Return to Video

ZEITGEIST: MOVING FORWARD | OFFICIAL RELEASE | 2011

  • 0:04 - 0:08
    U propadajućem društvu, umjetnost
  • 0:08 - 0:14
    ako je iskrena, mora reflektovati propadanje.
  • 0:14 - 0:20
    I samo ako ne želi da prekine odnos sa svojom društvenom funkcijom
  • 0:20 - 0:25
    umjetnost mora prikazati promjenljivost svijeta.
  • 0:25 - 0:29
    I pomoći u njegovoj promjeni.
  • 0:29 - 0:32
    -Ernst Fischer
  • 0:32 - 0:34
    Krvave pobune protiv vladinih planova
  • 0:34 - 0:37
    kojima se pokušava izbjeći nemogućnost otplate svojih dugovanja...
  • 0:37 - 0:39
    su tu jer nezaposlenje nastavlja
  • 0:39 - 0:41
    rasti i mora i dalje da raste
  • 0:41 - 0:45
    samo zato jer imamo višak zaliha dobara...
  • 0:45 - 0:46
    sav taj novac je posuđen...
  • 0:46 - 0:50
    a dugovanje pripada bankama u drugim zemljama...
  • 0:51 - 0:55
    N-O-V-A-C je forma odgovarajuće lične posudbe...
  • 0:55 - 0:57
    ...filter cigareta koja nudi okus...
  • 0:57 - 1:01
    45 slatkih likera... Da li ste zagrijani!?...
  • 1:01 - 1:04
    da li Amerika planira bombardovati Iran?...
  • 1:04 - 1:07
    ...Amerika je sponzor terorističkih napada u Iranu...
  • 1:08 - 1:10
    Moja baka je bila divna osoba,
  • 1:10 - 1:14
    naučila me kako da igram Monopol.
  • 1:14 - 1:18
    Ona je razumjela da je srž igre sticanje dobara.
  • 1:18 - 1:19
    Ona bi sakupljala sve što je mogla i
  • 1:19 - 1:23
    na kraju bi postala vlasnik cijele table.
  • 1:23 - 1:25
    I onda bi mi uvijek rekla istu stvar.
  • 1:25 - 1:27
    Pogledala bi me i rekla mi:
  • 1:27 - 1:31
    "Jednoga dana naučićeš kako igrati ovu igru."
  • 1:31 - 1:34
    Jednoga ljeta sam često po cijele dane igrao Monopola
  • 1:34 - 1:37
    i tog ljeta sam naučio igrati tu igru.
  • 1:37 - 1:40
    Shvatio sam da je jedini način da se pobijedi
  • 1:40 - 1:43
    potpuna predanost sticanju dobara.
  • 1:43 - 1:45
    Shvatio sam da kroz novac i imovinu...
  • 1:45 - 1:48
    idem putem dobijanja dobrih rezultata.
  • 1:48 - 1:49
    Do kraja tog ljeta
  • 1:49 - 1:52
    bio sam nemilosrdniji od svoje bake.
  • 1:52 - 1:55
    Bio sam spreman prilagoditi pravila ako sam htio pobijediti u igri...
  • 1:56 - 1:59
    i te jeseni sam sjeo s njom da igramo.
  • 1:59 - 2:02
    Uzeo sam sve što je imala! Posmatrao sam je
  • 2:02 - 2:04
    kako daje posljednji dolar i odustaje u potpunom porazu.
  • 2:06 - 2:11
    Tada me je podučila još nečemu.
  • 2:11 - 2:14
    Tad je rekla:
  • 2:14 - 2:17
    "Sada to sve ide natrag u kutiju.
  • 2:20 - 2:23
    Sve te kuće i hoteli.
  • 2:23 - 2:26
    Sve željeznice i javna preduzeća...
  • 2:26 - 2:29
    Sva imovina i sav taj divni novac...
  • 2:30 - 2:33
    sve to skupa se sada vraća u kutiju.
  • 2:35 - 2:37
    Ništa od toga nije bilo stvarno tvoje.
  • 2:38 - 2:41
    Bio si zagrijan za to neko vrijeme.
  • 2:42 - 2:45
    Ali, to je bilo ovdje mnogo prije nego što si ti započeo igru,
  • 2:46 - 2:50
    a biti će ovdje i kad te više ne bude - igrači dolaze - igrači odlaze.
  • 2:52 - 2:54
    Kuće i automobili...
  • 2:55 - 2:57
    Zvanja i odjeća...
  • 2:57 - 2:59
    čak i tvoje tijelo."
  • 3:00 - 3:04
    Jer, činjenica je, sve što grabim, trošim i gomilam
  • 3:04 - 3:07
    vratiće se natrag u kutiju i sve ću izgubiti.
