Return to Video

Revolution OS

  • 0:02 - 0:09
    Adaptacija srpskog prevoda
    Aleksandar Uroevic - urke@users.sf.net
  • 0:10 - 0:11
    Bio sam na Agendi 2000
  • 0:12 - 0:14
    i jedan od ljudi koji su bili tamo bio
    je Craig Mundie,
  • 0:14 - 0:18
    koji je na nekom visokom
    poloaju u Microsoftu,
  • 0:18 - 0:22
    valjda podpredsednik za klijentske
    proizvode ili tako neto.
  • 0:22 - 0:22
  • 0:22 - 0:28
    Naleteo sam na njega u liftu.
  • 0:28 - 0:32
    I gledam ja njegovu znacku pa kaem,
    "Oh, vidim da radite za Microsoft."
  • 0:33 - 0:36
    A on me pogleda i kae,
    "Oh da, a ta vi radite?"
  • 0:36 - 0:39
    Zvucalo je nekako podcenjivacki.
  • 0:39 - 0:42
    Ono znate, gospodin u smokingu
  • 0:43 - 0:44
    gleda u zaputenog hakera.
  • 0:45 - 0:48
    Zagledam se ja tako
    na kratko u njega pa mu kaem,
  • 0:48 - 0:50
    "Ja sam tvoj najgori komar!"
  • 0:50 - 0:53
    Wonderview Productions
    Predstavlja
  • 0:53 - 0:57
    Film
    J.T.S. Moore-a
  • 0:59 - 1:04
    REVOLUCIONARNI OS
  • 1:05 - 1:08
    U kratkoj, ali burnoj istoriji,
  • 1:08 - 1:10
    kompjuterskom industrijom dominirao je
  • 1:10 - 1:12
    operativni sistem Windows.
  • 1:12 - 1:14
    To bi uskoro moglo da se promeni,
  • 1:14 - 1:16
    jer se Windows suocava
    sa jakom konkurencijom Linuxa.
  • 1:18 - 1:20
    Silikonska Dolina je dugo bila mesto
  • 1:20 - 1:22
    za razvoj novih tehnologija,
  • 1:22 - 1:25
    otvaranja novih kompanija
    i sticanja velikog bogatstva.
  • 1:25 - 1:28
    Danas je Dolina mesto revolucije
  • 1:28 - 1:31
    koja se bori protiv politicke
    nepravde idejom za:
  • 1:31 - 1:32
    SOPSTVENU SLOBODU.
  • 1:33 - 1:35
    Danju i nocu, savez
  • 1:35 - 1:37
    hakera i programera pie delove
  • 1:37 - 1:40
    kompjuterskog koda, po celom
    svetu, kako bi napravili alat
  • 1:40 - 1:42
    za oslobadanje kompjuterskih korisnika
  • 1:42 - 1:45
    koristeci pritom slobodne informacije
    i tehnologije za razmenu podataka,
  • 1:45 - 1:46
    kako bi dostigli svoj cilj.
  • 1:46 - 1:49
    Ova revolucija je pocela 80-tih
    godina prolog veka sa
  • 1:49 - 1:51
    Pokretom za slobodan softver
    i GNU projektom,
  • 1:51 - 1:53
    a danas se vezuje za
  • 1:53 - 1:57
    Linux i Open Source pokret.
  • 1:57 - 2:00
    ta je to Linux?
  • 2:00 - 2:02
    Imamo jedan sektor koji
    danas shvatamo ozbiljno.
  • 2:02 - 2:04
    To je sektor povezan sa Linuxom.
  • 2:04 - 2:06
    Mislim da je ovo
    prava prilika da objasnim.
  • 2:06 - 2:08
    "ta je to Linux?"
  • 2:08 - 2:09
    Odgovoricu vam na to pitanje.
  • 2:10 - 2:10
    Mnogi od vas to verovatno vec znaju.
  • 2:10 - 2:12
    Linux koristi 12 miliona korisnika.
  • 2:12 - 2:16
    To je kompjuterski operativni sistem
    koji su razvile stotine
  • 2:16 - 2:18
    programera saradujuci preko Interneta.
  • 2:18 - 2:19
    Linux je izazov za Microsoft Windows NT.
  • 2:20 - 2:21
    Vrlo je popularan zbog svoje brzine,
  • 2:22 - 2:23
    i to je ono to je
    najcudnije oko svega ovoga.
  • 2:25 - 2:27
    Da bih objasnio ta je Linux,
    prvo moram
  • 2:27 - 2:29
    da objasnim ta je to operativni sistem.
  • 2:29 - 2:32
    Operativni sistem realno
  • 2:32 - 2:34
    ne moe da se vidi.
  • 2:34 - 2:36
    Jer...
  • 2:36 - 2:38
    niko od vas u stvari
    ne koristi operativni sistem,
  • 2:39 - 2:42
    ljudi koriste... programe...
    na svojim racunarima.
  • 2:42 - 2:44
    A jedini cilj operativnog sistema
    u "ivotu"
  • 2:44 - 2:48
    je da pomae tim
    programima pri izvravanju.
  • 2:48 - 2:51
    On nikada ne radi nita samovoljno.
  • 2:51 - 2:54
    Samo ceka da programi
  • 2:54 - 2:56
    zatrae odredene resurse ili
  • 2:56 - 3:00
    odredene datoteke na disku
  • 3:00 - 3:02
    ili daje mogucnost programima da se
  • 3:02 - 3:03
    povezuju sa spoljanim svetom.
  • 3:04 - 3:06
    Tu uskace operativni sistem,
  • 3:06 - 3:10
    pokuavajuci ljudima da olaka
    pisanje programa.
  • 3:10 - 3:13
    I, ta je to Open Source?
  • 3:13 - 3:16
    Open Source je nacin
    na koji ljudi saraduju
  • 3:16 - 3:22
    na softveru bez razmiljanja o
    problemima oko intelektualne svojine,
  • 3:22 - 3:26
    da ne moraju da pregovaraju o ugovoru,
    svaki put kada kupuju deo softvera,
  • 3:26 - 3:29
    sa armijom advokata umeanih u sve to.
  • 3:29 - 3:32
    U globalu, mi samo elimo
    softver koji radi,
  • 3:32 - 3:34
    i ljude
  • 3:34 - 3:37
    koji ce samovoljno raditi
    razne dodatke za njega, itd.
  • 3:38 - 3:40
    Na neki nacin mi rtvujemo
  • 3:40 - 3:42
    prava intelektualne svojine,
  • 3:42 - 3:44
    i dozvoljavamo citavom svetu
    da koristi taj softver.
  • 3:46 - 3:48
    Za razvoj Linux-a
  • 3:48 - 3:51
    Zasluan je i Richard Stallman i
    Fondacija za slobodan softver (FSF).
  • 3:52 - 3:54
    Ljud misle da je Richard Stallman...
  • 3:55 - 3:58
    veliki filozof, zar ne.
  • 3:58 - 4:00
    Ja mislim da je on inenjer
  • 4:01 - 4:04
    Richard Stallman je osnivac i otac
    ideje o slobodnom softveru.
  • 4:05 - 4:08
    Kroz svoja nastojanja da napravi
    GNU operativni sistem,
  • 4:08 - 4:12
    napravio je legalnu, filozofsku
    i tehnicku fondaciju
  • 4:12 - 4:14
    koja se bori za slobodan softver.
  • 4:14 - 4:15
    Bez njegovih doprinosa,
  • 4:15 - 4:18
    teko da bi se Linux i Open Source
  • 4:18 - 4:20
    razvili do dananjih razmera.
  • 4:21 - 4:25
    Pridruio sam se MIT Laboratoriji
    za vetacku inteligenciju 1971.,
  • 4:25 - 4:29
    Pridruio sam se...
    uspenoj hakerskoj zajednici,
  • 4:30 - 4:31
    ljudima koji vole programiranje,
  • 4:31 - 4:34
    vole da istrauju ta sve moe
    da se uradi pomocu racunara.
  • 4:34 - 4:38
    Oni su sami napravili
    citav operativni sistem,
  • 4:38 - 4:40
    kompletno napisan u toj laboratoriji.
  • 4:40 - 4:43
    Tako sam postao deo njih, i
  • 4:43 - 4:46
    nastavio da radim na tom operativnom
    sistemu, dodajuci nove mogucnosti.
  • 4:46 - 4:50
    To je bio moj posao i oboavao sam ga,
    svi smo ga oboavali. Zato ga i radimo.
  • 4:51 - 4:54
    Na operativni sistem smo nazvali
  • 4:54 - 4:57
    "the Incompatible Time Sharing System"
    ("Nekompatibilni sistem deljenja vremena")
  • 4:57 - 4:59
    to je primer
  • 4:59 - 5:00
    razigranog duha
  • 5:00 - 5:02
    koji je odlika svakog hakera.
  • 5:02 - 5:05
    Hakeri su ljudi koji vole
    da reavaju probleme.
  • 5:06 - 5:08
    Prvo je krenulo pogrenim tokom
  • 5:08 - 5:12
    kada je spoljani svet poceo
    da nas gnjavi sa lozinkama.
  • 5:12 - 5:15
    Mi nismo imali lozinke
    na naim racunarima.
  • 5:16 - 5:18
    Razlog tome bio je taj da su hakeri,
  • 5:18 - 5:20
    koji su izmisli taj OS,
  • 5:20 - 5:26
    smatrali da je lozinka nacin da
    administrator kontrolie sve korisnike.
  • 5:26 - 5:28
    Oni nisu eleli da naprave alat,
  • 5:28 - 5:32
    kojim bi administrator
    mogao da ih kontrolie,
  • 5:32 - 5:34
    pa ga nisu ni napravili.
    Izostavili su ga.
  • 5:35 - 5:38
    Naa filozofija je bila
    da ko god sedi za racunarom
  • 5:39 - 5:41
    moe da radi ta god eli.
  • 5:42 - 5:46
    Neko ko je radio juce, ne moe da
    kontrolie ta ce ti da radi danas.
  • 5:46 - 5:50
    Kada su stavili lozinku
    na jedan MIT racunar
  • 5:52 - 5:54
    meni i grupi hakera se to nije svidelo.
  • 5:54 - 5:58
    Odlucio sam da pokuam
    da "razbijem" lozinku.
  • 5:58 - 6:00
    I naao sam nacin da je dekodiram,
  • 6:00 - 6:04
    gledajuci u bazu podataka
    sa raznim lozinkama
  • 6:04 - 6:07
    video sam ta ljudi najcece
    upisuju pri prijavljivanju.
  • 6:08 - 6:10
    Poslao sam pismo sa porukom
  • 6:10 - 6:14
    "Zdravo! Vidim da ste izabrali
    lozinku mumble (mumlanje),
  • 6:14 - 6:16
    ili tako neto. ta mislite
    da uradite ono to sam ja uradio,
  • 6:16 - 6:18
    samo pritisnite Enter umesto lozinke.
  • 6:18 - 6:22
    Krace je i mnogo se lake unosi".
  • 6:22 - 6:26
    Naravno, s tom porukom sam hteo
  • 6:26 - 6:29
    implicitno da im kaem da im je
    zatita u stvari bila smena.
  • 6:29 - 6:33
    Pokazao sam im kako sam otkrio lozinku.
  • 6:34 - 6:38
    Na kraju mi se pridruilo pet korisnika,
    od svih koji su koristili taj racunar
  • 6:38 - 6:41
    i koristili su samo
    Enter kao svoju lozinku.
  • 6:41 - 6:44
    Kada je nastala ideja za neto
    to danas nazivamo Open Source svet?
  • 6:44 - 6:46
    Kako je to sve pocelo?
    Ko je to zapoceo?
  • 6:46 - 6:50
    Pocelo je samim pocetkom
    modernog racunarstva. U to vreme
  • 6:50 - 6:53
    softver se razmenjivao
    samo izmedu ljudi.
  • 6:54 - 6:58
    Mislim da je to trajalo do
    kasnih 70-tih ili ranih 80-tih.
  • 6:59 - 7:02
    Tada su ljudi poceli
    da ogranicavaju svoj softver
  • 7:02 - 7:06
    govoreci "Ne, ne moe vie nikad
    da vidi izvorni kod mog softvera.
  • 7:06 - 7:09
    Ne moe da menja moj softver,
    cak iako je neophodno
  • 7:09 - 7:12
    da ga nadogradi i prilagodi
    svojoj sopstvenoj aplikaciji"
  • 7:13 - 7:17
    Za takvo stanje je u stvari
    kriv Microsoft.
  • 7:17 - 7:21
    Oni su pravi zacetnici takovog
    modela vlasnickog softvera.
  • 7:22 - 7:24
    Sredinom 1970-tih, grupa hakera
  • 7:24 - 7:28
    ljubitelja racunara u Silikonskoj dolini
    osnivaju "Racunarski klub Homebrew".
  • 7:29 - 7:32
    31. januara 1976.
    u klub je stiglo pismo,
  • 7:32 - 7:35
    od Billa Gatesa, koji je
    neto ranije osnovao Microsoft.
  • 7:36 - 7:37
    Bilo je to otvoreno pismo
    citavoj racunarskoj zajednici
  • 7:38 - 7:44
    gde je on, argumentujuci tacku po tacku,
    razradio novi koncept vlasnickog softvera.
  • 7:44 - 7:48
    Do tada, praksa korisnika racunara
    bila je da slobodno razmenjuju softver
  • 7:48 - 7:51
    bez obracanja panje
    na vlasnitvo softvera.
  • 7:52 - 7:54
    U pismu poznatijem kao Otvoreno
    pismo hobistima, Gates pie:
  • 7:54 - 7:57
    "Za mene je najkriticnija
    stvar na hobi-tritu
  • 7:57 - 8:00
    nedostatak dobrih kurseva o
    softveru, knjiga i samog softvera.
  • 8:00 - 8:03
    Bez dobrog softvera i vlasnika
    koji se razume u programiranje,
  • 8:03 - 8:05
    hobi racunarstvo je beznacajno.
  • 8:05 - 8:08
    Hoce li kvalitetan softver biti
    napisan za hobi trite?"
  • 8:08 - 8:11
    Gates dalje pie: "Povratne
    informacije koje smo dobili
  • 8:11 - 8:14
    od stotine ljudi koji kau da
    koriste BASIC su pozitivne.
  • 8:14 - 8:16
    Ipak, dve stvari iznenaduju.
  • 8:16 - 8:20
    Prvo, vecina tih "korisnika" nikada
    nije kupila BASIC, i
  • 8:20 - 8:22
    drugo, kada bi ukupnu svotu novca
    koji smo zaradili od Altair BASIC-a,
  • 8:22 - 8:26
    rasporedili, ispalo bi da smo
    radili za manje od 2 dolara po satu.
  • 8:26 - 8:28
    Zato je to tako?
  • 8:28 - 8:30
    Kao predstavnici hobista
    morate da shvatite
  • 8:30 - 8:32
    da vecina hobista krade
    softver koji koristi.
  • 8:32 - 8:35
    Hardver mora da se plati,
    a softver je ono to se deli.
  • 8:35 - 8:38
    Koga interesuje da li su ljudi koji su
    napisali softver uopte placeni za to?
  • 8:38 - 8:39
    Da li je to poteno?
  • 8:39 - 8:41
    Jednu stvar ipak ne radite
    kradom softvera,
  • 8:41 - 8:44
    ne javljate se MITS-u ukoliko
    imate neki problem sa softverom.
  • 8:44 - 8:46
    MITS ne zaraduje prodajuci softver.
  • 8:46 - 8:49
    Jedina stvar koju radite je to
    da specavate pisanje dobrog softvera.
  • 8:49 - 8:51
    Ko moe sebi da dozvoli
    da profesionalno radi za dabe?
  • 8:52 - 8:54
    Ko od vas hobista moe da potroi
    tri godine na programiranje,
  • 8:54 - 8:58
    pronalaenje greaka, dokumentovanje svog
    proizvoda i da ga besplatno distribuira?
  • 8:58 - 8:59
    Cinjenica je,
  • 8:59 - 9:02
    da niko pre nas nije uloio
    mnogo novca u hobi-softver.
  • 9:02 - 9:05
    ta je sa onima koji
    preprodaju Altair BASIC?
  • 9:05 - 9:07
    Zar oni ne zaraduju na hobi softveru?
  • 9:07 - 9:11
    Zaraduju, ali oni koju budu prijavljeni,
    mogu na kraju sve da izgube.
  • 9:11 - 9:13
    Oni su doveli hobiste na lo glas,
  • 9:13 - 9:16
    i treba da budu izbaceni iz
    klubova u kojima se pojave.
  • 9:16 - 9:19
    Potovacu pisma od svih vas
    koji placate svoj softver,
  • 9:19 - 9:21
    ili imate neke predloge
    ili komentare."
  • 9:21 - 9:25
    Potpisano sa Bill Gates,
    generalni direktor, Micro-Soft.