  • 3:08 - 3:10
    Stoga se morate zapitati:
  • 3:10 - 3:12
    kad napokon dobijete unapređenje koje ste oduvijek željeli,
  • 3:12 - 3:14
    kad obavite svoju najveću kupovinu,
  • 3:14 - 3:15
    kad sebi priuštite dom o kome ste sanjali,
  • 3:15 - 3:17
    kad ostvarite finansijsku sigurnost
  • 3:17 - 3:20
    i popnete se stepeništem uspjeha do
  • 3:20 - 3:23
    najvišeg stepenika do kojeg se uopšte možete uspeti,
  • 3:23 - 3:26
    kad uzbuđenje izblijedi,
  • 3:26 - 3:28
    a izblijedjet će...
  • 3:29 - 3:32
    Šta tada?
  • 3:32 - 3:34
    Koliko daleko morate proći tom stazom
  • 3:35 - 3:38
    prije nego shvatite gdje vodi?
  • 3:40 - 3:42
    Zasigurno shvatate
  • 3:42 - 3:44
    da nikada neće biti dovoljno.
  • 3:46 - 3:48
    Zbog toga se morate upitati:
  • 3:49 - 3:52
    Šta je važno?
  • 4:49 - 4:50
    Uzbudljivi su!
  • 4:52 - 4:54
    Bogati su!
  • 4:56 - 4:58
    Razmaženi su!
  • 5:03 - 5:05
    Vraća se najgledanija američka emisija!
  • 5:31 - 5:38
    Gentle Machine Productions predstavlja
  • 5:43 - 5:51
    film Petera Josepha
  • 5:56 - 5:58
    Kad sam bio mladić
  • 5:58 - 6:00
    i odrastao u New Yorku,
  • 6:00 - 6:03
    odbio sam položiti zakletvu na zastavu.
  • 6:05 - 6:08
    Naravno, poslat sam u kancelariju direktora škole.
  • 6:08 - 6:11
    Upitao me: "Zašto ne želiš položiti zakletvu?
  • 6:11 - 6:13
    Svi to rade!"
  • 6:13 - 6:16
    Rekao sam kako su svi nekada vjerovali da je Zemlja ravna,
  • 6:16 - 6:18
    ali to je nije učinilo ravnom.
  • 6:18 - 6:22
    Objasnio sam da sve što Amerika posjeduje
  • 6:22 - 6:23
    duguje drugim kulturama
  • 6:23 - 6:25
    i drugim nacijama
  • 6:25 - 6:27
    i da ću rađe položiti zakletvu
  • 6:27 - 6:28
    na Zemlju
  • 6:28 - 6:30
    i sve ljude na njoj.
  • 6:31 - 6:33
    Nije potrebno reći da nije potrajalo dugo
  • 6:33 - 6:35
    prije nego sam napustio školu u potpunosti
  • 6:36 - 6:38
    i napravio laboratorij u svojoj sobi.
  • 6:39 - 6:41
    Tu sam počeo učiti o nauci
  • 6:41 - 6:42
    i prirodi.
  • 6:43 - 6:44
    Tada sam shvatio
  • 6:44 - 6:46
    da univerzumom upravljaju zakoni
  • 6:46 - 6:48
    i da ljudsko biće,
  • 6:48 - 6:50
    zajedno sa cijelim društvom,
  • 6:50 - 6:53
    nije izuzeto od tih zakona.
  • 6:54 - 6:57
    Tada je došlo do raspada tokom 1929.
  • 6:57 - 6:59
    S njime je počelo ono što danas nazivamo
  • 6:59 - 7:00
    "Velika depresija".
  • 7:01 - 7:04
    Bilo mi je teško razumjeti zašto su milioni ljudi
  • 7:04 - 7:07
    ostali bez posla, kao beskućnici, izgladnjeli,
  • 7:07 - 7:10
    dok su sve fabrike i dalje bile na svom mjestu.
  • 7:10 - 7:13
    Resursi su ostali nepromijenjeni.
  • 7:13 - 7:15
    Tada sam shvatio
  • 7:15 - 7:18
    da su pravila ekonomske igre
  • 7:18 - 7:20
    potpuno pogrešna.
  • 7:21 - 7:24
    Uslijedio je Drugi svjetski rat
  • 7:24 - 7:27
    u kojem su se različite nacije naizmjenično
  • 7:27 - 7:30
    sitematski uništavale između sebe.
  • 7:30 - 7:33
    Kasnije sam izračunao da su sva ta uništavanja
  • 7:33 - 7:35
    i izgubljeni resursi
  • 7:35 - 7:36
    potrošeni na taj rat
  • 7:36 - 7:38
    mogli vrlo lako zadovoljiti svaku
  • 7:38 - 7:42
    ljudsku potrebu na planeti.
  • 7:43 - 7:46
    Od tada sam posmatrao kako čovječanstvo
  • 7:46 - 7:50
    priprema binu za vlastito izumiranje.
  • 7:50 - 7:53
    Gledao sam kako neprestano trošimo i uništavamo
  • 7:53 - 7:56
    dragocjene ograničene resurse
  • 7:56 - 8:00
    u ime profita i slobodnog tržišta.
  • 8:00 - 8:03
    Gledao sam kako se društvene vrijednosti reduciraju
  • 8:03 - 8:07
    na osnovni nivo izvještačenog materijalizma
  • 8:07 - 8:10
    i bezumne potrošnje.
  • 8:10 - 8:13
    Gledao sam i kako monetarne sile
  • 8:13 - 8:16
    upravljaju političkim strukturama
  • 8:16 - 8:18
    prividno slobodnih društava.
  • 8:20 - 8:22
    Imam 94 godine sada.
  • 8:22 - 8:24
    Bojim se kako je moje stajalište
  • 8:24 - 8:26
    isto kakvo je bilo
  • 8:26 - 8:29
    i prije 75 godina.
  • 8:31 - 8:34
    Ovo sranje mora prestati.
  • 8:38 - 8:46
    [ZEITGEIST]
  • 8:46 - 8:53
    [ZEITGEIST: IDEMO DALJE]
  • 9:00 - 9:03
    "Nikada nemojte sumnjati da malena skupina predanih
  • 9:03 - 9:06
    i odlučnih građana može promijeniti svijet.
  • 9:06 - 9:08
    Na takav se način svijet dosada jedino i mijenjao."
  • 9:08 - 9:09
    ~Margaret Mead
  • 9:10 - 9:13
    1. dio: Ljudska priroda
  • 9:13 - 9:16
    Dakle, naučnik si
  • 9:16 - 9:19
    i negdje putem, u tvoju glavu je umetnuto
  • 9:19 - 9:23
    neizbježno pitanje "priroda ili odgoj",
  • 9:23 - 9:25
    po svojoj važnosti u rangu s pitanjem Coca-Cola ili Pepsi,
  • 9:25 - 9:27
    Grci ili Trojanci.
  • 9:27 - 9:31
    Dakle, priroda ili odgoj, postavlja se kao
  • 9:31 - 9:34
    pretjerano pojednostavljen pogled na
  • 9:34 - 9:36
    poziciju uticaja.
  • 9:36 - 9:40
    Od uticaja na način na koji se ćelija nosi
  • 9:40 - 9:42
    s energetskom krizom, pa sve do
  • 9:42 - 9:45
    uticaja koji nas čine onakvima kakvi jesmo na najindividualnijim
  • 9:45 - 9:48
    nivoima naše ličnosti.
  • 9:48 - 9:51
    I ono što dobijete je potpuno lažni kontrast
  • 9:51 - 9:54
    sazdan oko prirode kao odrednice
  • 9:54 - 9:57
    i nalazi se u samim temeljima svih uzroka.
  • 9:57 - 10:00
    Život je DNK i kôd svih kodova
  • 10:00 - 10:04
    i Sveti Gral i upravlja svime...
  • 10:04 - 10:06
    a s druge strane, mnogo više
  • 10:06 - 10:07
    je društveno-naučna perspektiva koja glasi
  • 10:08 - 10:09
    mi smo "društveni organizmi",
  • 10:09 - 10:13
    a biologija neka proučava buđ.
  • 10:13 - 10:16
    Ljude ne određuje biologija
  • 10:16 - 10:19
    i očigledno je kako su oba stajališta besmislena.
  • 10:19 - 10:21
    Umjesto toga možete vidjeti
  • 10:21 - 10:23
    kako je praktički nemoguće razumjeti
  • 10:23 - 10:25
    na koji način biologija funkcioniše
  • 10:25 - 10:27
    izvan konteksta okruženja.
  • 10:28 - 10:30
    [Stvar je u genima]
  • 10:30 - 10:34
    Jedna od najluđih,
  • 10:34 - 10:36
    ali ipak najšire rasprostranjenih
  • 10:36 - 10:38
    i potencijalno opasnih tvdnji, je:
  • 10:38 - 10:42
    "Ma, takvo ponašanje uzrokuju geni."
  • 10:42 - 10:43
    Šta to ustvari znači?
  • 10:43 - 10:46
    To podrazumijeva razne suptilne nijanse ukoliko
  • 10:46 - 10:49
    poznajete modernu biologiju, ali za većinu ljudi
  • 10:49 - 10:52
    oko nas to podrazumijeva:
  • 10:52 - 10:54
    jedan deterministički pogled na život;
  • 10:54 - 10:57
    pogled ukorijenjen u biologiji i genetici;
  • 10:57 - 11:00
    geni se poistovjećuju s nepromjenjivim stanjem stvari;
  • 11:00 - 11:03
    geni se poistovjećuju sa stvarima koje su
  • 11:03 - 11:06
    neizbježne, zbog čega nema smisla
  • 11:06 - 11:08
    trošiti resurse pokušavajući ih ispraviti;
  • 11:08 - 11:11
    osim toga, nema smisla ulagati društvene napore pokušavajući
  • 11:11 - 11:15
    ih poboljšati zato što su neizbježne i nepromjenjive...
  • 11:15 - 11:18
    a to je čista besmislica.