  • 9:25 - 9:29
    Krajem 70-tih i pocetkom 80-tih,
    Richard Stallman je
  • 9:29 - 9:32
    radio istraivanja na vetackoj
    inteligenciji i kodirao
  • 9:32 - 9:35
    u MIT laboratoriji
    za vetacku inteligenciju.
  • 9:35 - 9:37
    Richard je imao nekoliko
    neprijatnih iskustava
  • 9:37 - 9:39
    tokom tog perioda,
    koja su mu zgadila
  • 9:39 - 9:41
    celu ideju oko
    komercijalnog softvera.
  • 9:41 - 9:43
    Na primer?
  • 9:43 - 9:47
    Neka kompanija je imala problema sa svojim
    softverom, nije mogla da nastavi sa radom.
  • 9:48 - 9:52
    On je traio da mu daju programski kod
    kako bi mogao da ga popravi, ali nisu dali
  • 9:52 - 9:54
    iako bi od toga imali korist,
    jer bi nastavili sa radom.
  • 9:54 - 9:57
    To me je bacilo u moralnu dilemu.
  • 9:58 - 10:03
    U ranim 80-tim, da bi ste radili
    na nekom modernom racunaru,
  • 10:04 - 10:06
    Morali ste da kupite legalan
    operativni sistem.
  • 10:06 - 10:09
    Ljudi koji su ga razvili nisu
    hteli da ga dele drugima.
  • 10:10 - 10:12
    Umesto toga, hteli su
    da kontroliu korisnike,
  • 10:12 - 10:13
    da dominiraju nad njima,
    postavljaju zabrane.
  • 10:14 - 10:16
    Govorili su, ako eli
    da dobije sistem,
  • 10:16 - 10:20
    mora da obeca da ga
    nece davati nikom drugom.
  • 10:20 - 10:23
    Meni je to u stvari bilo kao
    da sam obecao da cu biti lo covek,
  • 10:23 - 10:25
    da cu da izdam ostatak sveta,
  • 10:25 - 10:29
    da izbacim sebe iz drutva i
    iz kooperativne zajednice.
  • 10:30 - 10:34
    Vec sam iskusio ta se dogada
    kad su drugi to radili nama,
  • 10:34 - 10:36
    kada su odbili da dele sa nama,
  • 10:36 - 10:38
    zato to su potpisali ugovor.
  • 10:39 - 10:40
    To je povredilo sve u laboratoriji,
  • 10:40 - 10:43
    sprecilo nas je da
    radimo korisne stvari.
  • 10:43 - 10:46
    Zato ja to nisam hteo da uradim.
  • 10:46 - 10:50
    Mislio sam "To je pogreno!
    Necu tako da ivim"
  • 10:50 - 10:54
    Zbog takvih iskustava je on
    razvio potpunu odbojnost
  • 10:54 - 10:57
    prema ideji o pravu na
    intelektualnu svojinu i softver.
  • 10:57 - 11:00
    To je glavni razlog zbog koga je
    osnovao Fondaciju za slobodan softver.
  • 11:00 - 11:05
    Pokuao sam da naden jo neku
    alternativu i shvatio:
  • 11:05 - 11:06
    Ja sam razvojni programer
    operativnog sistema.
  • 11:07 - 11:10
    Kada bih mogao da razvijem
    jo jedan operativni sistem.
  • 11:10 - 11:14
    I tada bih, kao autor, podsticao
    sve da ga dele sa drugima.
  • 11:14 - 11:18
    Govorio bih svima "Dodi i uzmi ga,
    koristi ga, organizuj novu zajednicu"
  • 11:19 - 11:23
    Ne samo da bih ja mogao
    da koristim racunar
  • 11:23 - 11:26
    bez potrebe da izdam druge ljude,
    nego bih ga dao i drugima.
  • 11:27 - 11:30
    Svi bi smo nali izlaz
    iz te moralne dileme.
  • 11:31 - 11:34
    Tada je ta ideja postala
    moj ivotni cilj.
  • 11:35 - 11:39
    Pokrenuo sam projekat u januaru 1984.
  • 11:39 - 11:42
    To je bilo nakon to sam
    dao otkaz na MIT-u
  • 11:42 - 11:45
    kako bih mogao da zapocnem
    razvoj GNU operativnog sistema.
  • 11:46 - 11:50
    Sada cu da objasnim zato je ime GNU hak.
  • 11:50 - 11:53
    To je u stvari rekurzivni akronim.
  • 11:53 - 11:56
    To u stvari znaci "GNU Nije Unix".
  • 11:56 - 11:59
    Vidite da slovo "G" u "GNU"
    u stvari predstavlja to "GNU".
  • 11:59 - 12:01
    A ta to ime zapravo znaci?
  • 12:01 - 12:06
    Razvijao sam sistem koji je bio
    slican Unix operativnom sistemu,
  • 12:06 - 12:08
    ali to nije bio Unix operativni sistem.
  • 12:08 - 12:10
    Bio je to drugaciji sistem.
  • 12:10 - 12:12
    Morali smo da ga kompletno
    napiemo od pocetka,
  • 12:12 - 12:14
    jer je Unix bio vlasnicki i zaticen.
  • 12:14 - 12:16
    Bilo nam je zabranjeno da delimo Unix.
  • 12:16 - 12:20
    Nismo mogli da ga koristimo.
    Bio je beskorisan za zajednicu.
  • 12:20 - 12:23
    Zato smo morali da napiemo
    zamenu za njega.
  • 12:25 - 12:26
    Tokom 80-tih,
  • 12:26 - 12:29
    dok je Richard Stallman
    radio na GNU projektu,
  • 12:29 - 12:32
    informaticari sa Univerziteta
    Berkeley iz Kalifornije
  • 12:32 - 12:35
    razvijali su svoj vlastiti
    slobodni operativni sistem.
  • 12:35 - 12:38
    Poznatiji kao Berkeley Unix, ili BSD,
  • 12:38 - 12:42
    bio je zasnovan na Unix kernel-u
    koji je bio pod licencom AT&T.
  • 12:42 - 12:46
    Ipak, zbog vlasnickih problema sa AT&T
    i zbog rasparcanosti izvornog koda,
  • 12:46 - 12:50
    hakeri i ostali korisnici
    sporo su ga prihvatali.
  • 12:50 - 12:54
    Unix se sastoji od velikog
    broja odvojenih programa
  • 12:55 - 12:56
    koji medusobno komuniciraju.
  • 12:56 - 12:59
    Samo smo trebali da zamenimo
    te programe jedan po jedan.
  • 13:00 - 13:03
    Tako sam ja poceo da piem
    zamenu za jedan program,
  • 13:03 - 13:05
    pa jo jedan, i jo jedan,
  • 13:05 - 13:07
    i onda su ljudi poceli
    da mi se pridruuju,
  • 13:07 - 13:11
    jer sam objavio oglas u kojem sam
    pozivao ljude da mi se prikljuce
  • 13:11 - 13:12
    da mi pomognu u pisanju tih programa.
  • 13:13 - 13:20
    I tako negde 1991., prakticno smo
    zamenili sve te programe.
  • 13:20 - 13:22
    Recite nam neke od programa koje ste...
  • 13:22 - 13:25
    Pa... trebali su nam...
    da bi imali kompletan sistem,
  • 13:25 - 13:29
    potrebno je imati kernel,
    a to je program koji
  • 13:29 - 13:32
    rasporeduje resurse
    svim drugim programima,
  • 13:32 - 13:35
    potreban je kompajler,
    koji prevodi programski kod
  • 13:35 - 13:40
    iz citljivog izvornog koda koji
    razumeju programeri, u brojeve,
  • 13:41 - 13:45
    misteriozne brojeve koje
    racunar prakticno ume da izvrava.
  • 13:45 - 13:48
    Potrebni su i drugi programi koji
    dolaze uz kompajler i pomau mu u poslu.
  • 13:48 - 13:49
    Potreban je i debugger.
  • 13:49 - 13:50
    Potreban je uredivac teksta,
  • 13:50 - 13:52
    pa neki program za
    formatiranje teksta.
  • 13:52 - 13:53
    Potrebni su programi za potu...
  • 13:54 - 13:55
    potrebno je mnogo stvari.
  • 13:55 - 13:58
    Postoje stotine programa u
    operatvnom sistemu nalik Unixu.
  • 13:59 - 14:00
    Video sam Stallmanov oglas.
  • 14:01 - 14:04
    U stvari, sreo sam ga u februaru 1987.
  • 14:04 - 14:08
    Doao je da odri petodnevni
    kurs o Emacsu u naoj kompaniji.
  • 14:09 - 14:11
    Preko dana je objanjavao
  • 14:11 - 14:13
    novi nacin razmiljanja o Emacsu,
  • 14:14 - 14:16
    nacine na koje moemo da ga proirimo,
    unapredimo i koristimo Emacsov izvorni kod
  • 14:17 - 14:18
    na jednostavniji ili tei nacin.
  • 14:18 - 14:22
    Ali uvece, uurbano je radio
    na svom kompajleru,
  • 14:22 - 14:24
    koji tada jo uvek nije
    bio predstavljen javnosti,
  • 14:24 - 14:28
    pa je Richard pazio
  • 14:28 - 14:30
    kome pokazuje izvorni kod.
  • 14:30 - 14:34
    Ali ja sam bio nestrpljiv,
    i kada ga je u junu objavio,
  • 14:34 - 14:36
    odmah sam ga preuzeo.
  • 14:36 - 14:37
    Igrao sam se s njim.
  • 14:37 - 14:39
    Promenio sam neke sitnice.
  • 14:40 - 14:41
    I kada sam mu nazad poslao izvorni kod,
  • 14:41 - 14:42
    bio je veoma iznenaden,
  • 14:43 - 14:47
    kako sam u tako kratkom vremenu
    shvatio njegovu tehnologiju.
  • 14:48 - 14:48
  • 14:48 - 14:52
    ta god bi radili na Stanford-u
    ili na univerzitetu,
  • 14:52 - 14:54
    radili bi smo, obicno uvek
  • 14:54 - 14:58
    na racunarima Digital Equipment
    ili Sun, uglavnom Sun.
  • 14:58 - 15:00
    Kad god bi smo dobili Sun racunar,
  • 15:00 - 15:04
    prva stvar koju bi uradili je
    da smo provodili doslovno dane
  • 15:05 - 15:09
    preuzimajuci GNU slobodan softver
    sa Interneta,
  • 15:09 - 15:11
    sklapali bi ga i instalirali
    na Sun racunare.
  • 15:11 - 15:15
    Krucijalna stvar kod GNU-a
    je to to je on slobodan.
  • 15:15 - 15:19
    Naziv "Slobodan (free) softver" se
    ne odnosi na cenu nego na slobodu.
  • 15:19 - 15:21
    Misli se na slobodu govora,
    ne na besplatno pivo.
  • 15:22 - 15:24
    Sloboda o kojoj govorim
  • 15:24 - 15:28
    je sloboda da pravite izmene
    ako elite,
  • 15:28 - 15:30
    ili da zamolite nekoga
    da to uradi za vas
  • 15:30 - 15:32
    ako koristite softver u poslu,
  • 15:33 - 15:36
    da delite kopije sa drugima,
  • 15:36 - 15:40
    poboljavate ga i objavljujete
  • 15:40 - 15:42
    tako da i drugi imaju koristi
    od tih poboljanja.
  • 15:43 - 15:46
    To su slobode koje razlikuju
    Slobodan softver od neslobodnog.
  • 15:47 - 15:50
    To su slobode koje omogucavaju
    ljudima da osnivaju zajednice.
  • 15:51 - 15:52
    Ako nemate sve te slobode,
  • 15:52 - 15:55
    podeljeni ste i neko
    drugi upravlja vama.
  • 15:56 - 15:59
    Moje prvo iskustvo
    u vezi slobodnog softvera
  • 15:59 - 16:03
    dogodilo se krajem 1989.,
    pocetkom 1990.
  • 16:03 - 16:06
    Radio sam kao apsolvent na
    Stanford Univerzitetu
  • 16:06 - 16:09
    na alatima za racunarski podran dizajn.
  • 16:09 - 16:11
    Jedan od alata koji mi je trebao
  • 16:11 - 16:12
    bio je takozvani parser generator.
  • 16:13 - 16:15
    A Fondacija za slobodan softver
  • 16:15 - 16:18
    predvodena Richardom Stallmanom
    napravila je odlican alat nazvan "bison".
  • 16:18 - 16:22
    Trebao mi je alat koji bi radio sa C++-om.
    Bison je radio sa C-om.
  • 16:23 - 16:26
    Izmenio sam bison i napravio neto
    to sam nazvao "bison++".
  • 16:26 - 16:29
    Odlican je osecaj kada moe
  • 16:29 - 16:32
    da uzme deo dostupnog softvera
  • 16:32 - 16:36
    i napravi ono to ti treba,
    menjajuci ga za kratko vreme.
  • 16:37 - 16:39
    Vratio sam ga nazad na Internet
  • 16:39 - 16:41
    i iznenadio se koliko ga je ljudi
  • 16:41 - 16:43
    preuzeo i poceo da koristiti.
  • 16:43 - 16:47
    Secam se kada sam iao
    na razgovore za posao.
  • 16:47 - 16:50
    Ponekad sam traio neto da radim,
  • 16:50 - 16:52
    pa sam iao na razgovore za posao.
  • 16:52 - 16:54
    I razgovaram ja tako sa jednim covekom,
  • 16:54 - 16:56
    i pitam ga koji alat koriste,
  • 16:57 - 16:59
    a on kae: "Koristimo bison++!"
  • 16:59 - 17:01
    a ja kaem, "Hej, ja sam autor bisona++!"
  • 17:02 - 17:06
    Slobodan softver generalno
    ima autorska prava.
  • 17:06 - 17:09
    Ima vlasnika.
  • 17:09 - 17:10
    Ima i licencu.
  • 17:10 - 17:12
    Nije u javnom vlasnitvu (public domain).
  • 17:12 - 17:15
    Kada bi bio u javnom vlasnitvu,
  • 17:15 - 17:18
    neko drugi bi mogao da napravi
    male izmene na njemu
  • 17:18 - 17:21
    i da ga stavi u
    vlasnicki softver,
  • 17:21 - 17:24
    to znaci da bi korisnici
    koristili na softver,
  • 17:24 - 17:27
    ali nebi imali slobodu
    da saraduju i da ga menjaju.
  • 17:28 - 17:31
    Kao prevencija tome, mi
    koristimo tehniku nazvanu "Copyleft".
  • 17:32 - 17:35
    Ideja Copylefta je
    suprotnost Copyrightu.
  • 17:36 - 17:37
    Ono to mi u stvari radimo je da kaemo,
  • 17:37 - 17:39
    ovaj softver je zaticen
  • 17:39 - 17:44
    a mi, autori dozvoljavamo vam
    da delite kopije,
  • 17:44 - 17:45
    dozvoljavamo vam da ga menjate,
  • 17:45 - 17:47
    dozvoljavamo vam da ga nadogradujete.
  • 17:47 - 17:49
    Ali kada ga delite dalje,
  • 17:49 - 17:52
    mora da bude pod istim ovim uslovima,
    ni manje ni vie.
  • 17:53 - 17:55
    Dakle, ko god ga dobije od vas
  • 17:55 - 18:00
    takode dobija i slobodu da saraduje
    sa drugima, ako to eli.
  • 18:00 - 18:04
    I tada, na taj nacin,
    svuda gde ide softver,
  • 18:04 - 18:06
    ide i sloboda.
  • 18:06 - 18:08
    I to postaje neotudivo pravo svakoga
  • 18:09 - 18:12
    da saraduje sa drugima
    i osnuje zajednicu.
  • 18:12 - 18:15
    ta je onda u stvari ta licenca?...
  • 18:15 - 18:17
    Pa, Copyleft je osnovna ideja,
  • 18:17 - 18:20
    ako elite da koristite program,
    morate da imate primerak licence.
  • 18:20 - 18:24
    Primerak licence koji koristimo
    za vecinu GNU softverskih paketa
  • 18:24 - 18:27
    je GNU Opta Javna Licenca (GPL),
  • 18:27 - 18:31
    svojevrsni pravni dokument
    kojim su reene sve pravne pojedinosti.
  • 18:32 - 18:34
    Dosta ljudi koristi istu tu licencu,
    na primer,
  • 18:34 - 18:38
    Linus Torvalds je koristi za Linux.
  • 18:39 - 18:42
    Licenca koju ja koristim je
    GNU Opta Javna Licenca.
  • 18:42 - 18:44
    Istu onu koju je napisao
    Richard Stallman.
  • 18:44 - 18:48
    I mislim da je ona
    stvarno dosta doprinela.
  • 18:48 - 18:52
    Ona je jedna od nekoliko
    softverskih licenci koje su napisane
  • 18:53 - 18:56
    sa stanovita zajednice
  • 18:56 - 19:00
    a ne sa stanovita zatite kompanije
  • 19:00 - 19:06
    kao to je bio slucaj
    sa MIT-om i BSD licencom
  • 19:06 - 19:09
    koja je zastupala dravne ciljeve.
  • 19:10 - 19:12
    Zato je OJL jedinstvena.
  • 19:13 - 19:16
    To nije samo licenca.
    To je citava filozofija koja,
  • 19:16 - 19:19
    po mom miljenju,
    motivie ideju otvorenog koda.
  • 19:19 - 19:24
    Ne krijem da sam mnogo toga uradio
    zahvaljujuci Stallmanu.
  • 19:28 - 19:32
    Krucijalni korak u razvoju GNU/Linuxa
    i pokreta za slobodan softver
  • 19:32 - 19:36
    je osnivanje poslovanja
    zasnovanog na softveru i filozofiji.
  • 19:36 - 19:38
    Zacetnici te poslovne faze
  • 19:38 - 19:42
    bili su Electronics Research Lab
    na Stanford Univerzitetu.
  • 19:42 - 19:45
    Poznatija kao ERL, laboratorija
    je bila prvo mesto za posao
  • 19:45 - 19:48
    inspirisan GNU-om i Linuxom.
  • 19:48 - 19:50
    Upravo na ovom mestu je bio ERL.
  • 19:50 - 19:53
    Ulaz je bio tamo, pored
  • 19:53 - 19:56
    zgrade McCullough za elektrotehniku.
  • 19:56 - 20:00
    Kad bi uli, doli bi ovde,
    ili bi hodnikom, ba ovde ispod.
  • 20:00 - 20:04
    Moja kancelarija je bila ba tu negde,
  • 20:04 - 20:07
    a sa desne strane hodnika
    bila je kancelarija Michaela Tiemanna.
  • 20:08 - 20:12
    Michael Tiemann osnovao je
    kompaniju Cygnus Software
  • 20:12 - 20:17
    koja se bavila podrkom oko
    GNU slobodnog softvera
  • 20:17 - 20:19
    i ilo mu je veoma dobro.
  • 20:19 - 20:23
    Proveo sam mnogo vremena razmiljajuci,
  • 20:23 - 20:25
    na koji nacin da zaradujemo novac
  • 20:25 - 20:27
    i u originalnom GNU manifestu
  • 20:27 - 20:30
    koji je zapravo zadnje poglavlje
    GNU Emacs prirucnika,
  • 20:30 - 20:32
    Stallman je predloio dosta
  • 20:32 - 20:34
    nacina za zaradivanje novca.
  • 20:34 - 20:36
    Od samog osnivanja
    Pokreta za slobodan softver
  • 20:36 - 20:37
    imao sam ideju kako
  • 20:37 - 20:39
    ukljuciti biznis u sve to.
  • 20:39 - 20:42
    Jedna od prednosti
    slobodnog softvera je da postoji
  • 20:42 - 20:45
    slobodno trite za
    bilo kakve servise i podrku.
  • 20:45 - 20:47
    Dakle, ako koristite
    softver za posao
  • 20:47 - 20:49
    i elite dobru podrku,
  • 20:49 - 20:52
    moete da birate od koga cete je dobiti,
  • 20:52 - 20:54
    imate mogucnost da birate kompaniju
  • 20:54 - 20:57
    koja se bavi pruanjem podrke.
  • 20:57 - 20:59
    A oni su primorani
    da vam prue dobru podrku
  • 20:59 - 21:02
    ili cete se u protivnom
    obratiti nekom drugom.
  • 21:02 - 21:04
    Kod vlasnickog softvera,
  • 21:04 - 21:07
    podrka je monopol.
    Postoji samo jedna kompanija
  • 21:07 - 21:10
    koja ima izvorni kod softvera
  • 21:10 - 21:12
    i samo oni mogu da vam prue podrku
  • 21:12 - 21:15
    tako da ste preputeni
    na milost i nemilost monopolu.
  • 21:15 - 21:18
    Takav je slucaj sa Microsoftom.
  • 21:18 - 21:21
    I nije cudno da im je podrka tako loa.
  • 21:21 - 21:22
    Korist od slobodnog softvera je
  • 21:22 - 21:25
    ogromna, ali cena davanja podrke
  • 21:26 - 21:28
    cini menadere nervoznim.
  • 21:28 - 21:32
    Glavna ideja koju sam imao je
    da napravimo model
  • 21:32 - 21:36
    kojim bi pruali podrku
    dva do cetiri puta bre
  • 21:36 - 21:39
    sa mogucnocu da
  • 21:39 - 21:41
    i inenjer kompanije
    moe da je prua.
  • 21:41 - 21:44
    I to smo mogli da ucinimo
    za polovinnu do cetvrtine cene.
  • 21:44 - 21:46
    To bi bio test da li bi
  • 21:46 - 21:48
    ljudi stvarno kupovali.
  • 21:48 - 21:50
    I krajem te godine,
  • 21:50 - 21:52
    imali smo sve razradeno oko toga
  • 21:52 - 21:54
    kome je trebao tehnicki tim,
  • 21:54 - 21:56
    koji su uslovi prodaje,
  • 21:56 - 21:58
    koja je osnovna cena, i
  • 21:58 - 22:02
    osnovali smo trgovacko preduzece
    u novembru 1989.
  • 22:02 - 22:05
    Jedna od najteih stvari prilikom
    osnivanja nae kompanije
  • 22:05 - 22:06
    bila je pronalaenje adekvatnog imena.
  • 22:06 - 22:09
    Objasnio sam to jednom mom prijatelju
  • 22:09 - 22:10
    "imamo nekih problema"
  • 22:10 - 22:13
    On mi je odgovorio e-porukom
  • 22:13 - 22:17
    koja je sadrala gomilu reci
    koje su sadrale rec "GNU" u sebi.
  • 22:17 - 22:22
    "Cygnus" je bila jedna od njih
    i bila je najprihvatljivija.
  • 22:22 - 22:25
    Mogu reci da je Cygnus bila
  • 22:25 - 22:29
    prva kompanija koja se
    specijalizovala za Slobodan softver.
  • 22:29 - 22:32
    Cygnus je davao
    podrku za slobodan softver,
  • 22:32 - 22:36
    popunjavajuci vrlo bitnu prazninu
    jer smo imali odlican softver,
  • 22:36 - 22:40
    koji ste mogli da dobijete besplatno, ali
    niste mogli da dobijete podrku,
  • 22:40 - 22:42
    oni su zaradivali naplacujuci podrku.
  • 22:42 - 22:46
    GNU projekat je zapoceo
    izradom korisnih alata,
  • 22:46 - 22:51
    osnovnih razvojnih alata kao to su
    C kompajler, debugger, uredivac teksta,
  • 22:51 - 22:54
    i ostali potrebni delovi.
  • 22:54 - 22:59
    A namera im je bila razvoj kernela
    koji bi upravljao svim tim alatima
  • 22:59 - 23:02
    i bio centar operativnog sistema.
  • 23:02 - 23:05
    Negde 1990. oni su uspeno
    razvili taj alat,
  • 23:05 - 23:09
    i bio je u irokoj primeni
    u mnogim varijantama Unixa.
  • 23:10 - 23:12
    Ali slobodan kernel jo nije postojao.
  • 23:12 - 23:16
    Kernel je bio jedna od poslednjih
    stvari koju smo zapoceli
  • 23:16 - 23:18
    a zapoceli smo ga ne tako davno.
  • 23:19 - 23:22
    I onda se pojavio Linus Torvalds.
  • 23:22 - 23:26
    "Lin-us" ili "Line-us"? ta je ispravno,
    kako volite da vas ljudi zovu?
  • 23:26 - 23:29
    Kada govorim vedski onda je "Lee-nus";
  • 23:29 - 23:31
    kada govorim finski onda je "Leen-ous";
  • 23:31 - 23:33
    a kada govorim engleski onda je "Line-us".
  • 23:33 - 23:36
    U stvari, uopte nije vano
    kako ljudi izgovaraju moje ime.
  • 23:36 - 23:38
    Ali "Linux" je uvek "Linux".
  • 23:38 - 23:43
    On je razvio kernel,
    i njegov je proradio pre naeg,
  • 23:43 - 23:46
    i radio je vrlo dobro.
  • 23:46 - 23:48
    Njegov kernel je nazvan "Linux".
  • 23:48 - 23:52
    Glavni cilj je u stvari bio moj licni cilj
  • 23:52 - 23:55
    da na svom racunaru
    imam slicno okruenje
  • 23:56 - 23:59
    koje sam naveliko koristio
    na univerzitetskom racunaru.
  • 24:00 - 24:05
    Nisam mogao da nadem nita
    to bi moglo da zadovolji moje potrebe.
  • 24:06 - 24:09
    Bavio sam se racunarima citav svoj ivot.
  • 24:09 - 24:12
    Tada sam odlucio da napravim svoj kernel.
  • 24:13 - 24:17
    Inspiraciju sam dobio od SunOS-a
  • 24:18 - 24:22
    koji sam tada koristio na univerzitetu.
  • 24:22 - 24:23
    Na kom univerzitetu?
  • 24:23 - 24:25
    Helsinkom univerzitetu u Finskoj.
  • 24:26 - 24:30
    Period od 1991 do od prilike 1993 bio je
  • 24:30 - 24:33
    pravi pocetak razvoja Linuxa.
  • 24:33 - 24:36
    Bilo je to kada je
    jo uvek imao probni kvalitet;
  • 24:36 - 24:39
    bio relativno nestabilan.
  • 24:39 - 24:42
    I pored toga, bio je stabilniji
  • 24:42 - 24:46
    od mnogih koje danas nazivamo
    "produktivnim" operativnim sistemima.
  • 24:46 - 24:50
    Linus je koristio tradicionalni
    "probaj i saznaj" metod pisanja programa
  • 24:50 - 24:52
    koji zavrava posao,
  • 24:53 - 24:55
    i uspeo je da proradi.
  • 24:55 - 24:58
    Brzo, pa cak i bre nego to sam
    mislio da je to moguce.
  • 24:58 - 25:02
    Termin za to je "monolitan",
  • 25:02 - 25:09
    to u stvari znaci da je OS
    jedan nedeljivi entitet.
  • 25:11 - 25:13
    Dok je u mikrokernelu,
  • 25:13 - 25:16
    kernel operativnog sistema
  • 25:18 - 25:21
    je u stvari skup servisa
  • 25:21 - 25:24
    koji rade razlicite stvari
    po uskladenom protokolu
  • 25:24 - 25:26
    i na taj nacin komuniciraju medusobno.
  • 25:26 - 25:32
    Zato se GNU projekat mnogo produio,
  • 25:32 - 25:35
    zato je na kraju doao
    u delovima a ne u celini?
  • 25:35 - 25:41
    GNU Hurd smo zapoceli ne mnogo pre
    nego to je Linus zapoceo svoj Linux.
  • 25:42 - 25:46
    I odlucili smo da napravimo
    veoma napredan dizajn
  • 25:46 - 25:48
    u smislu dobijenih mogucnosti
  • 25:48 - 25:51
    ali je ispalo da je bilo
    veoma teko da se debaguje.
  • 25:52 - 25:57
    Odlucili smo da podelimo kernel
    koji je sve do tada bio jedan program,
  • 25:57 - 26:00
    da ga podelimo na manje programe
  • 26:00 - 26:04
    koji bi asinhrono komunicirali,
    pomocu poruka.
  • 26:06 - 26:10
    Problem je bio u tome
    to takav nacin programiranja
  • 26:10 - 26:12
    stvara puno greaka,
  • 26:12 - 26:15
    koje je vrlo teko otkriti
    jer zavise od toga...
  • 26:15 - 26:22
    da li je ovaj program poslao ovu poruku
    pre ili poto je onaj program poslao onu poruku...
  • 26:22 - 26:27
    Rezultat je bio:
    trebale su nam godine da sve to proradi.
  • 26:28 - 26:32
    Kakva je veza Linuxa sa GNU projektom?
  • 26:33 - 26:39
    Veza sa GNUom se zasniva na vie nivoa.
  • 26:40 - 26:44
    Jedan je filozofski stav koji kae
  • 26:44 - 26:47
    "uciniti svoj izvorni kod slobodnim
    je dobra ideja".
  • 26:47 - 26:51
    Kada je Linus razvijao kernel
    nije ga razvijao za GNU projekat.
  • 26:51 - 26:53
    Radio je to nezavisno.
  • 26:53 - 26:56
    I objavio ga je nezavisno
    i mi nismo uopte znali za to.
  • 26:56 - 26:58
    Ali neki ljudi koji su znali za to
  • 26:58 - 27:01
    odlucili su da vide
    ta sve mogu da pronadu
  • 27:01 - 27:04
    kako bi spojili sa kernelom
    i napravili citav sistem.
  • 27:04 - 27:08
    I tako su "njukali" okolo.
  • 27:08 - 27:10
    i sve to im je trebalo
    vec je bilo dostupno.
  • 27:10 - 27:12
    Pomislili su: "Imamo srece!".
  • 27:12 - 27:14
    A stvar nije bila tako jednostavna.
  • 27:14 - 27:18
    Oni su pronali sve delove GNU sistema
    kojima je nedostajao samo kernel,
  • 27:19 - 27:21
    i kada su to sve spojili,
  • 27:21 - 27:25
    u stvari su Linuxom
    popunili rupu u GNU sistemu.
  • 27:25 - 27:26
    Ali oni to nisu znali.
  • 27:27 - 27:31
    Bilo je tu mnogo programa
  • 27:32 - 27:35
    razvijenih od strane
    Fondacije za slobodan softver,
  • 27:35 - 27:37
    i od drugih kojima se svideo Linux.
  • 27:37 - 27:41
    I tu je bila simbioza izmedu
    Linuxa i programa.
  • 27:41 - 27:45
    Ti programi se na Linuxu
    izvravaju istovremeno
  • 27:45 - 27:47
    i koriste prednost Linuxa kao platformu,
  • 27:47 - 27:51
    dok Linux koristi prednosti programa
  • 27:51 - 27:53
    samim tim to moe da ih koristi.
  • 27:53 - 27:54
    O kojim programima je rec?
  • 27:55 - 27:56
  • 27:56 - 27:59
    Glavni program je GNU C kompajler.
  • 28:00 - 28:03
    Bez C kompajlera nebi bilo moguce
  • 28:03 - 28:10
    uciniti Linux ili vecinu
    otvorenog napretka mogucim.
  • 28:10 - 28:13
    Linux koristi OJL,
  • 28:13 - 28:17
    i ja se slaem sa celom tom
    filozofijom koja stoji iza OJL.
  • 28:18 - 28:23
    OJL nije neto narocito prijatan dokument
  • 28:23 - 28:28
    ali je to tako zato to nijedan pravni akt
    ne moe da bude posebno prijatan.
  • 28:34 - 28:38
    Koristio sam Linux
  • 28:38 - 28:41
    od negde kraja 92. ili pocetka 93.
    nekih godinu dana.
  • 28:41 - 28:46
    Pre nego to sam shvatio da
    u stvari imam sve to mi je potrebno
  • 28:46 - 28:48
    da potpuno zamenim Sun radnu stanicu.
  • 28:48 - 28:52
    Traio sam nacin kako da imam
    Unix radnu stanicu kod kuce
  • 28:52 - 28:56
    u vreme kada smo radili na Sun Spark
    stanicama na Stanfordu.
  • 28:58 - 29:00
    Te maine su kotale oko 7.000 dolara.
  • 29:00 - 29:03
    Ocajnicki sam eleo da imam
    Unix mainu kod kuce!
  • 29:03 - 29:06
    Kao apsolventi smo mislili
  • 29:06 - 29:07
    "Eh, kad bih mogao da radim kod kuce,
  • 29:07 - 29:09
    bio bih mnogo produktivniji,
  • 29:09 - 29:12
    pre bih diplomirao zato to bih
    pre napisao diplomski rad"
  • 29:12 - 29:16
    Da li je to tacno? Ocenite sami.
  • 29:16 - 29:20
    Znate mnogo ljudi koji troi svoje vreme
  • 29:20 - 29:21
    kako bi bili to produktivniji
  • 29:21 - 29:24
    mogu da zavre svoj rad za jedan dan.
  • 29:24 - 29:26
    Ponekad je potrebno vie vremena.
  • 29:26 - 29:28
    I tako sam odlucio da
    elim Unix racunar kod kuce.
  • 29:28 - 29:32
    Saznao sam da mogu da koristim
    PC u kombinaciji sa Linuxom.
  • 29:33 - 29:36
    Za oko 2.000 dolara,
    sastavio sam sistem
  • 29:36 - 29:39
    koji je bio 1,5 do 2 puta bri
  • 29:39 - 29:42
    od Sun Sparc stanica
    koje su kotale 7.000 dolara.
  • 29:42 - 29:44
    To je jednostavno bilo zapanjujuce.