  • 11:21 - 11:23
    [Bolest]
  • 11:24 - 11:27
    Opšte prihvaćeno je da su stanja poput
  • 11:27 - 11:29
    deficita pažnje i hiperaktivnog poremećaja genetski programirana;
  • 11:29 - 11:32
    kao i da su stanja poput šizofrenije genetski programirana.
  • 11:32 - 11:33
    Istina je suprotna.
  • 11:33 - 11:35
    Ništa nije genetski programirano.
  • 11:35 - 11:37
    Postoje vrlo rijetke bolesti,
  • 11:37 - 11:39
    tek šačica bolesti
  • 11:39 - 11:43
    iznimno rijetko zastupljenih unutar populacije,
  • 11:43 - 11:46
    koje su zaista genetski uslovljene.
  • 11:46 - 11:48
    Većina složenih stanja
  • 11:48 - 11:52
    može imati predispoziciju koja ima genetsku komponentu,
  • 11:52 - 11:56
    ali predispozicija nije isto što i predodređenost.
  • 11:56 - 12:00
    Cijela potraga za izvorom bolesti unutar genoma
  • 12:00 - 12:04
    bila je osuđena na propast prije nego je to iko i pomislio
  • 12:04 - 12:08
    zbog toga što većina bolesti nije genetski predodređena.
  • 12:08 - 12:11
    Bolesti srca, rak, moždani udari,
  • 12:11 - 12:17
    reumatske bolesti, poremećaji imunološkog sistema uopšteno,
  • 12:17 - 12:19
    poremećaji mentalnog zdravlja, ovisnosti...
  • 12:19 - 12:21
    ništa od toga nije genetski predodređeno.
  • 12:21 - 12:26
    Kod raka dojke, npr., od 100 žena koje boluju od njega
  • 12:26 - 12:28
    samo njih sedam su nosioci gena za rak dojke,
  • 12:28 - 12:30
    dok ih 93 nisu nosioci.
  • 12:30 - 12:33
    S druge strane, od 100 žena koje su nosioci tih gena,
  • 12:33 - 12:36
    neće sve dobiti rak.
  • 12:37 - 12:39
    [Ponašanje]
  • 12:39 - 12:43
    Geni nisu tek nešto što utiče na naše ponašanje
  • 12:43 - 12:47
    na način koji je izdvojen od našeg okruženja.
  • 12:47 - 12:51
    Geni usmjeravaju našu reakciju s obzirom na okruženje.
  • 12:51 - 12:55
    U stvari, izgleda kako određeni utjecaji u
  • 12:55 - 12:59
    ranom djetinjstvu i način odgoja djeteta
  • 12:59 - 13:02
    utiču na ispoljavanje gena,
  • 13:02 - 13:04
    doslovce uključujući ili isključujući različite gene
  • 13:04 - 13:08
    te usmjeravaju osobu na određeni razvojni put
  • 13:08 - 13:12
    koji će biti prilagođen svijetu s kojim se treba suočiti.
  • 13:12 - 13:14
    Razmotrimo primjer.
  • 13:14 - 13:18
    U istraživanju koje je provedeno u Montrealu na žrtvama samoubistva
  • 13:18 - 13:21
    autopsijom su proučeni mozgovi tih ljudi
  • 13:22 - 13:24
    i pokazalo se sljedeće: ako su žrtve samoubistva
  • 13:24 - 13:26
    (obično mlađi punoljetnici)
  • 13:26 - 13:30
    u dječjoj dobi bile žrtve zlostavljanja, zlostavljanje je zapravo
  • 13:30 - 13:33
    uzrokovalo genetsku promjenu u mozgu
  • 13:33 - 13:37
    koje nije bilo u mozgovima onih koji nisu bili zlostavljani.
  • 13:37 - 13:39
    To je epigenetski uticaj.
  • 13:39 - 13:42
    "Epi" znači onaj koji prekriva, dakle
  • 13:42 - 13:45
    epigenetski uticaj podrazumijeva događaje
  • 13:45 - 13:51
    u okruženju koji aktiviraju ili deaktiviraju određene gene.
  • 13:51 - 13:54
    Na Novom Zelandu, u gradu po nazivu Dunedin,
  • 13:54 - 13:56
    provedeno je istraživanje
  • 13:56 - 14:01
    u kojem je nekoliko hiljada pojedinaca
  • 14:01 - 14:05
    proučavano od rođenja pa sve do svojih dvadesetih.
  • 14:06 - 14:11
    Ono što su otkrili je da su bili u stanju identificirati
  • 14:11 - 14:15
    genetsku mutaciju, abnormalni gen
  • 14:15 - 14:18
    koji jeste bio u relaciji sa
  • 14:18 - 14:21
    predispozicijom da se počini nasilje,
  • 14:21 - 14:25
    ali samo ako je ta osoba također
  • 14:25 - 14:29
    bila izložena teškom zlostavljanju tokom djetinjstva.