  • 29:44 - 29:47
    Imao sam skoro duplo bri racunar,
  • 29:47 - 29:50
    za trecinu ili cetvrtinu cene.
  • 29:50 - 29:51
    Sinula mi je odlicna ideja.
  • 29:51 - 29:53
    Znao sam da ovde postoji
    mnogo mogucnosti.
  • 29:53 - 29:57
    Bila je to prilika da se stvarno uradi
    neto bolje nego to je Sun uradio,
  • 29:57 - 30:00
    a sve uz pomoc
    otvorenog koda i Linuxa.
  • 30:00 - 30:03
    Linux je bio originalni radni naziv.
  • 30:03 - 30:07
    "Linus" je zbog mog imena,
  • 30:07 - 30:08
    a "X" je jednostavno
    morao da bude dodat.
  • 30:08 - 30:10
    To je zbog Unixa.
    To mora da bude tako.
  • 30:11 - 30:14
    I... ta se to u stvari dogodilo...
  • 30:14 - 30:18
    Mislio sam da je previe egoisticno
  • 30:18 - 30:20
    da ga za javnost nazovem po sebi.
  • 30:20 - 30:22
    Ali to je bilo
    pre nego to sam postao egoista.
  • 30:22 - 30:27
    Pomislili su da su stavili mnogo
    komponenti oko Linux-a
  • 30:27 - 30:30
    pa su ga zato nazvali
    "Linux Sistem"
  • 30:31 - 30:33
    i nekako se taj termin odomacio.
  • 30:33 - 30:35
    A rezultati su ti
  • 30:35 - 30:39
    da sada 10 miliona ljudi koristi
  • 30:39 - 30:40
    tu varijantu GNU sistema...
  • 30:40 - 30:42
    GNU/Linux operativni sistem.
  • 30:43 - 30:44
    A vecina njih to uopte i nezna.
  • 30:45 - 30:49
    Neki propagiraju da se naziva GNU/Linux.
  • 30:49 - 30:52
    ta vi mislite o tome?
    Odobravate li to ili ne...
  • 30:52 - 30:58
    Opravdano je ako napravite
    GNU distribuciju Linuxa.
  • 30:58 - 31:05
    Recimo neto kao Red Hat Linux,
    ili SuSE Linux, ili Debian Linux.
  • 31:06 - 31:09
    Zato to ako napravite svoju
    distribuciju Linuxa
  • 31:09 - 31:11
    morate nekako da je nazovete.
  • 31:11 - 31:15
    Ali Linux uopteno nazivati "GNU Linux"
    mislim da je neumesno.
  • 31:17 - 31:19
    Ucestvovao sam na Fall '93.
  • 31:19 - 31:25
    Zato to sam poslao kopiju prvog CD-ROM-a
    komercijalne Linux distribucije,
  • 31:25 - 31:28
    koja se zvala Yggdrasi,
    proizvodaca Adama Richtera.
  • 31:29 - 31:31
    A dobio sam kopiju...
  • 31:31 - 31:34
    jer samostalno piem slobodan softver
    dugo vremena, jo od ranih 80-tih.
  • 31:34 - 31:37
    Bio sam u stvari jedan
    od prvih GNU prilagaca.
  • 31:38 - 31:40
    I bio sam zacuden,
  • 31:40 - 31:41
    bio sam potpuno zacuden.
  • 31:41 - 31:45
    Zato to sam bio softverski
    inenjer skoro 15 godina.
  • 31:46 - 31:48
    Radio sam u skladu sa svim
    pravilima za koje sam znao
  • 31:48 - 31:52
    kao npr. kontrolisanje sloenosti,
    odravanje male projektne grupe,
  • 31:52 - 31:55
    paljivo sam upravljao ciljevima.
  • 31:55 - 31:57
    Linux je trebao da propadne,
    ali nije.
  • 31:57 - 31:59
    Umesto topa, bio je neto prelepo,
  • 31:59 - 32:02
    i pokuavao sam da shvatim
    kako su to uspeli.
  • 32:04 - 32:08
    Linuxu je za irenje po svetu
    racunarskih programera
  • 32:08 - 32:12
    bila potrebna aplikacija koja bi ga
    ucinila neophodnom tehnologijom
  • 32:13 - 32:14
    No i to je reeno
  • 32:14 - 32:18
    sa razvojem programa koji
    omogucava sloene web prezentacije
  • 32:18 - 32:21
    Taj program je Apache web server.
  • 32:21 - 32:25
    "Najjaca" aplikacija Linuxa
    nesumljivo je bio Apache web server.
  • 32:25 - 32:27
    Ako proucite istoriju Linuxa,
  • 32:27 - 32:32
    razvojna kriva Linuxa i
    razvojna kriva Interneta
  • 32:32 - 32:33
    slede jedna drugu.
  • 32:33 - 32:38
    Apache web server projekat
    zapocet je 1993.
  • 32:38 - 32:42
    Tada su bili i pocetci
    ISP popularizacije
  • 32:42 - 32:46
    kada je Internet prvo postao
    globalna potreba
  • 32:46 - 32:48
    i kada se pojavila ideja
    o Internet poslovanju
  • 32:48 - 32:50
    a i masovna komunikacija
    je postala moguca.
  • 32:51 - 32:54
    Mislim da je to bila prva aplikacija
    koja je ljude navela na razmiljanje
  • 32:54 - 32:56
    "Ako instaliram Linux
  • 32:56 - 32:59
    imacu koristi od njega."
  • 33:00 - 33:03
    Bilo je stvarno zanimljivih
    aplikacija na Linuxu.
  • 33:03 - 33:05
    Dve ili tri godine pre toga,
  • 33:05 - 33:07
    kada je sve pocelo,
  • 33:07 - 33:09
    nije bilo prave aplikacije,
  • 33:09 - 33:11
    u poslovnom smislu,
  • 33:11 - 33:14
    za one koji koriste Linux umesto NT-a,
  • 33:14 - 33:17
    sve dok se nije pojavo Apache i
    dodatci koji su ubacani u Apache
  • 33:17 - 33:18
    unapredili Apache.
  • 33:18 - 33:21
    I ako elite dobro da poslujete,
    izgradite serversku "farmu".
  • 33:22 - 33:24
    Mnogo je isplativije.
  • 33:24 - 33:24
    Isplativije je
  • 33:24 - 33:29
    zasnovati je na Linuxu i Apacheu
    nego na IIS-u i NT-u
  • 33:29 - 33:32
    pa cak i ako treba
    da potroite vie novca
  • 33:32 - 33:33
    na obuku zaposlenih kako da se slui time
  • 33:33 - 33:35
    ili da nadete kolovane ljude.
  • 33:35 - 33:36
    No, stvarno dobra stvar je u tome
  • 33:36 - 33:38
    to to znanje nije mnogo skupo
  • 33:38 - 33:39
    jer postoji mnogo studenata
  • 33:39 - 33:43
    koji dugo koriste Linux
    i vrlo dobro baratuju njim.
  • 33:43 - 33:46
    Ako pogledate trendovske krive web servera
  • 33:46 - 33:50
    Apache je najzastupljeniji na tritu,
  • 33:50 - 33:52
    i sa oko 66%
  • 33:52 - 33:55
    rui sve pred sobom.
  • 33:55 - 34:00
    A to je posledica njegove pouzdanosti,
    fleksibilnosti i proirivosti.
  • 34:00 - 34:03
    On radi sve ono to je
    webmasterima potrebno.
  • 34:03 - 34:06
    Kombinacija Apachea i Linuxa
  • 34:06 - 34:08
    pronala je svoj put do prodavnica.
  • 34:09 - 34:14
    U osnovi, Apache je postao aplikacija koja
    motivie dobavljace Internet usluga
  • 34:14 - 34:18
    i kompanije koje se bave e-poslovanjem
    da izaberu Linux umesto Microsoft Widowsa.
  • 34:19 - 34:22
    Verovatno se najbolje "vrti" na
    Linuxu i na FreeBSDu,
  • 34:22 - 34:26
    a razlog tome su zajednice
    tih operativnih sistema,
  • 34:26 - 34:30
    koje ucestvuju u razvoju Apachea.
  • 34:30 - 34:34
    Ove operativne sisteme
    dobavljaci Internet usluga
  • 34:34 - 34:36
    sve cece prihvataju,
  • 34:36 - 34:39
    a opredeljuju se i za Apache
  • 34:39 - 34:41
    jer im dozvoljava da rade
  • 34:41 - 34:44
    mnoge stvari koje im komercijalni
    web serveri ne dozvoljavaju,
  • 34:44 - 34:48
    kao to je mogucnost hostovanja
    vie web strana na jednoj maini,
  • 34:48 - 34:51
    to je, ako ste ISP
    i imate 40.000 korisnika
  • 34:51 - 34:52
    i svi ele svoju licnu web stranu,
  • 34:52 - 34:54
    veoma bitno za vas.
  • 34:55 - 34:57
    Jedan od kljucnih faktora
    irenja Linuxa
  • 34:57 - 35:00
    bio je nastanak kompanija koje
    su se specijalizovale za distribuciju
  • 35:00 - 35:02
    i podrku za sam Operativni sistem.
  • 35:02 - 35:06
    Najpoznatija od tih kompanija
    je Red Hat Sofrware.
  • 35:06 - 35:09
    Red Hat je zapoceo Marc Ewing
  • 35:09 - 35:11
    dok je radio u IBM-u.
  • 35:11 - 35:13
    eleo je bolju distribuciju Linuxa,
  • 35:13 - 35:14
    pa je poceo da radi na tome.
  • 35:14 - 35:18
    Shvatio je da je vie vremena proveo na
    odravanju njegove Linux distribucije
  • 35:18 - 35:21
    nego to je radio na svom novom projektu.
  • 35:21 - 35:25
    Tako je zapoceo razvoj svoje distribucije.
  • 35:25 - 35:27
    Sreo se sa Bob Youngom,
  • 35:27 - 35:30
    koji je tada vodio kompaniju
    ACC Bookstore
  • 35:30 - 35:33
    koja se bavila Internet prodajom
    PC-a sa Unix-om.
  • 35:33 - 35:35
    Bob je eleo i neto to bi bio
  • 35:35 - 35:37
    njegov licni proizvod,
  • 35:37 - 35:39
    a ne samo da preprodaje tude proizvode.
  • 35:39 - 35:42
    Bio je istinski dobar trgovac.
  • 35:42 - 35:44
    Mark je znao da mu je potrebna
    pomoc u marketinkom nastupu
  • 35:44 - 35:47
    jer je on bio dobar s tehnicke strane,
    i tako su poceli da saraduju.
  • 35:47 - 35:51
    Poceo sam da radim sa
    Rad Hat-om u maju 1995.
  • 35:51 - 35:56
    zajedno sa Ericom Troanom, ja i on
    smo doveli jo dva coveka.
  • 35:57 - 36:01
    Dolazili smo na posao u stan
    u kome je iveo Mark Ewing.
  • 36:02 - 36:06
    Radili smo na razvoju
    jednog dela Red Hat-a.
  • 36:06 - 36:10
    U tom stanu smo bili
    do novembra 1995. kada...
  • 36:10 - 36:13
    je neka cev u WC-u pukla
  • 36:13 - 36:14
    i polavila stan kominice
    koja je ivela ispod nas
  • 36:14 - 36:17
    i ona se malo uplaila...
  • 36:17 - 36:20
    i komije su saznale da u
    stanu u stvari imamo firmu
  • 36:20 - 36:22
    a ne da ivimo u stanu.
  • 36:22 - 36:23
    Odlucili su da nas izbace napolje.
  • 36:23 - 36:25
    Trebalo nam je nedelju dana da nademo
  • 36:25 - 36:28
    nau prvu kancelariju, to smo i uradili
  • 36:28 - 36:30
    pa smo se preselili na brzinu.
  • 36:40 - 36:45
    Ponovo smo poceli 1995.
    traenjem vodecih firmi,
  • 36:45 - 36:48
    govorili smo da se radi neto novo.
  • 36:48 - 36:50
    Da postoji velika poslovna mogucnost
  • 36:50 - 36:54
    za izradu novog Sun-a otvorenog koda.
  • 36:54 - 36:58
    Ljudi od kojih smo traili da pomoc
    gledali su na to i govorili
  • 36:58 - 37:00
    "Hej, vi prodajete sistem
  • 37:00 - 37:02
    a softver je besplatan. To je strano.
  • 37:02 - 37:05
    Nismo sigurni da u to elimo da
    uloimo svoj novac.
  • 37:05 - 37:08
    Znate, culi smo za druge kompanije
  • 37:08 - 37:11
    kojima se to nije isplatilo. Bojimo se."
  • 37:13 - 37:16
    Doao sam u Ameriku tek pre 3 godine,
  • 37:16 - 37:18
    zato to sam dosta vremena,
  • 37:20 - 37:23
    6 do 7 godina, bio na
    Helsinkom Univerzitetu.
  • 37:23 - 37:27
    Odlucio sam da je vreme da vidim
    pravi svet, ne samo studentski ivot.
  • 37:27 - 37:32
    Na ovom podrucju uradeno je
    dosta interesantnih stvari.
  • 37:34 - 37:35
    Tako sam odlucio...
  • 37:35 - 37:39
    da se preselim na drugu starnu sveta,
  • 37:40 - 37:41
    i pokuam da uspem.
  • 37:41 - 37:43
    I ispalo je prilicno dobro.
  • 37:43 - 37:46
    Je l' mislite da ostanete ovde
    ili je to samo privremeno?
  • 37:46 - 37:49
    U pocetku smo mislili
    da je samo privremeno,
  • 37:49 - 37:53
    ali izgleda da se s vremenom
    to promenilo u stalno.
  • 37:53 - 37:57
    Naa najmlada kcerka je
    i americki i finski dravljanin,
  • 37:57 - 37:58
    jer je rodena ovde
  • 37:59 - 38:03
    a starija govori i vedski i engleski,
    tako da...
  • 38:27 - 38:31
    Sledeci veliki dogadaj,
    u koji sam i ja umean bio je
  • 38:31 - 38:34
    kada sam napisao brouru
    "Katedrala i Sajmite".
  • 38:34 - 38:38
    koja je bila moje miljenje,
    moja antropoloka analiza
  • 38:38 - 38:40
    svega onoga to je pomoglo da
    svet otvorenog koda funkcionie.
  • 38:40 - 38:45
    Tada ga jo nismo tako zvali. I dalje smo
    koristili termin "Slobodan softver".
  • 38:45 - 38:48
    Dakle to je bilo moje tumacenje onoga to je
    pomoglo da svet Slobodnog softvera funkcionie
  • 38:48 - 38:52
    i kako smo bili u mogucnosti da
    proizvodimo kvalitetan softver
  • 38:53 - 38:57
    konstantno kreci sva pravila
    softverskog inenjeringa.
  • 38:58 - 39:00
    U toj brouri, izneo sam razliku
  • 39:00 - 39:03
    izmedu dva razlicina nacina razvoja
  • 39:03 - 39:04
    dva suprotstavljena nacina razvoja.
  • 39:04 - 39:10
    Jednog, koji je konvencionalno
    zatvoren na;in razvoja,
  • 39:10 - 39:12
    koji ja nazivam stil "Katedrale".
  • 39:12 - 39:16
    U njemu postoji uska specifikacija ciljeva.
  • 39:16 - 39:21
    Mala projektna grupa je
    strogo hijerarhijski organizovana.
  • 39:22 - 39:25
    Tu su dui razmaci izmedu
    izdavanja proizvoda.
  • 39:26 - 39:28
    Sa druge strane, postoji neto
    to se dogada u Linux svetu
  • 39:28 - 39:34
    gde vlada decentralizacija u stilu
    jedan na jedan, poput sajmita,
  • 39:34 - 39:36
    sa kratkim razmacima izmedu
    izdavanja proizvoda
  • 39:36 - 39:41
    i konstantnim traenjem povratne informacije
    od ljudi koji su formalno van projekta.
  • 39:41 - 39:45
    Vrlo intenzivna povratna veza.
  • 39:45 - 39:48
    Iznenadujuce je to da
    to se due posmatra,
  • 39:48 - 39:52
    daljinska razmena je u prednosti
  • 39:53 - 39:55
    nad konvencionalnim
    zatvorenim nacinom razvoja.
  • 39:55 - 39:59
    Ta prednost otvorenog nacina razvoja
  • 39:59 - 40:03
    u stvari je pobedila,
    i dala dobre rezultate.
  • 40:06 - 40:08
    Razlog zbog koga je Netscape toliko vaan
  • 40:08 - 40:13
    je taj to je on bio prva veca kompanija
    koja je doprinela otvorenom kodu.
  • 40:13 - 40:15
    Imali smo kompaniju Cygnus koja je
    pruala usluge podrke,
  • 40:15 - 40:18
    ali u stvari nisu imali puno posla.