  • 14:29 - 14:32
    Drugim riječima, dijete sa ovim abnormalnim genom ne bi
  • 14:32 - 14:34
    bilo više sklono nasilju od bilo koje druge osobe
  • 14:34 - 14:37
    i, zapravo, imali su niži nivo nasilja
  • 14:37 - 14:39
    nego osobe sa normalnim genima,
  • 14:39 - 14:42
    osim ako tokom djetinjstva nisu bili zlostavljani.
  • 14:43 - 14:45
    Daćemo odličan dodatni primjer
  • 14:45 - 14:47
    koji objašnjava da geni nisu "alfa i omega".
  • 14:47 - 14:50
    To je jedna zgodna tehnika u kojoj možete
  • 14:50 - 14:52
    izdvojiti specifičan gen kod miša
  • 14:52 - 14:55
    tako da taj miš i njegovi potomci neće imati taj gen.
  • 14:55 - 14:56
    Taj gen ste "izbacili iz igre".
  • 14:56 - 14:58
    Postoji gen koji je odgovoran za kodiranje
  • 14:58 - 15:00
    proteina koji se veže za
  • 15:00 - 15:04
    učenje i pamćenje, a sa ovom odličnom demonstracijom -
  • 15:04 - 15:06
    "izbacite" taj gen i dobijete
  • 15:06 - 15:08
    miša koji nije sposoban učiti.
  • 15:08 - 15:10
    "Pa to je genetska osnova za inteligenciju!"
  • 15:10 - 15:14
    Ono što je puno manje cijenjeno u tom istraživanju,
  • 15:14 - 15:16
    a što su primjetili svi mediji
  • 15:16 - 15:20
    je da, ako uzmemo te genetski oštećene miševe
  • 15:20 - 15:22
    i odgojimo ih u okruženju koje je
  • 15:22 - 15:25
    bogatije stimulansima od onog u kome živi prosječni laboratorijski miš,
  • 15:25 - 15:28
    zabilježićete da su oni potpuno prevazišli taj deficit.
  • 15:28 - 15:32
    Tako da, kada neko kaže u smislu sadašnjih znanja:
  • 15:32 - 15:35
    "Ma, to ponašanje je genetsko",
  • 15:35 - 15:39
    uzevši u obzir da to i jeste tačna fraza za koristiti,
  • 15:39 - 15:41
    ono što u suštini govorite je: "Postoji
  • 15:41 - 15:44
    genetski doprinos načinu na koji
  • 15:44 - 15:46
    organizmi odgovaraju na poticaje iz okruženja;
  • 15:46 - 15:49
    geni mogu uticati na
  • 15:49 - 15:51
    spremnost sa kojom će se organizam
  • 15:51 - 15:53
    nositi sa određenim izazovima iz okruženja."
  • 15:53 - 15:57
    Znajte, to nije verzija koju će većina ljudi imati u svojim glavama,
  • 15:57 - 16:00
    oni neće biti spremni govoriti o tome
  • 16:00 - 16:02
    nego će ići rame uz rame sa starom
  • 16:02 - 16:04
    verzijom koja glasi "stvar je u genima",
  • 16:04 - 16:07
    a to nije daleko od istorije eugenike
  • 16:07 - 16:09
    i sličnih stvari.
  • 16:09 - 16:11
    To pogrešno mišljenje je široko rasprostranjeno
  • 16:11 - 16:14
    i potencijalno je veoma opasno.
  • 16:14 - 16:17
    Neko razumije da je to
  • 16:17 - 16:21
    biološko objašnjenje za nasilje...
  • 16:21 - 16:23
    neko drugi da je ova hipoteza
  • 16:23 - 16:26
    potencijalno opasna, i ne samo da nas navodi na pogrešne zaključke
  • 16:26 - 16:28
    nego može nanijeti veliku štetu...
  • 16:28 - 16:31
    a to je tako jer ako vjerujete u to,
  • 16:31 - 16:33
    možete veoma lako reći:
  • 16:33 - 16:35
    "Pa, ne možemo ništa napraviti
  • 16:35 - 16:37
    kako bi promijenili tu predispoziciju
  • 16:37 - 16:40
    ljudi moraju postati nasilni;
  • 16:40 - 16:44
    i sve što možemo učiniti je da ih kaznimo - zaključati ih
  • 16:44 - 16:46
    ili ih eliminisati,
  • 16:46 - 16:49
    ali ne trebamo brinuti o mijenjanju
  • 16:49 - 16:53
    društvenog okruženja ili drušvenih predodredbi
  • 16:53 - 16:56
    koje mogu voditi ljude ka tome da postanu nasilni jer
  • 16:56 - 16:58
    'to nije važno'."
  • 16:58 - 17:03
    Uzimanje genetike kao argumenta nam dopušta luksuz ignorisanja
  • 17:03 - 17:06
    prošle i sadašnje istorijske i društvene faktore
  • 17:06 - 17:08
    i riječima Louisa Menanda
  • 17:08 - 17:10
    koji je pisao za New Yorker,
  • 17:10 - 17:12
    veoma precizno, rekao je:
  • 17:12 - 17:16
    "Stvar je u genima... objašnjava kakve su stvari oko nas
  • 17:16 - 17:18
    i to ne prijeti stvarima kakve jesu.
  • 17:18 - 17:20
    Zašto bi se neko osjećao nesretnim
  • 17:21 - 17:23
    ili bi stupio u antisocijalno ponašanje
  • 17:23 - 17:25
    ako ta osoba živi kao dio
  • 17:25 - 17:29
    najslobodnije i najprosperitetnije nacije na Zemlji.
  • 17:29 - 17:31
    Ne može biti do sistema.
  • 17:31 - 17:33
    Mora da je ta greška negdje u spojevima."
  • 17:34 - 17:36
    To je dobar način za izraziti ovo.
  • 17:36 - 17:39
    Tako da, genetski argument je jednostavno izgovor
  • 17:39 - 17:41
    koji nam dopušta da ignorišemo
  • 17:41 - 17:45
    društvene, ekonomske i političke faktore
  • 17:45 - 17:48
    koji, u stvari, stoje u pozadini
  • 17:48 - 17:51
    mnogih problematičnih ponašanja.
  • 17:53 - 17:55
    [Proučavanje: Ovisnost]
  • 17:56 - 17:58
    Ovisnosti se obično vežu za
  • 17:58 - 18:00
    pitanja vezana za konzumiranje narkotika,
  • 18:00 - 18:02
    ali ako pogledam na cijelu stvar iz više perspektive
  • 18:02 - 18:04
    ja onda definišem ovisnost kao bilo koje ponašanje
  • 18:04 - 18:07
    koje je povezano sa žudnjom,
  • 18:07 - 18:09
    koje daje kratkotrajano olakšanje
  • 18:09 - 18:12
    i dugoročne negativne posljedice
  • 18:12 - 18:15
    zajedno sa oštećenjem kontrole ovisnosti, tako da osoba
  • 18:15 - 18:18
    želi da je se odrekne ili daje obećanja da će to učiniti,
  • 18:18 - 18:21
    ali ne može istrajati,
  • 18:21 - 18:23
    pa kada ovo shvatite, možete vidjeti da
  • 18:23 - 18:24
    postoje mnoge druge ovisnosti
  • 18:24 - 18:26
    ne samo one vezane za narkotike.
  • 18:26 - 18:29
    Postoji: ovisnost o radu, ovisnost o kupovini,
  • 18:29 - 18:31
    o internetu, o video igricama...
  • 18:31 - 18:33
    Postoji ovisnost o moći. Ljudi imaju moć, ali
  • 18:33 - 18:36
    žele sve više moći; ništa nikada nije dovoljno za njih.
  • 18:36 - 18:40
    Sticanje - korporacije koje moraju posjedovati sve više.
  • 18:40 - 18:42
    Ovisnost o nafti
  • 18:42 - 18:45
    ili bar o bogatstvu i produktima koji su
  • 18:45 - 18:47
    nam pristupačni zahvaljujući nafti.
  • 18:47 - 18:50
    Pogledajmo negativne posljedice na okruženje.
  • 18:50 - 18:53
    Mi uništavamo Zemlju koju
  • 18:53 - 18:55
    naseljavamo u ime ovisnosti.
  • 18:55 - 18:57
    Trenutno su ove ovisnosti mnogo više
  • 18:57 - 18:59
    razorne u smislu posljedica po društvo
  • 18:59 - 19:04
    nego kokainske i heroinske navike mojih pacijenata koji dolaze iz centra Eastsidea.
  • 19:04 - 19:08
    Ipak, njih se nagrađuje i smatra se da su vrijedni poštovanja.
  • 19:08 - 19:11
    Izvršni direktor neke nikotinske kompanije koji rezultira većim profitom
  • 19:11 - 19:14
    će dobiti puno veću nagradu.
  • 19:15 - 19:19
    On se ne suočava sa bilo kakvom negativnom pravnom posljedicom i slično.
  • 19:19 - 19:22
    U stvari, on je cijenjeni član
  • 19:22 - 19:24
    odbora nekoliko korporacija.
  • 19:24 - 19:27
    Ipak, bolesti koje se povezuju sa dimom cigarete
  • 19:27 - 19:31
    ubiju pet i po miliona ljudi u svijetu svake godine.
  • 19:31 - 19:35
    U Americi ubiju 400.000 ljudi godišnje.
  • 19:36 - 19:38
    A o čemu su ovi ljudi ovisni? O profitu.
  • 19:38 - 19:40
    Oni su tako jako ovisni
  • 19:40 - 19:42
    da u stvari negiraju
  • 19:42 - 19:44
    uticaj njihovih aktivnosti,
  • 19:44 - 19:48
    a negiranje je tipično ponašanje za ovisnike.
  • 19:48 - 19:50
    A oni su ugledni. Vrijedno je poštovanja
  • 19:50 - 19:53
    biti ovisan o profitu bez obzira na cijenu.