  • 40:18 - 40:22
    Netscape je u otvorenom kodu video
    nacin za borbu sa Microsoftom,
  • 40:22 - 40:25
    kome bi ugrozili Internet Explorer,
  • 40:25 - 40:29
    no nisu eleli da iko drugi koristi izvorni kod,
    nisu dozvolili da kompanije saraduju.
  • 40:30 - 40:32
    Radeci u marketingu, razmiljao sam,
  • 40:32 - 40:34
    zato ljudi kupuju na softver
  • 40:34 - 40:38
    i ta ih navodi da odaberu na
    softver umesto konkurentskog.
  • 40:40 - 40:41
    Ipak, nastao je problem,
  • 40:41 - 40:45
    jer smo vremenom uvideli
  • 40:45 - 40:48
    da se na softver
  • 40:48 - 40:52
    takmici sa softverom drugih proizvodaca,
    posebno onim kompanije Microsoft.
  • 40:52 - 40:56
    I kako je vreme prolazilo,
    cena naeg softvera je padala
  • 40:56 - 40:58
    zato to su drugi davali svoj softver
  • 40:58 - 41:01
    a nisu ga naplacivali
    ili su ga naplatili po maloj ceni.
  • 41:01 - 41:03
    Pravi problem bio je u tome,
    da su se oni u stvari bojali
  • 41:03 - 41:06
    da Microsoft ne napravi monopol
    na tritu pretraivaca
  • 41:06 - 41:10
    koji bi im koristio da
  • 41:10 - 41:12
    u stvari pokvari
  • 41:12 - 41:16
    HTTP i HTML standarde
    od kojih zavisi web.
  • 41:16 - 41:20
    A kada bi te standarde zabranili
  • 41:20 - 41:24
    u stvari bi sklonili Netscape sa trita,
  • 41:24 - 41:27
    to je u stvari bio nacin
    zaradivanja velike love.
  • 41:27 - 41:30
    Brinuo sam se, da ce s vremenom,
  • 41:31 - 41:33
    Netscapeovo poslovanje biti ugroeno,
  • 41:33 - 41:37
    jer nismo imali dovoljno ljudi da uradimo
    ono to smo kao kompanija trebali da uradimo
  • 41:37 - 41:41
    da se na softver odri na tritu.
  • 41:42 - 41:45
    Netscape je predstavljen javnosti
    pocetkom 1998.
  • 41:45 - 41:49
    Tada uopte nisam znao
  • 41:50 - 41:53
    da je nastao kao direktan rezultat
  • 41:53 - 41:55
    toga to su pravi ljudi procitali moju
    brouru "Katedrala i sajmite".
  • 41:56 - 42:00
    "Katedrala i sajmite",
    broura koju je napisao Eric Raymond,
  • 42:00 - 42:05
    imala je vaan uticaj na Netscapeovu
    odluku da objavi izvorni kod.
  • 42:06 - 42:08
    To me je veoma iznenadilo.
  • 42:08 - 42:10
    Nisam uopte razmiljao
    da bih mogao da promenim svet,
  • 42:10 - 42:12
    cak ni slucajno.
  • 42:13 - 42:17
    No po miljenju mnogih,
    nije samo on uticao na tu odluku.
  • 42:18 - 42:20
    Neke stvari bile su
  • 42:20 - 42:21
    planiranje i ucinjene jo pre...
  • 42:21 - 42:24
    Kao to sam rekao,
  • 42:24 - 42:28
    Netscape je razmatrao objavljivanje
    izvornog koda i pre nego to je
  • 42:28 - 42:30
    iko cuo za Ericovu brouru.
  • 42:31 - 42:33
    Na Linux kongresu pocetkom 1997. sam
  • 42:33 - 42:36
    prvi put javno predstavio brouru.
  • 42:36 - 42:40
    Jedan od ljudi koji je bio na predstavljanju bio je
    Tim O'Reilly iz kompanije O'Reilly and Associates.
  • 42:40 - 42:43
    Mislio je da je knjiga vrlo zanimljiva
  • 42:43 - 42:47
    pa me je pitao da mu je dam na
    PERL konferenciji koja je odrana
  • 42:47 - 42:50
    pred kraj 1997. godine
  • 42:51 - 42:52
    ta se stvarno dogodilo saznao sam kasnije,
  • 42:52 - 42:55
    iako nisam imao pojma
    da je tako neto u toku,
  • 42:55 - 43:02
    neki ljudi iz Netscapea su culi
    za brouru PERL konferenciji
  • 43:02 - 43:06
    i primenili ideje pomenute u njoj
    u svom daljem poslovanju.
  • 43:06 - 43:10
    Svrha moje broure bila je
    dobar izbor poslovanja,
  • 43:10 - 43:14
    da sa poslovne strane Netscape razmotri
    zato treba da objavi izvorni kod.
  • 43:14 - 43:18
    Ova broura se zvala "Netscapeov
    Izvorni kod kao Netscapeov proizvod".
  • 43:18 - 43:22
    Malo je cudno to to je
    naslov sugersao,
  • 43:23 - 43:24
    po mom miljenju je bilo neophodno
  • 43:24 - 43:28
    shvatiti da izvorni kod nije samo neto
    to se koristi za stvaranje proizvoda
  • 43:28 - 43:30
    vec neto to je proizvod
    sa svim pripadajucim pravima.
  • 43:30 - 43:33
    Ono to kupci mogu da koriste,
    mogu da koriste i drugi ljudi.
  • 43:34 - 43:36
    Tada sam razmislio kako treba
    da izgleda poslovni model
  • 43:36 - 43:39
    ako objavimo izvorni kod naih proizvoda.
  • 43:39 - 43:41
    Kako cemo da ih licenciramo?
  • 43:41 - 43:45
    Kako cemo da prodajemo proizvode
    u tom okruenju?
  • 43:46 - 43:50
    Tada sam obratio panju na
    konkurenciju, posebno na Microsoft.
  • 43:50 - 43:52
    ta su sve spremni da ucine ako bi
    mi objavili izvorni kod?
  • 43:52 - 43:55
    Postoji li neki nacin da iskoriste
    na izvorni kod protiv nas?
  • 43:55 - 43:59
    Koristio sam Ericovu brouru kao primer
    kako funkcionie raspodeljeni razvoj,
  • 44:00 - 44:03
    kako softver moe da se razvija
    a da to ne rade samo zaposleni,
  • 44:03 - 44:06
    nego da se saraduje sa
    programerima preko Interneta.
  • 44:07 - 44:11
    Zato sam stavio referencu
    Ericove broure u moju.
  • 44:11 - 44:13
    Kada je moja broura pocela da krui
  • 44:13 - 44:15
    ljudi koji su je citali
  • 44:15 - 44:18
    nali bi referencu Ericove knjige
    i dobro je proucili.
  • 44:18 - 44:21
    Ko je sve ucestvovao u
    takvoj odluci Netscapea?
  • 44:22 - 44:25
    Odgovoran za tu odluku
    bio je Jim Barksdale.
  • 44:26 - 44:28
    I to je kasnije ispalo veoma vano.
  • 44:28 - 44:31
    Naa velika pobeda, veliki pogodak
  • 44:31 - 44:34
    koji je oci velikih investitora
    usmerio ka nama,
  • 44:34 - 44:38
    ne zbog mnogo dobronamernih programera,
  • 44:38 - 44:42
    vec zbog jednog stratega sa vrha
  • 44:42 - 44:44
    koji je uvideo potencijalnu snagu ove metode i
  • 44:44 - 44:47
    u stvari preneo tu viziju na
    one koji su bili ispod njega.
  • 44:48 - 44:51
    Kada sam zavrio brouru, prvi
    primerak sam Marku Andressenu,
  • 44:51 - 44:55
    koji je suosnivac Netscapea,
    i u to vreme je bio
  • 44:55 - 44:57
    u glavnom menaderskom timu Netscapea.
  • 44:57 - 45:01
    Mark je tada dao primerke nekolicini
    ljudi iz menadmenta Netscapea,
  • 45:01 - 45:03
    ukljucujuci i Jima Barksdalea.
  • 45:03 - 45:06
    Nisam siguran kada su Jim
    i ostali glavni menaderi
  • 45:06 - 45:08
    doneli konacnu odluku.
  • 45:09 - 45:11
    Mislim da je bilo pocetkom januara.
  • 45:11 - 45:16
    Netscape je odlucio da
    izvorni kod objavi 22. januara,
  • 45:16 - 45:20
    u isto vreme kada je odluceno da
    izdaju besplatnu verziju Communicatora.
  • 45:20 - 45:23
    Kada je Netscape odlucio
    da objavi izvorni kod,
  • 45:23 - 45:25
    slicni ljudi su se probudili,
    primetili i rekli
  • 45:25 - 45:29
    "Moda stvarno ima neto u toj ideji
    da se objavi izvorni kod
  • 45:29 - 45:32
    i da se razvija sa ljudima van kompanije."
  • 45:33 - 45:38
    Tako je Netscapeova odluka skrenula panju
    javnosti na ideju o Slobodnom softveru,
  • 45:38 - 45:40
    koji je postao poznat kao Open Source,
  • 45:40 - 45:43
    i bitno skrenula panju na
    Linux operativni sistem,
  • 45:43 - 45:47
    koji je u tom trenutku bio najistaknutiji
    primer softvera otvorenog koda.
  • 45:52 - 45:56
    Ovo je naa prva kancelarija,
    Mountain View, California.
  • 45:56 - 45:58
    Ovde smo preli pocetkom 1995.
  • 45:58 - 46:00
    Povrine je 4000 kvadratnih stopa.
  • 46:00 - 46:07
    Bilo nam je neverovatno da imamo
    kompaniju u svojoj kancelariji.
  • 46:07 - 46:10
    Evo zato je ovo mesto tako vano.
  • 46:10 - 46:13
    Ovo je mesto na kome je
    smiljen termin "Open Source".
  • 46:13 - 46:18
    Ako dodete u efovu kancelariju
    i kaete "Slobodan softver",
  • 46:18 - 46:22
    reakcija na koju cete naici ako imate srece
    bila bi otprilike ovakva:
  • 46:22 - 46:29
    "Hmm, hmm, Slobodan softver, mora da
    je jeftin, loeg kvaliteta, nekoristan."
  • 46:29 - 46:33
    Ako nemate srece i ako je ef cuo za
  • 46:34 - 46:38
    Fondaciju za slobodan softver
    i napade na njih,
  • 46:38 - 46:41
    bez obzira kakvi su
    vai stavovi u vezi toga,
  • 46:41 - 46:45
    reci ce vam: "To je gubitnicko trite,
    rukovodstvo ne vidi nita u tome."
  • 46:46 - 46:48
    Tako je Eric Raymond
    znao da postoji problem.
  • 46:48 - 46:50
    Zvali smo to Slobodan softver
  • 46:50 - 46:54
    ali su mnogi termin "slobodan" (free)
    pogreno protumacili kao "besplatan",
  • 46:54 - 46:57
    mislili su da ne mogu da ga
    prodavaju i tako zaraduju od njega,
  • 46:57 - 46:59
    to je upravo pogrean koncept.
  • 46:59 - 47:05
    eleli smo da se zadrimo na ideji da je
    softver otvoren i izvorni kod dostupan.
  • 47:05 - 47:07
    Veoma vane cinjenice.
  • 47:07 - 47:11
    Imali smo sastanak u kancelariji VA
    na Mountain Viewu, Eric,
  • 47:11 - 47:17
    ja, Christine Peterson sa
    Foresight Instituta i jo neki ljudi.
  • 47:17 - 47:20
    Christine Peterson je bila prisutna
    preko telefonske veze...
  • 47:22 - 47:26
    Isto kao i Jon "Mad dog" Hall.
  • 47:26 - 47:30
    Prisustvovao je i Todd Anderson,
    koji je kasnije neko vreme radio za SuSE.
  • 47:30 - 47:33
    Takod ei Sam Ockman
    koji danas vodi Penguin Computing.
  • 47:33 - 47:37
    U to vreme on je bio zaposlen u VA.
  • 47:37 - 47:40
    Smislili smo tako koncept
    Otvorenog koda,
  • 47:40 - 47:43
    pozvali smo Linusa
    i pitali ga da li se slae sa time.
  • 47:43 - 47:46
    Bio je zainteresovan, svideo mu se.
  • 47:46 - 47:49
    U stvari smo izmislili neto to je
    zamenilo "Slobodan softver".
  • 47:49 - 47:50
    To je bio pocetak Otvorenog koda.
  • 47:50 - 47:52
    Kako ste izabrali naziv "Open Source"?
  • 47:53 - 47:57
    Znate, mislim da je Christine Peterson
    bila ta koja je u stvari smislila taj naziv.
  • 47:58 - 48:04
    Potovali smo ideju da je izvorni kod
    objavljen i da je otvoren.
  • 48:04 - 48:06
    Bilo je mnogo predloga.
  • 48:08 - 48:12
    Poto su prethodna tri sagovornika
    govorila o pokretu Izvornog koda,
  • 48:13 - 48:16
    smatram da treba pomenuti i
    Pokretu za slobodan softver.
  • 48:16 - 48:20
    Pokret za izvorni kod je fokusiran
    na prakticne prednosti
  • 48:20 - 48:22
    koje se dobijaju organizovanjem
    udruenja korisnika
  • 48:22 - 48:26
    koji mogu da saraduju na razmeni
    i poboljanju softvera.
  • 48:27 - 48:30
    Potpuno se slaem sa time.
  • 48:30 - 48:35
    Razlog zbog koga imam drugaciji stav
    i to sam u Pokretu za Slobodan softver
  • 48:35 - 48:37
    pre nego u Open Source pokretu,
  • 48:37 - 48:40
    je taj to verujem da postoji neto
    mnogo vanije od samog uceca.
  • 48:40 - 48:45
    Ta sloboda koja nam omogucava saradnju
    sa drugima, da imamo udruenja...
  • 48:45 - 48:47
    je bitno za kvalitet naeg ivota.
  • 48:47 - 48:51
    Vano je da imamo zdravo okruenje
    u kome moemo da ivimo.
  • 48:51 - 48:57
    A to je po mom miljenju mnogo vanije
    nego imati mocan i pouzdan softver.
  • 48:58 - 49:02
    Ali mislim da se neki ljudi u
    Pokretu za slobodan softver...
  • 49:03 - 49:06
    boje komercijalizacije.
  • 49:08 - 49:12
    A znate da je disident osuden na neuspeh.
  • 49:12 - 49:16
    Ja mislim da je
    komercijalizacija veoma bitna.
  • 49:16 - 49:19
    elimo da softver bude potovan,
  • 49:19 - 49:24
    i radim sa Richardom Stallmanom
    koji je zacetnik Slobodnog softvera,
  • 49:25 - 49:28
    zdravog razuma, i stvarno ne osecam
  • 49:28 - 49:32
    da medu nama ima filozofskih razmirica,
  • 49:32 - 49:35
    mene kao autor Open Sorce definicije
  • 49:35 - 49:40
    i njega kao pokretaca organizovanog
    pokreta Slobodnog softvera,
  • 49:42 - 49:45
    osim jednog. Richard misli da svaki
    softver treba da bude slobodan,
  • 49:45 - 49:50
    a ja mislim da treba da postoje
    i slobodan i ne-slobodan softver.
  • 49:50 - 49:51
    To je jedina razlika u naim miljenjima.
  • 49:52 - 49:55
    Jo pre toga smo zakljucili da je potrebna
  • 49:55 - 50:00
    definicija, neka vrsta nacrta licence
    za definisanje termina "Open Source".
  • 50:00 - 50:04
    Tako je nastao dokument koji smo nazvali
    "Open Source definicija".
  • 50:04 - 50:09
    To su izvodi iz Debian Free Software prirucnika
    koji je originalno napisao Bruce Parens.
  • 50:09 - 50:13
    Ja sam napisao originalni koncept toga,
  • 50:13 - 50:16
    diskutujuci mesec dana sa
    Debian programerima.
  • 50:16 - 50:19
    Debian je Linux distribucija
  • 50:19 - 50:22
    a taj koncept slui kao
    smernica za njihov projekat.
  • 50:22 - 50:25
    Eric i ja smo odlucili da preimenujemo
  • 50:26 - 50:28
    ono to smo napisali za Debian
  • 50:28 - 50:29
    u Open Source definiciju
  • 50:29 - 50:31
    i mogu da kaem da je Open Sorce softver
  • 50:32 - 50:34
    koji sa sobom nosi devet pravila
  • 50:34 - 50:37
    sadranih u u Open Sorce definiciji.
  • 50:38 - 50:40
    Prvo pravilo je slobodna distribucija.
  • 50:40 - 50:43
    Slobodno ovde ne znaci besplatno
  • 50:43 - 50:45
    vec oznacava liberalnost.
  • 50:46 - 50:49
    Slobodno moete da raspodeljujete
  • 50:49 - 50:50
    svoj softver nekome drugom
  • 50:50 - 50:52
    i nepostojanje cene je sporedni efekat.