  • 19:53 - 19:56
    Dakle, ono što je prihvatljivo i ono što se poštuje
  • 19:56 - 19:59
    je veoma upitan fenomen u našem društvu
  • 19:59 - 20:01
    i izgleda da ono što pravi veću
  • 20:01 - 20:03
    štetu se posmatra kao uglednija ovisnost.
  • 20:06 - 20:08
    [Mit]
  • 20:08 - 20:11
    Postoji prihvaćen mit da narkotici sami po sebi razvijaju ovisnost.
  • 20:11 - 20:14
    U stvari, rat protiv narkotika je zasnovan
  • 20:14 - 20:16
    na ideji da se zaustavljanjem izvora narkotika
  • 20:16 - 20:18
    radi na sprečavanju ovisnosti.
  • 20:18 - 20:22
    Sada, ako razumijete ovisnost u širem smislu
  • 20:22 - 20:24
    vidimo da u suštini ništa ne stvara ovisnost.
  • 20:24 - 20:27
    Ni jedna supstanca, ili narkotik ne stvara ovisnost sam po sebi
  • 20:27 - 20:29
    i na isti način ni jedno ponašanje ne stvara ovisnost.
  • 20:29 - 20:32
    Mnogo ljudi može ići u kupovinu, a da ne postanu ovisni o kupnji.
  • 20:32 - 20:34
    Ne postaje svako ovisan o hrani.
  • 20:34 - 20:37
    Ne postaje svako ko pije čašu vina alkoholičar.
  • 20:37 - 20:40
    Tako da ono što nas interesuje je šta to čini ljude podložnim,
  • 20:40 - 20:44
    jer je kombinacija podložne osobe
  • 20:44 - 20:47
    i supstance ili ponašanja koje potencijalno razvija ovisnost
  • 20:47 - 20:52
    ono što u stvari razvija ovisnost.
  • 20:52 - 20:55
    Ukratko, ne razvija konzumacija narkotika ovisnost
  • 20:55 - 20:57
    nego je u pitanju podložnost osobe
  • 20:57 - 21:01
    prema mogućoj ovisnosti o određenoj supstanci ili ponašanju.
  • 21:01 - 21:02
    [Okruženje]
  • 21:03 - 21:04
    Ako želimo razumjeti šta je to
  • 21:04 - 21:06
    što neke ljude čini podložnim,
  • 21:06 - 21:09
    moramo pogledati u njihova životna iskustva.
  • 21:09 - 21:14
    Stara ideja, iako je stara, još uvjek je
  • 21:14 - 21:17
    široko prihvaćena, a glasi da se ovisnost razvija radi nekog genetskog uzroka
  • 21:17 - 21:20
    a jednostavno, to je naučno nedokazano.
  • 21:21 - 21:24
    Ono što jeste slučaj je da neka životna iskustva
  • 21:24 - 21:26
    čine ljude podložnim.
  • 21:26 - 21:30
    Životna iskustva koja ne samo da oblikuju ličnost
  • 21:30 - 21:33
    neke osobe i njene psihološke potrebe,
  • 21:33 - 21:36
    nego i sam mozak na određeni način.
  • 21:36 - 21:39
    A taj proces počinje u maternici.
  • 21:41 - 21:43
    [Prenatalno doba]
  • 21:43 - 21:45
    Dokazano je, na primjer,
  • 21:45 - 21:48
    da ako su majke izložene stresu tokom trudnoće
  • 21:49 - 21:50
    njihova djeca će najvjerovatnije imati
  • 21:50 - 21:53
    predispozicije za ovisnosti,
  • 21:53 - 21:55
    a to je tako jer se razvoj jedinke oblikuje
  • 21:55 - 21:57
    pod uticajem psihološkog i društvenog okruženja.
  • 21:57 - 22:02
    Biologija ljudskog bića je pod jakim uticajem
  • 22:02 - 22:07
    i programira se putem životnih iskustava koje počinju u maternici.
  • 22:07 - 22:09
    Uticaj okruženja ne počinje tek rođenjem.
  • 22:09 - 22:11
    Okruženje počinje uticati čim se nalazite u njemu,
  • 22:11 - 22:15
    još dok ste fetus, vi ste izloženi svakoj
  • 22:15 - 22:18
    informaciji koja dolazi putem majčinog krvotoka.
  • 22:18 - 22:19
    Hormoni, nivoi hranjivih tvari...
  • 22:19 - 22:22
    Odličan pokazatelj kao potvrda ovome je -
  • 22:22 - 22:24
    nešto što se naziva "holandskom gladnom zimom".
  • 22:24 - 22:28
    Tokom 1944. nacisti su okupirali Holandiju
  • 22:28 - 22:30
    i iz različitih razloga odlučili su
  • 22:30 - 22:32
    da uzmu svu hranu i prevezu je u Njemačku;
  • 22:32 - 22:35
    tokom tri mjeseca svi tamo su gladovali,
  • 22:35 - 22:37
    a desetine hiljada ljudi je umrlo od gladi.