  • 50:52 - 50:56
    Moete to da naplatite ili ne.
  • 50:56 - 50:58
    Drugo pravilo je da se distribuira
    i izvorni kod
  • 50:58 - 51:02
    tako da svako ko eli moe da ga promeni.
  • 51:02 - 51:04
    Ako je program za PC
  • 51:05 - 51:08
    moe da se preradi za Mac.
  • 51:08 - 51:10
    Trece pravilo je mogucnost postojanja
    Izvedenog projekta, to znaci
  • 51:10 - 51:13
    da ako neko unapredi va program
  • 51:13 - 51:18
    onda on moe da distribuira
    rezultat unapredenja.
  • 51:18 - 51:22
    Cetvrto pravilo je Integritet
  • 51:22 - 51:23
    autorovog izvornog koda.
  • 51:23 - 51:28
    To zanci da autor moe da
    odrava svoj izvorni kod
  • 51:28 - 51:30
    a ako ga vi menjate
  • 51:30 - 51:32
    onda morate taj program
    da nazovete drugacije,
  • 51:32 - 51:35
    ili jasno oznaciti vae izmene
  • 51:35 - 51:38
    tako da se one ne odnose na originalnog autora.
  • 51:38 - 51:42
    Sledece pravilo je da nema
    diskriminacije pojedinaca ili grupa.
  • 51:42 - 51:44
    Primer koji cesto koristim za opis ovoga je:
  • 51:45 - 51:47
    ne smete da zabranite ni klinici za abortus
  • 51:47 - 51:51
    ni aktivistima protiv abortusa da koriste softver.
  • 51:51 - 51:54
    Nema diskriminacije ni na jednom podrucju
  • 51:55 - 51:57
    to znaci da softver moe da se koristiti
  • 51:58 - 52:01
    kako u komercijalne,
    tako i u edukativne svrhe.
  • 52:01 - 52:04
    Licenca mora da bude prenosiva.
  • 52:04 - 52:06
    Drugim recima
  • 52:06 - 52:09
    moram da imam mogucnost da
    licencu dam nekome drugom,
  • 52:09 - 52:12
    tako da licenca i dalje vai
  • 52:12 - 52:15
    i ako taj neko da softver trecoj osobi.
  • 52:15 - 52:19
    Licenca ne sme da ogranicava proizvod.
  • 52:19 - 52:20
    Drugim recima
  • 52:20 - 52:25
    ako distribuiram svoj softver na Red Hat sistemu
  • 52:25 - 52:27
    licenca ne moe da zabrani
  • 52:27 - 52:30
    da taj isti proizvod distribuiram
    na SuSE ili Debian sistem.
  • 52:30 - 52:34
    Licenca ne sme da se mea u drugi softver
  • 52:34 - 52:40
    tako da ako distribuiram moj program na CD
    sa nekim drugim programom
  • 52:40 - 52:44
    licenca ne moe da zahteva da taj
    drugi program mora da bude slobodan
  • 52:44 - 52:46
    inace moj program ne moe
    da se distribuira zajedno sa njim.
  • 52:46 - 52:49
    Uz ta pravila
  • 52:49 - 52:50
    u Open Source definiciji
  • 52:50 - 52:53
    nalazi se i popis licenci koje smo prihvatili.
  • 52:53 - 52:57
    To su one koje smo zapoceli
    kada je Opta javna licenca
  • 52:57 - 53:00
    bila primer za mnogo toga,
  • 53:00 - 53:04
    to je slucaj i sa Open Source definicijom
    u BSD licenci
  • 53:04 - 53:08
    zato to je softver za BSD sistem
    bio preteca Linuxa.
  • 53:14 - 53:17
    Sledece to se dogodilo
  • 53:17 - 53:20
    bilo je da su prodavci baza
    podataka izgubili korak,
  • 53:20 - 53:22
    to se dogodilo oko tri meseca pre
  • 53:22 - 53:23
    nego to sam ocekivao,
  • 53:23 - 53:25
    negde krajem jula i pocetkom avgusta
  • 53:25 - 53:29
    jer aplikacije Oraclea, Sybasea i ostalih
    kljucnih proizvodaci baza podataka nisu
  • 53:29 - 53:32
    bile kompatibilne.
  • 53:32 - 53:33
    Zato je to tako vano?
  • 53:33 - 53:36
    Zato to smo tacno znali
  • 53:36 - 53:38
    kako ce da se razvija prica o Open Sourceu
  • 53:38 - 53:40
    posebno kako ce da se razvija Linux,
  • 53:40 - 53:44
    a nismo dobili nikakva obecanja
    od nezavisnih proizvodaca softvera
  • 53:44 - 53:47
    da ce te aplikacije da prilagode
    naim platformama.
  • 53:47 - 53:50
    Bio sam vrlo zabrinut,
  • 53:50 - 53:52
    smatrao sam da smo u ranjivom periodu
  • 53:52 - 53:55
    od kad smo najavili kampanju izvornog koda
  • 53:55 - 53:57
    i kada su proizvodaci baza podataka
    izgubili korak.
  • 53:57 - 54:00
    To je bio trenutak kada je
    kulminiralo neprijateljsko delovanje
  • 54:00 - 54:04
    Microsofta i drugih softverskih
    kompanija zatvorenog koda,
  • 54:04 - 54:05
    trenutak kada...
  • 54:05 - 54:07
    je ozbiljan marketinki korak
    mogao da nas sahrani.
  • 54:07 - 54:11
    Ali jednom kada su proizvodaci
    baza podataka krenuli
  • 54:11 - 54:14
    to je otvorilo put za druge ISV-je
  • 54:14 - 54:16
    i pokrenulo efekat snene lavine.
  • 54:16 - 54:18
    Otprilike svakih 6 meseci
  • 54:18 - 54:19
    odlazio bih kod investitora
  • 54:19 - 54:21
    predstavljao im nove brojeve
  • 54:21 - 54:23
    koji pokazuju da sve vie ljudi koristi Linux
  • 54:23 - 54:25
    i da se prikljucuju novi ljudi,
    novi korisnici,
  • 54:25 - 54:27
    pokazao bih nau listu korisnika,
  • 54:27 - 54:30
    a naa lista korisnika je
    postajala sve impresivnija.
  • 54:30 - 54:32
    Poceli su da se pojavljuju
    kompanije kao to je Cisco,
  • 54:32 - 54:35
    dot-com kompanije
  • 54:35 - 54:37
    su se pojavljivale na naoj listi korisnika
  • 54:37 - 54:40
    a potencijalni investitori su
  • 54:40 - 54:42
    nastavili samo da gledaju
  • 54:42 - 54:44
    i da govore
    "Ne moemo da se uputamo u to"
  • 54:44 - 54:47
    Napokon, na naslovnoj strani Fortune-a
    je osvanuo Linus
  • 54:47 - 54:49
    Neto se dogadalo sa Open Sourceom
  • 54:49 - 54:53
    Od tada investitori vie nisu mogli
    da ga ignoriu,
  • 54:54 - 54:57
    pozlilo im je od sluanja o Linuxu na sve strane
  • 54:57 - 54:58
    I ja sam im dojadio
  • 54:58 - 55:02
    pokazujuci im ga skoro svake nedelje.
  • 55:02 - 55:04
    I tada su odlucili da je vreme za investiciju,
  • 55:04 - 55:06
    jer se neto deava.
  • 55:06 - 55:10
    Najavio sam Open Source svetu na Internetu
  • 55:10 - 55:13
    Zapoceo sam dosta... administrativnog posla
  • 55:13 - 55:17
    oko pokretanja Open Source inicijative
  • 55:17 - 55:18
    i cini mi se da sam, posle 6 meseci,
  • 55:18 - 55:21
    sve vreme citao reci "Open Source"
  • 55:21 - 55:24
    po novinama
  • 55:24 - 55:26
    i bio sam potpuno zapanjen.
  • 55:26 - 55:27
    Godinu dana kasnije
  • 55:27 - 55:31
    Microsoft je govorio o izdavanju
    nekog izvornog koda
  • 55:32 - 55:34
    i neko od novinara je pitao Steve Ballmera
  • 55:34 - 55:37
    da li ce taj kod biti Open Source
  • 55:37 - 55:38
    a Steve Ballmer je rekao,
  • 55:38 - 55:42
    "Open Source je mnogo vie
    od samog izdavanja izvornog koda"
  • 55:43 - 55:45
    Shvatio sam da je on procitao
    i shvatio moj dokument
  • 55:45 - 55:48
    i da sada govori novinarima o njemu.
  • 55:49 - 55:52
    E sad, ako ste samo tip na netu
  • 55:52 - 55:54
    kojem to uopte nije posao
  • 55:54 - 55:56
    i napiete clanak
  • 55:56 - 55:58
    koji se proiri svetom
  • 55:58 - 55:59
    i godinu dana kasnije
  • 55:59 - 56:02
    podpredsednik Microsofta prica o tome
  • 56:02 - 56:05
    mislili bi da ste na opijatima, zar ne ?
  • 56:05 - 56:07
    Ali to se stvarno dogodilo!
  • 56:13 - 56:17
    Lokalne grupe korisnika (LUG)
    su vie od pukog
  • 56:19 - 56:21
    povezivanja drutva u mree,
  • 56:22 - 56:28
    upoznajuci ljude sa problemima
  • 56:29 - 56:34
    i delujuci kao neka vrsta udruene podrke
  • 56:34 - 56:39
    za ljude koji, na primer, nisu u mogucnosti
  • 56:39 - 56:42
    da placaju komercijalnu podrku.
  • 56:42 - 56:45
    Ono to koju rade na tom planu
  • 56:45 - 56:47
    na primjer, je to rade sledece.
  • 56:47 - 56:49
    Mislim da jednom mesecno
  • 56:49 - 56:52
    imaju install okupljanja, to znaci da
  • 56:53 - 56:57
    ljudi koji imaju problema sa instalacijom
    Linuxa na svoje maine
  • 56:57 - 56:59
    ili imaju neke probleme, mislim
  • 56:59 - 57:00
    moda su instalirali Linux
  • 57:00 - 57:03
    ali ele da postave mreu na specifican nacin,
  • 57:03 - 57:05
    mogu da donesu svoje racunare
  • 57:05 - 57:06
    na to okupljanje korisnika.
  • 57:06 - 57:09
    Tamo ima mnogo ljudi koji su
    spremni da pomognu,
  • 57:09 - 57:13
    koji su se ranije moda vec sreli
    sa takvim problemom.
  • 57:22 - 57:24
    Znate, ne ide sve glatko.
  • 57:24 - 57:27
    Prvo sam pokuao sam. Imao sam problema.
  • 57:27 - 57:30
    I tako sam doao na ovaj Install Fest gde
  • 57:30 - 57:31
    okupljaju svi gurui.
  • 57:31 - 57:35
    Nadam se da cu imati vie srece kod instalacije.
  • 57:35 - 57:38
    Umesto slanja e-pote, ili
  • 57:38 - 57:40
    pisanja po diskusionim grupama na Internetu
  • 57:40 - 57:42
    i ponekad cekanja i po nekoliko dana na odgovore,
  • 57:42 - 57:46
    lake je doci ovde i pronaci druge ljude
  • 57:46 - 57:47
    koji bi mogli da znaju neto o vaem problemu
  • 57:47 - 57:49
    i koji mogu da vam pomognu.
  • 57:49 - 57:50
    I u roku od nekoliko sati
  • 57:50 - 57:52
    imate instaliranu mainu.
  • 57:52 - 57:56
    Prvo sam hteo da ga instaliram
    na moj laptop
  • 57:56 - 57:58
    pa sam pretraivao po netu
  • 57:58 - 58:02
    i pronaao sam gde mogu da pitam za pomoc.
  • 58:02 - 58:04
    I sada sam ovde
  • 58:04 - 58:08
    jer pokuavam da stavim Linux
    na ovu malu mainu.
  • 58:08 - 58:10
    To je Toshiba Libreto.
  • 58:10 - 58:13
    To nije ba najlake da se uradi
  • 58:13 - 58:15
    jer je ovo cudna stvarcica, dakle...
  • 58:15 - 58:17
    Ima li ovde stolica?
  • 58:29 - 58:31
    Mislim da su zbog pravosuda
  • 58:31 - 58:33
    ljudi postali svesni cinjenice da
  • 58:33 - 58:36
    u najmanju ruku treba da potrae
    alternativu Microsoftu.
  • 58:36 - 58:40
    I moda Microsoft ipak nije americki san.
  • 58:40 - 58:42
    Takvu vrstu promenjene percepcije
  • 58:43 - 58:45
    moete vrlo lako da uocite,
  • 58:45 - 58:49
    ljudi uzimaju Microsoft zdravo za gotovo
  • 58:50 - 58:52
    i moda jo uvek kupuju Microsoft
    ali su barem
  • 58:52 - 58:55
    vie svesni problema.
  • 58:55 - 58:58
    Microsoft zapravo koristi Linux kao odbranu.
  • 58:58 - 58:59
    Iskoristili su Linux kao osnovu potvrde
  • 58:59 - 59:00
    da ne dre monopol
  • 59:00 - 59:03
    jer bi Linux ustvari
  • 59:03 - 59:05
    mogao da ih skine sa trona u svakom trenutku.
  • 59:05 - 59:08
    To je bio vrlo ingeniozan argument,
    potpuno zavaravajuci
  • 59:08 - 59:10
    zato jer nije
  • 59:10 - 59:12
    odgovarao na optubu
  • 59:12 - 59:13
    da su pre bili ukljuceni u
  • 59:13 - 59:16
    manipulaciju i ta ja znam ta sve jo.
  • 59:16 - 59:18
    Bilo je to lukavo od njih.
  • 59:18 - 59:20
    Ali sudija to nije prihvatio.
  • 59:22 - 59:25
    Mi u Linux zajednici se vie brinemo oko toga
  • 59:25 - 59:28
    da Microsoft postane problem,
  • 59:28 - 59:33
    u decembru '98. se pojavio clanak
    na Slashdotu
  • 59:33 - 59:38
    gde je neki lik Matt istakao da...
  • 59:38 - 59:42
    je gospodin u Australiji uspeo da dobije
    povracaj novca
  • 59:42 - 59:46
    za nekoricenu kopiju Windowsa
    koju je dobio sa racunarom.
  • 59:46 - 59:50
    I on je proglasio 19. januar,
    da li je bio januar?
  • 59:50 - 59:52
    Ne, bio je februar. Izvinite,
    19. februar...
  • 59:52 - 59:54
    proglasio je 19. februar za
    Windows Refund Day.
  • 59:54 - 59:57
    I sve je ohrabrio da odu
    kod proizvodaca racunara,
  • 59:57 - 60:00
    i vrate svoje nekoricene kopije Windowsa...
  • 60:00 - 60:03
    kao to je bilo navedeno u licenci.
  • 60:03 - 60:06
    Vano je prisetiti se da
    u samoj licenci pie da
  • 60:06 - 60:11
    moete dobiti povracaj novca
    ako ne koristite softver
  • 60:11 - 60:14
    i da je proizvodac po zakonu
    u obavezi da to ucini...
  • 60:14 - 60:16
    ili je obavezan po ugovoru.
  • 60:16 - 60:19
    Saznali smo da ako pozovete te proizvodace,
    oni uglavnom kau...
  • 60:19 - 60:21
    "Mali, prestani da nas uznemirava!"
    i spuste vam slualicu.
  • 60:21 - 60:24
    Mi nismo ustvari hteli da otkrijemo
    svoju lokaciju,
  • 60:24 - 60:27
    ili gde cemo da se sastanemo, sve do...
  • 60:27 - 60:28
    do zadnjeg trenutka.
  • 60:28 - 60:32
    Uradili smo to, da se ljudi sastanu
    na mestima koje smo mogli da kontroliemo,
  • 60:32 - 60:34
    u razlicitim gradovima.
  • 60:34 - 60:37
    Ja sam bio erif San Josea,
    i mislim da si ti, Nick, bio...
  • 60:37 - 60:39
    Ja sam bio..., Rick Moen i ja
    smo bili u San Franciscu.
  • 60:39 - 60:40
    Tako je.
  • 60:40 - 60:44
    Tamo smo imali karte i delili smo ih
    svakome ko je dolazio.
  • 60:44 - 60:48
    Pa, ustvari smo se sastali kod lokala Denny's.
    To je malo van granica Foster Citya.
  • 60:48 - 60:50
    Foster City gradskih granica,
  • 60:50 - 60:53
    to je znacilo i van ovlacenja
    policije Foster Citya,
  • 60:53 - 60:57
    a to je znacilo da bi svaki incident
    koji bi se dogodio na mestu okupljanja
  • 60:57 - 60:59
    spadao pod ovlacenje San Matea.
  • 60:59 - 61:02
    I ako bi nam rekli da se razidemo, mi bi im rekli:
    "Pa dobro onda, idemo u Foster City. Ajd zdravo!"
  • 61:02 - 61:06
    To je Dukes of Hazzard metoda
    izbegavanja pandura, pa...
  • 61:08 - 61:11
    Ustvari, marirali smo s druge strane ove zgrade.
  • 61:11 - 61:15
    Marirali smo uokolo i do parkiralita
    koje se nalazi tamo gore,
  • 61:15 - 61:18
    i tamo je Microsoft organizovao prijem za nas
  • 61:18 - 61:20
    sa picima i velikim znakom na kojem je pisalo...
  • 61:20 - 61:22
    "Microsoft eli dobrodolicu
    Open Source zajednici."
  • 61:22 - 61:26
    Kamere lokalnih vesti su snimile
    Erica Raymonda sa predstavnikom Microsofta.
  • 61:28 - 61:30
    Microsoftova je prica bila uglavnom ta da...
  • 61:30 - 61:35
    ...to nije sporno pitanje za Microsoft
    nego za OEM.
  • 61:35 - 61:38
    I zato bi svi morali da se vrate do naih
    proizvodaca i ponovo pokuaju
  • 61:38 - 61:40
    da dobiju povracaj novca od njih.
  • 61:40 - 61:42
    Odgovorili smo im govoreci, znate,
  • 61:42 - 61:46
    da smo vec pokuali i da to nije moguce,
    sada Microsoft treba neto da preduzme.
  • 61:46 - 61:49
    A oni su samo ponavljali jednu
    te istu recenicu, ponovo i ponovo...
  • 61:49 - 61:52
    "Morate da idete do OEM proizvodaca
    i traite povracaj novca od njih."
  • 61:52 - 61:58
    Imali smo oko 150 ljudi, od kojih je
    verovatno polovina imala transparente i sl.
  • 61:58 - 62:02
    Zapravo, zavrili smo upravo ovde
    u ovom dvoritu.
  • 62:02 - 62:06
    Prvo smo se okupili napolju,
  • 62:06 - 62:11
    razliciti ljudi su slali grupe, ljudi iz
    FreeBSDa su poslali nekoliko momaka.
  • 62:11 - 62:15
    Eric Raymond i Chris su pokuali da odu gore.
  • 62:15 - 62:18
    Odblokirali su nam lift.
  • 62:18 - 62:19
    Gde su bile kancelarije?
  • 62:19 - 62:21
    Kancelarije su bile na devetom spratu.
  • 62:23 - 62:25
    Dobili smo veliku medijsku panju.
  • 62:25 - 62:26
    I smatramo da je zbog toga
  • 62:26 - 62:30
    Toshiba omogucila kupovinu laptopa
    bez operativnog sistema na njemu.
  • 62:31 - 62:33
    Dakle, to je mala pobeda, ali...
  • 62:33 - 62:37
    Cak i sada, kompanije poput IBM-a i...
  • 62:37 - 62:40
    i mnogi drugi proizvodaci racunara
    vam dozvoljavaju
  • 62:40 - 62:42
    da kupite racunare koji nemaju
    instaliran Windows.
  • 62:51 - 62:54
    Kada sam kao klinac iao u kolu
  • 62:54 - 62:56
    ucitelji su pokuavali da nas nauce da delimo.
  • 62:56 - 62:58
    Govorili su da ako ponesete 505 sa crtom,
  • 62:58 - 63:01
    i ne moete da ih pojedete sami,
    morate da ih podelite sa ostalom decom.
  • 63:01 - 63:07
    Ali sada administracija govori da bi ucitelji
    trebali uciti decu da kau "da" licenciranju.
  • 63:07 - 63:10
    Ako donese neki softver u kolu,
    "Oh! Ne, nemoj da ga deli...
  • 63:10 - 63:14
    deljenje znaci da si pirat,
    deljenje znaci da ce da zavri u zatvoru."
  • 63:14 - 63:18
    To nije nacin na koji drutvo treba
    da funkcionie. Potrebna je dobra volja,
  • 63:19 - 63:23
    spremnost da se pomogne drugim ljudima
    barem onda kada to nije preteko,
  • 63:23 - 63:26
    zato jer je to osnova drutva,
  • 63:26 - 63:28
    to je osnovni izvor,
  • 63:28 - 63:32
    zbog koga imamo drutvo umesto dungle.
  • 63:32 - 63:33
    ta sa time to ljudi govore da ako
  • 63:33 - 63:36
    imate rairenu pirateriju i
    eliminiete motiv profita i...
  • 63:36 - 63:38
    ...i kreativan rad, softver nece...
  • 63:38 - 63:41
    Kao prvo,
  • 63:41 - 63:45
    ljudi ostvaruju profit razvijajuci
    slobodan softver,
  • 63:45 - 63:50
    ali sloboda za stvaranje zajednice je vanija.
  • 63:50 - 63:54
    Ljudi obicno misle,
    to se tice Slobodnog Softvera...
  • 63:54 - 63:57
    Pa, buduci da se od vas ocekuje da delite
    i da to radite zbog dobre volje,
  • 63:57 - 63:59
    ne lici li to na komunizam?
    ta vi mislite ?
  • 63:59 - 64:03
    Potpuna besmislica,
    vrlo me ljuti kad ljudi to rade!
  • 64:03 - 64:08
    1989, komunizam bi ustvari bio kompliment.
  • 64:08 - 64:11
    Rec koju su ljudi tada upotrebljavali
    je bila "lud".
  • 64:11 - 64:12
    Ja elim da upotrebljavaju kapitalizam.
  • 64:12 - 64:16
    Komunizam je ideologija
    koja ljude prisiljava da dele.
  • 64:16 - 64:20
    Ako ne delite, strpaju vas u zatvor ili ubiju.
  • 64:20 - 64:26
    1990. nas je posetio direktor instituta
    na moskovskom univerzitetu.
  • 64:26 - 64:30
    Ja sam ga, ustvari, video u Helsinkiju
    pre 2 nedelje.
  • 64:31 - 64:33
    ali, uglavnom, on je doao,
  • 64:33 - 64:37
    a i Richard Stallman mu je predloio
    da poseti Cygnus,
  • 64:37 - 64:41
    jer je eleo da shvati kako model
    Slobodnog Softvera
  • 64:41 - 64:46
    moe da se upotrebi za stimulisanje
    preduzetnickih inovacija u Rusiji.
  • 64:46 - 64:50
    Bili smo nekako tajnoviti
    oko naeg poslovnog plana,
  • 64:50 - 64:53
    zato jer nismo bili ba sigurni
    da ce da funkcionie.
  • 64:53 - 64:56
    Nismo eleli da ispadnemo glupi ako propadne.
  • 64:56 - 64:58
    Ali ja sam bio vrlo, vrlo otvoren sa njim.
  • 64:58 - 65:02
    Cim sam mu vie pricao,
    tim je vie ovako klimao glavom,
  • 65:02 - 65:06
    i napokon sam ga pitao "ta nije u redu?"
  • 65:06 - 65:11
    A on je odgovorio "Ovo previe zvuci
    kao komunizam da bi uspelo u Rusiji."
  • 65:13 - 65:17
    Ide na Gulag i zavri u masovnoj
    grobnici sa metkom u potiljku.
  • 65:17 - 65:21
    Open Source nije komunizam
    zato jer ne prisiljava ljude.
  • 65:23 - 65:26
    Carl Marks nije izmislio pomaganje komijama.
  • 65:28 - 65:32
    Nije komunisticki imati zajednicko vlasnitvo,
  • 65:32 - 65:39
    zajednicka vlasnitva su postojala mnogo
    pre komunizma kao filozofija vlade.
  • 65:39 - 65:42
    Postoje mnoga zajednicka dobra
    u naem ivotu.
  • 65:42 - 65:44
    Na primer, vozimo se autoputevima,
  • 65:44 - 65:47
    to je neto to se odrava zbog opteg dobra.
  • 65:47 - 65:51
    Etiketiranje naeg poslovnog modela
  • 65:52 - 65:54
    ustvari znaci da je promaena sutina.
  • 65:54 - 65:55
    Bilo da je komunisticka, ili kapitalisticka,
  • 65:55 - 65:58
    etiketa nije vana. Pravo pitanje je
  • 65:58 - 66:02
    koliku vrednost moete da postignete,
    koliko je posao promenljiv,
  • 66:02 - 66:05
    kakve probleme, kakve inovacije
    moete da podrite?
  • 66:05 - 66:09
    I onda, kako god to elite da etiketirate,
    to ostaje na vama.
  • 66:10 - 66:14
    Revolucija postaje ono primarno.
  • 66:38 - 66:39
    Mnogi ljudi to opisuju kao
  • 66:39 - 66:42
    "Linuxova oprotajna urka"
  • 66:42 - 66:46
    Linus Torvalds se samo nasmejao na to,
    rekao je, "ta, zar je Linux gej?"
  • 66:48 - 66:51
    Ali su neki govorili
    Da, kao na prvu loptu.
  • 66:52 - 66:53
    To je bilo kad su se...
  • 66:53 - 66:57
    bogovi Linuxa i hakeri sastali.
  • 67:07 - 67:10
    10. avgusta 1999. u 15 sati,
  • 67:10 - 67:13
    Linus Torvalds je objavio
    ciljnu adresu u LinuxWorld.
  • 67:13 - 67:18
    Gomila od 6000 ljudi je pocela
    da se okuplja od 12 u podne.
  • 67:38 - 67:40
    Dame i gospodo, Larry Augustin...
  • 67:40 - 67:46
    Clan konferencije LinuxWorlda i
    predsednik i CEO Linux Systemsa
  • 67:54 - 67:57
    Oni moraju da aplaudiraju, placam ih za to.
  • 67:57 - 68:01
    Hvala svima to ste doli,
    izgleda da za sada sve ide po planu.
  • 68:01 - 68:08
    Samo trenutak, pokuacu da izbegnem svetla.
  • 68:08 - 68:11
    Mislim da jo uvek ima mnogo ljudi,
    iako je ovo drugo izlaganje,
  • 68:11 - 68:14
    mislim da jo uvek ima mnogo ljudi,
    koji ba ne shvataju...
  • 68:14 - 68:17
    ...ta je to tako uzbudljivo oko Linuxa.
  • 68:17 - 68:19
    Do nas je veliko izlaganje,
  • 68:19 - 68:22
    sa velikim izlobama i svime,
  • 68:22 - 68:27
    ali ovi ljudi tu najvie doprinose,
    a ne te kompanije.
  • 68:27 - 68:30
    Sledecu osobu znam da svi znate,
  • 68:30 - 68:32
    zato ne treba nita da kaem kao uvod.
  • 68:32 - 68:36
    Dame i gospodo, predstavljam vam
    Linusa Torvaldsa!
  • 68:36 - 68:39
    Linus
  • 68:44 - 68:45
    Hvala.
  • 68:48 - 68:50
    Smirite se.
  • 68:56 - 68:58
    Smiiiirite see!!!
  • 68:58 - 68:59
    Recite "uuuuu".
  • 68:59 - 69:00
    Da.
  • 69:00 - 69:04
    Ne elim da odrim jedan od mojih
    uobicajenih govora
  • 69:04 - 69:05
    jer mislim da su dosadni.
  • 69:05 - 69:09
    Verovatno i vecina vas smatra da su dosadni
    jer ste ih culi vec 10ak puta.
  • 69:10 - 69:13
    Nakon tehnickih novosti, pokuacemo...
  • 69:13 - 69:17
    ...da odgovaramo na pitanja 5000 ljudi,
  • 69:17 - 69:20
    ili koliko vas vec ima.
  • 69:21 - 69:23
    to moda nece da uspe,
  • 69:23 - 69:27
    zato jer je neko od tih 5000 ljudi
    jako glasan.
  • 69:27 - 69:28
    Ali jedno cu da uradim,
  • 69:28 - 69:32
    ono to uvek radim u svojim govorima
    je zahvala.
  • 69:32 - 69:36
    elim da potvrdim cinjenicu da...
  • 69:36 - 69:38
    ...ocito nisam bio sam u izradi Linuxa.
  • 69:38 - 69:40
    RHAT IPO: 11. avgusta 1999.
  • 69:40 - 69:44
    Red Hat Software je postala prva
    Linux kompanija koja izlazi u javnost.
  • 69:44 - 69:46
    Red Hat porastao za 228%
  • 69:46 - 69:49
    to je IPO koji su svi cekali.
  • 69:49 - 69:51
    Oni, svakako, spadaju u Linux
    operativni softver.
  • 69:58 - 70:02
    R-H-A-T, znam.
  • 70:03 - 70:04
    Sve to sam danas dobio,
  • 70:04 - 70:07
    su komentari o tome kolika
    je cena deonica.
  • 70:07 - 70:11
    Bila je na 41, na 42, na 47,
  • 70:11 - 70:14
    na 53, na 51...
  • 70:14 - 70:18
    Svaki racunar, koliko vidim ovde
  • 70:18 - 70:22
    je usmeren na e-trade racune ili
    brokerske racune, oni znaju cenu Red Hata.
  • 70:22 - 70:25
    Ne mogu da verujem!
    47
  • 70:25 - 70:27
    Upravo sam cuo 53.
  • 70:27 - 70:28
    O covece.
  • 70:28 - 70:30
    Cekaj, nisam kupio.
  • 70:30 - 70:31
    Nisi kupio?
  • 70:31 - 70:33
    Ne, ne, nisam kupio.
  • 70:33 - 70:35
    Trebao sam da kupim, ali
  • 70:35 - 70:37
    Ne, ne, to je odlicno...
  • 70:37 - 70:38
    ako je... ako je...
  • 70:38 - 70:39
    Vi ne znate?
  • 70:39 - 70:40
    Pa, znate...
  • 70:40 - 70:43
    To to je Red Hat uspean znaci da
  • 70:43 - 70:46
    legitimira Linux, tako da nam je
    lake da izademo na trite.
  • 71:03 - 71:06
    Rob Malda (CmdrTaco) ...
    ...na Red Hat IPOu
  • 71:06 - 71:08
    Nekako je sve bilo pomalo podeljeno.
  • 71:08 - 71:09
    Postoji dosta ljudi
  • 71:09 - 71:10
    koji su poprilicno "hardcore",
  • 71:10 - 71:11
    i oni su na neki nacin uvredeni
  • 71:11 - 71:14
    znate, jer puno rade, a ustvari
    ne dobijaju...
  • 71:14 - 71:17
    ...moda njihov deo kolaca.
  • 71:17 - 71:18
    Nekima to smeta.
  • 71:18 - 71:19
    I znate ono
  • 71:19 - 71:21
    to vidite na mnogim dopisnim drutvima
    ili procitate na Slashdotu...
  • 71:21 - 71:27
    "Ovaj tip je stvarno ljut jer
    nije dobio ansu da...
  • 71:28 - 71:30
    dobije deonice Red Hata...
  • 71:30 - 71:35
    ...nije dobio ansu da dobije posao
    u nekoj firmi.
  • 71:35 - 71:39
    Ali okantana istina je ta da,
  • 71:39 - 71:42
    vecinu tih "hardcore" tipova nije
    toliko briga.
  • 71:42 - 71:44
    Oni su drugaciji.
  • 71:44 - 71:46
    Oni piu taj kod zato jer im je potreban.
  • 71:46 - 71:48
    Pozivamo Richarda Stallmana
  • 71:48 - 71:52
    koji je osnivac fondacije za Slobodni softver
  • 71:52 - 71:54
    i Tim Neya, koji je generalni direktor.
  • 71:54 - 71:57
    Tako. heheheheheheheheh
  • 71:57 - 71:59
    Ah, tu je.
  • 72:00 - 72:05
    Riharde, video sam da si snimao
    na Linuxovoj konferenciji u Parizu
  • 72:05 - 72:06
    ali nisam imao audio snimke.
  • 72:06 - 72:08
    Bi li dodao audio na njihov...
  • 72:08 - 72:10
    video strim sledeci put?
  • 72:10 - 72:13
    Uh... ja nemam kontrolu nad time.
  • 72:13 - 72:17
    Na alost, to moe da se uradi samo sa
    ne-slobodnim softverom.
  • 72:20 - 72:23
    Urucicu ti nagradu, i prije
    nego to kae
  • 72:23 - 72:28
    Tim i ti cete da pridrite ovaj simbol donacije
  • 72:28 - 72:31
    Fondaciji za Slobodan softver.
  • 72:31 - 72:35
    Pa, dogodile su se vrlo ironicne stvari,
  • 72:35 - 72:38
    ali nita ne moe da se meri sa ovim.
  • 72:38 - 72:42
    Davanje Linus Torvalds nagrade
    Fondaciji za Slobodan softver
  • 72:42 - 72:46
    je kao davanje Han Solo nagrade
    pobunjenicima. (smijeh)
  • 72:50 - 72:56
    Vidite, neki od vas ne shvataju
    koliko daleko ide ta analogija.
  • 72:58 - 73:01
    Ali ustvari, dozvolite mi da vam
    kaem kako smo dospeli ovde.
  • 73:01 - 73:03
    Vidite, dogodilo se to da,
  • 73:03 - 73:05
    ako ste eleli da koristite racunar
    pre 15 godina,
  • 73:05 - 73:09
    to ste jedino mogli pomocu
    vlasnickog softvera,
  • 73:10 - 73:13
    softvera koji deli i pokorava korisnike.
  • 73:13 - 73:15
    A vecina ljudi...
  • 73:15 - 73:16
    mnogim ljudima se to nije svidalo,
  • 73:16 - 73:18
    ali nisu imali alternativu.
  • 73:18 - 73:22
    Ali neki od nas su odlucili
    da naprave alternativu.
  • 73:22 - 73:26
    I rekli smo da cemo da razvijemo
    slobodan operativni sistem,
  • 73:26 - 73:27
    slobodan softverski operativni sistem
  • 73:27 - 73:33
    koji ce korisnicima da da slobodu
    dok koriste racunare.
  • 73:34 - 73:36
    Puno ljudi je reklo,
    "Pa, to je dobra ideja,
  • 73:36 - 73:39
    ali je preteko, nikad necete da uspete,
  • 73:39 - 73:42
    i zato ne elim da ucestvujem,
    ne verujem da cete da uspete."
  • 73:42 - 73:45
    Ali, na svu srecu, nisu svi tako govorili.
  • 73:45 - 73:49
    Znali smo da cemo vremenom
    da zavrimo kernel.
  • 73:49 - 73:50
    Ali kako to vec ide,
  • 73:50 - 73:54
    neko drugi je uradio bolji
    kernel pre nas.
  • 73:54 - 73:57
    Ranije smo imali optu strategiju
  • 73:57 - 74:01
    privlacenja panje na vanost slobode
  • 74:01 - 74:05
    koju imaju ili nemaju kada
    koriste racunar.
  • 74:06 - 74:08
    ta moemo da uradimo u vezi toga?
    Koliko se meni cini,
  • 74:08 - 74:14
    jedini moguc nacin da ta strategija
    ponovo proradi
  • 74:14 - 74:20
    je da, proirimo glas da je operativni
    sitem koji koristite ustvari GNU sistem.
  • 74:20 - 74:22
    Donekle modifikovan, naravno.
  • 74:23 - 74:25
    I kad ljudi to budu znali,
  • 74:25 - 74:29
    videce razloge zbog kojih
    smo razvili ovaj sistem.
  • 74:29 - 74:30
    Razmislice o tim problemima.
  • 74:30 - 74:33
    I neki od njih ce shvatiti da se slau.
  • 74:33 - 74:37
    Zato i traim ljude da kau ostalima
    da je ovo GNU sistem.
  • 74:37 - 74:41
    To je kombinacija GNUa i Linuxa,
    zato moemo da ga zovemo GNU/Linux.
  • 74:47 - 74:50
    Dakle, Larry, kada si pre 8, 9 godina
    bio na Stanfordu tokom studija
  • 74:50 - 74:52
    jesi li ikad pomislio da ce
    da se nade u ovoj poziciji?
  • 74:52 - 74:52
    Ne.
  • 74:52 - 74:54
    alu na stranu.
  • 74:54 - 74:56
    Ne, nisam imao pojma, stvarno.
  • 74:56 - 74:59
    ta si mislio, ta ce da bude
    kada zavri doktorira?
  • 74:59 - 75:00
    To je dobro pitanje,
  • 75:00 - 75:02
    stvarno nisam imao neku ideju, mislim...
  • 75:02 - 75:06
    ...evo nas ovde, na ovom velikom spratu.
  • 75:06 - 75:09
    Ima ljudi koji luduju zbog Linuxa.
  • 75:09 - 75:12
    Sinoc se 6200 ljudi zbilo u prostoriju
  • 75:12 - 75:15
    da vide Linusa.
  • 75:15 - 75:17
    Evo nas ovde sa,
  • 75:17 - 75:20
    svim tim velikim prodavcima.
  • 75:20 - 75:23
    Jednostavno... nemate pojma
    da ce tako neto da se desi.
  • 75:23 - 75:26
    Mislim, to je samo taj mali operativni
    sistem kojim smo zadovoljni,
  • 75:26 - 75:28
    za koji je malo ljudi marilo, znate.
  • 75:28 - 75:30
    Mislio sam da cu da pokrenem
    mali savetodavni biznis.
  • 75:30 - 75:31
    I odjednom sam ovde,
  • 75:31 - 75:33
    sa ovom velikom predstavom.
  • 75:33 - 75:34
    To je jednostavno neverovatno.
  • 75:34 - 75:38
    Mislim, pre godinu dana, mogli ste
    da kaete da ce ovo da bude spektakl.
  • 75:38 - 75:39
    I svi prisutni govore,
  • 75:39 - 75:42
    "Znate da je prole godine
    bilo spektakularno,
  • 75:42 - 75:45
    hoce li tako da bude i ove godine?"
  • 75:45 - 75:46
    Onda ih podsetite,
  • 75:46 - 75:48
    "Prola godina je bila pre samo 6 meseci."
  • 75:48 - 75:50
    A oni kau "Oh, vreme je za Linux".
  • 76:17 - 76:19
    Prema IPOu
  • 76:19 - 76:25
    stigli smo u San Diego u sredu uvece.
  • 76:26 - 76:30
    U cetvrtak ujutro smo se sastali smo se
    sa investitorima u Sad Diegu.
  • 76:30 - 76:31
    Odleteli smo u San Francisco,
  • 76:31 - 76:35
    proveli sredu popodne upoznajuci se sa
    investitorskim firmama u San Franciscu.
  • 76:35 - 76:36
    VA Linux je izabran, njegove deonice
    ce poceti da se prodaju 9. decembra 1999.
  • 76:36 - 76:40
    a, na IPOu u cetvrtak ujutro
  • 76:40 - 76:42
    ce nae deonice biti javno prodavane.
  • 76:42 - 76:46
    Dobro je to smo zavrili sa San Franciscom
  • 76:46 - 76:50
    jer smo sledeceg jutra mogli da odemo dalje
  • 76:50 - 76:52
    da bi prisustvovali javnoj aukciji.
  • 76:52 - 76:56
    A poto je San Francisco dosta
    blizu kompaniji i naim porodicama,
  • 76:56 - 77:00
    mogli smo da ih pozovemo da nam
    se pridrue u prvoj prodaji.
  • 77:00 - 77:03
    I tako sam pozvao svoju suprugu a,
    pozvali smo i Linusa i Tove,
  • 77:03 - 77:06
    i mnoge druge prijatelje i kolege koji su
    radili u kompaniji da nam se pridrue.
  • 77:06 - 77:08
    Kad god pozovemo Linusa i Tove,
  • 77:08 - 77:11
    oni imaju dvoje male dece,
  • 77:11 - 77:13
    a ja imam kcer Andreu.
  • 77:13 - 77:14
    Mi uvek povedemo i decu sa sobom
  • 77:14 - 77:16
    pa smo otili do trgovackog sprata
  • 77:16 - 77:19
    sa svim tim prodavcima i jo
    s tom trogodinjom decom
  • 77:19 - 77:21
    koja trce naokolo jureci jedno drugo
  • 77:21 - 77:22
    po spratu.
  • 77:22 - 77:27
    Linus i ja smo uli i popeli
    se do trgovackog sprata
  • 77:27 - 77:29
    i svi su bili vrlo uzbudeni.
  • 77:29 - 77:32
    I stalno smo ih zapitkivali
    "Kako ide? Je li sve u redu?"
  • 77:32 - 77:35
    a oni bi odgovorili,
    "Oh, znate, vrlo smo uzbudeni,
  • 77:35 - 77:36
    mislimo da sve ide kako treba.
  • 77:36 - 77:39
    Necemo, necemo da kaemo,
    necemo da ureknemo."
  • 77:39 - 77:43
    Uli smo unutra i tu je bio veliki
    TV na kojem se prikazivao CNBC.
  • 77:44 - 77:48
    Na nae iznenadenje tema dana je bio Linux.
  • 77:48 - 77:50
    Sad imamo IPO koji ce da krene danas.
  • 77:50 - 77:53
    Kad kaem da krene, onda ce i da krene.
  • 77:53 - 77:55
    Procene koje cujem su zaprepacujuce.
  • 77:55 - 77:58
    Ali prati VA Linux Systems.
    Krenuce danas u 12:40.
  • 77:58 - 78:00
    Simbol je L-N-U-X.
  • 78:00 - 78:04
    Dobavljac velikog niza kompjuterskih
    servera i radnih stanica,
  • 78:04 - 78:06
    posebno dizajniranih za Linux
    operativni sistem.
  • 78:06 - 78:12
    Originalni raspon ovog IPOa je bio
    od 11 do 13 dolara, od 21 do 23 i od 28 do 30.
  • 78:12 - 78:15
    Procenjeno na 30, a predvidanja koja sam
    nacuo ne elim da ponavljam
  • 78:15 - 78:17
    jer jo nisu potvrdena.
  • 78:17 - 78:22
    Ali ako su istinita, poludece kad
    deonice pocnu da rastu u 12:40.
  • 78:22 - 78:24
    Okrenuo sam se ka Linusu i rekao
    "Jesi li ikad pomislio,
  • 78:24 - 78:29
    da ce uetati ovde jednog dana, a
    Linux ce biti glavna tema na CNBC?".
  • 78:30 - 78:32
    a Linus rece na svoj aljiv nacin
    "O, apsolutno!".
  • 78:33 - 78:36
    Tako smo uli unutra i oni su nam pokazali
    kako pristiu narudbine za kupovinu i prodaju.
  • 78:36 - 78:38
    i to je neverovatno.
  • 78:38 - 78:42
    Gledali smo u brojeve kao to je
    320 dolara, 340 dolara po deonici.
  • 78:42 - 78:44
    A ja sam u totalnom oku.
  • 78:44 - 78:50
    A zna da je to 10 puta veca cena
    od ponudene. Bilo je neverovatno.
  • 78:50 - 78:54
    I secam se da me je Linus kao
    tapao po ledima govoreci,
  • 78:54 - 78:58
    Opusti se..." i bilo je
    vrlo uzbudljivo to videti.
  • 78:58 - 79:01
    Bili smo, to je bilo zacudujuce,
    bili smo zaprepaceni.
  • 79:01 - 79:04
    Bili smo srecni to smo mogli
    da se vratimo u kancelarije,
  • 79:04 - 79:08
    poto smo bili u San Franciscu mogli
    smo da se vratimo u VAove kancelarije
  • 79:08 - 79:11
    da, da bismo videli sve u kancelariji za IPO.
  • 79:11 - 79:16
    Kad smo se vratili, imali smo uh,
    svi su bili veoma uzbudeni.
  • 79:16 - 79:19
    IPO je neverovatno dobro proao.
  • 79:19 - 79:22
    Napravili smo urku.
  • 79:22 - 79:24
    Interesantno, dok smo slavili
  • 79:24 - 79:27
    bilo je dosta ljudi koji su jo uvek
    pokuavali da rade.
  • 79:27 - 79:30
    Secam se upozorenja "Tie malo!",
    "Telefoniramo!", "Mi radimo!",
  • 79:30 - 79:34
    dok smo, dok smo ili u kancelarije.
  • 79:34 - 79:38
    Napravio sam sajamsku prezentaciju
  • 79:38 - 79:40
    za zaposlene u kancelariji,
  • 79:40 - 79:43
    tako da dobiju ideju o tome
    ta smo govorili investitorima,
  • 79:43 - 79:46
    i da razumiju tocno to smo napravili za njih.
  • 79:46 - 79:55
    Ali opet je vest dana VA Linux, koji je
    porastao 766% od 235 dolara do 265.
  • 79:55 - 79:58
    Sue, najbolja osoba za rad na IPOu ikad.
  • 79:58 - 80:03
    Evo, Sycamore Networks je procenjen na
    38 dolara, i porastao je na 270 dolara.
  • 80:04 - 80:06
    E to nije nita. I usput...
  • 80:06 - 80:10
    ta misli o potencijalnom bogatstvu
    od bilion dolara koje se stvara
  • 80:10 - 80:14
    od tvoje ideje, a ne moe
    da ga podigne odmah?
  • 80:15 - 80:18
    Pa, da nisam napravio Linux
    pristupacnim, mislim
  • 80:18 - 80:21
    ne bih, ionako, dobio nita
    novca ni na taj nacin.
  • 80:21 - 80:24
    Mislim, to je situacija u
    kojoj ne moe da izgubi.
  • 80:24 - 80:31
    Uh, sama cinjenica da postoji mnogo
    komercijalnih kompanija
  • 80:31 - 80:37
    znaci da ima mnogo Linux ljudi koji su
    navikli da rade na Linuxu, onako sa strane.
  • 80:38 - 80:40
    A sada su i placeni jer rade to to vole da rade.
  • 80:40 - 80:45
    A to mi pomae u tom smislu da sam
    ionako i hteo da rade na Linuxu.
  • 81:06 - 81:12
    Ceo GNU projekat je ustvari jedan veliki hak.
  • 81:12 - 81:16
    To je jedan veliki cin subverzivne,
    razigrane osvecenosti,
  • 81:16 - 81:22
    da bi se drutvo promenilo na bolje, jer sam
    zainteresovan jedino da ga promenim na bolje,
  • 81:22 - 81:27
    ali na pametan nacin.
  • 81:27 - 81:31
    Zdravo, mi smo GNU/Stallmans, a ovo je
    "Pesma o Slobodnom softveru"
  • 81:32 - 81:35
    Pridruite nam se i delite softver;
  • 81:35 - 81:42
    Bicete slobodni, hakeri, bicete slobodni.
  • 81:43 - 81:44
    Bicete slobodni, hakeri, bicete slobodni.
  • 81:52 - 81:55
    Mnogi moda imaju gomile novca,
  • 81:55 - 82:02
    To je istina hakeri, to je istina.
  • 82:04 - 82:07
    Ali ne mogu da pomognu svojim komijama;
  • 82:07 - 82:15
    To nije dobro, hakeri, to nije dobro.
  • 82:20 - 82:22
    Kad budemo imali dosta slobodnog softvera
  • 82:22 - 82:30
    Na raspolaganju, hakeri, na raspolaganju,
  • 82:32 - 82:35
    Odbacicemo te prljave licence
  • 83:18 - 83:21
    Pridruite nam se i delite softver;
  • 83:21 - 83:28
    Bicete slobodni, hakeri, bicete slobodni.
  • 83:30 - 83:33
    Pridruite nam se i delite softver;
  • 83:33 - 83:40
    Bicete slobodni, hakeri, bicete slobodni.
  • 83:42 - 83:45
    O, bicete slobodni
  • 83:45 - 83:47
    Ja cu vam pokazati.
  • 83:47 - 83:50
    Da cete biti slobodni.
  • 83:50 - 83:51
    Ja cu vam pokazati.
  • 83:51 - 83:55
    Da cete biti slobodni.
  • 83:58 - 84:02
    Da cete biti slobodni.
  • 84:06 - 84:10
    Adaptacija srpskog prevoda
    Aleksandar Uroevic - urke@users.sf.net
    (koriceni hrvatski i engleski prevodi)
  • 84:12 - 84:16
    Udruenje korisnika GNU/Linuxa Kragujevac
    http://uklk.urosevic.net
Title:
Revolution OS
Description:

Official Website of http://www.revolution-os.com/
IMDB: http://www.imdb.com/title/tt0308808/
Wikiepdia:
Der Film führt einen nahtlosen geschichtlichen Bogen über die Evolution von GNU/Linux, von den Anfängen -- als Software auf Papierbändern zum Preis eines Biers kopiert wurde und Bill Gates in den 70ern anfing, proprietäre Programme in BASIC für von Computerhobbyisten verwendete Kleinstcomputer zu schreiben und diese in einem bitterlichen Brief aufforderte, Software zu kaufen statt zu tauschen -- bis zu Richard Stallman und einer Beschreibung dessen, was ihn motivierte, seine Stelle am MIT aufzugeben und sein Leben fortan der Entwicklung Freier Software zu widmen.
Michael Tiemann erklärt in der Wüste, wie er von Stallman eine sehr frühe Version von dessen GNU C-Compiler bekam, und ihn weiterentwickelte.
Larry Augustin beschreibt am Originalschauplatz, einem amerikanischen Universitätscampus, wie er sich mit dem von Stallman gegründeten GNU-Projekt und einem normalen Personal Computer eine leistungsfähige UNIX-Workstation bauen konnte, die ihn ein Drittel des Preises einer Workstation von Sun Microsystems kostete, aber das Doppelte leistete, und wie daraus die Firma VA Linux wurde, deren Börsengang im Film ebenfalls lebhaft mitverfolgt wird.
more » « less
Video Language:
English
Duration:
01:25:10
m4t3m4t1k4 edited Serbian subtitles for Revolution OS
m4t3m4t1k4 added a translation

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.