  • 22:37 - 22:39
    Ono što je holandska gladna zima dala kao efekat je:
  • 22:39 - 22:44
    ako ste tokom gladi bili fetus u drugom ili trećem tromjesečju razvoja
  • 22:44 - 22:48
    vaše tijelo je "naučilo" nešto veoma unikatno tokom tog perioda.
  • 22:48 - 22:51
    Kako ispada, tokom drugog i trećeg tromjesečja vaše tijelo
  • 22:51 - 22:54
    pokušava da nauči dosta o svom okruženju:
  • 22:54 - 22:57
    Koliko je prijeteći svijet tamo vani?
  • 22:57 - 23:00
    Koliko ima izobilja? Koliko hranljivih tvari dobijam
  • 23:00 - 23:02
    putem maminog krvotoka?
  • 23:02 - 23:07
    Ako ste bili fetus koji je gladovao tokom tog perioda, vaše tijelo
  • 23:07 - 23:09
    će se programirati zauvijek kao
  • 23:09 - 23:14
    veoma, veoma škrto u odnosu na šećer i masti koje dobija, i
  • 23:14 - 23:16
    ono što ćete raditi je da ćete pohranjivati svaki komadić toga.
  • 23:16 - 23:20
    Ako ste fetus holandske gladne zime, i pola vijeka kasnije,
  • 23:20 - 23:22
    iako je sve drugo isto kao kod drugih osoba,
  • 23:22 - 23:25
    najvjerovatnije ćete imati visok krvni pritisak,
  • 23:25 - 23:27
    gojaznost ili poremećaj metabolizma.
  • 23:27 - 23:31
    Ovo pokazuje kako okruženje djeluje čak i tamo gdje to ne očekujemo.
  • 23:31 - 23:34
    Ako izložite stresu laboratorijske životinje tokom trudnoće
  • 23:34 - 23:36
    njihovo potomstvo će biti više
  • 23:36 - 23:38
    podložno korišćenju kokaina i alkohola kao odrasle jedinke.
  • 23:38 - 23:42
    Možete izložiti stresu žene trudnice. Na primjer u jednoj britanskoj studiji
  • 23:42 - 23:45
    žene koje su bile zlostavljane tokom trudnoće
  • 23:45 - 23:47
    će imati više nivoe
  • 23:47 - 23:50
    kortizola, hormona stresa, u njihovoj placenti pri porođaju,
  • 23:50 - 23:52
    a njihova djeca će vjerovatnije biti sklona stanjima koja ih
  • 23:52 - 23:56
    predisponiraju ka ovisnostima do sedme ili osme godine starosti.
  • 23:56 - 23:59
    Tako da stres već u maternici priprema podlogu
  • 23:59 - 24:01
    za različite vrste stanja vezanih za mentalno zdravlje.
  • 24:01 - 24:04
    U Izraelu je sprovedena studija koja je pratila djecu
  • 24:04 - 24:07
    čije su majke bile trudne
  • 24:07 - 24:12
    prije početka rata 1967. godine.
  • 24:12 - 24:14
    Ove žene, naravno, su bile jako izložene stresu
  • 24:14 - 24:17
    i njihovo potomstvo ima viši stepen pojave šizofrenije
  • 24:17 - 24:19
    od onog koji je prosječan.
  • 24:19 - 24:22
    Sada imamo dosta dokaza kako djelovanja iz prenatalnog doba
  • 24:22 - 24:26
    imaju veliki uticaj na razvoj ljudskog bića.
  • 24:28 - 24:30
    [Rano djetinjstvo]
  • 24:30 - 24:32
    Ono što je važno u ljudskom razvoju,
  • 24:32 - 24:33
    posebno u razvoju mozga je
  • 24:33 - 24:35
    da se on dešava većinom pod uticajem okruženja
  • 24:35 - 24:37
    i većinom poslije rođenja.
  • 24:37 - 24:40
    Ako uporedimo nas sa konjima
  • 24:40 - 24:42
    koji mogu trčati na prvi dan svoga života,
  • 24:42 - 24:46
    vidimo da smo mi u tom periodu manje razvijeni.
  • 24:46 - 24:50
    Ne možemo tada ovladati i uravnotežiti neurološku
  • 24:50 - 24:52
    koordinaciju, jačinu mišića, jasnoću vida,
  • 24:52 - 24:54
    sve do jedne i po ili dvije godine života.
  • 24:54 - 24:57
    To je tako jer se razvoj mozga kod konja
  • 24:57 - 24:59
    dešava u sigurnosti utrobe,
  • 24:59 - 25:02
    a kod ljudskih bića se to mora desiti nakon rođenja
  • 25:02 - 25:04
    i to ima veze sa jednostavnom logikom evolucije.
  • 25:04 - 25:09
    Kako glava raste, a to je ono što nas čini ljudskim bićima,
  • 25:09 - 25:11
    razvoj prednjeg dijela mozga je
  • 25:11 - 25:14
    u stvari ono što nas čini ljudskom vrstom.
  • 25:14 - 25:17
    U isto vrijeme mi hodamo na dvije noge, pa se naša karlica sužava
  • 25:17 - 25:18
    kako bi se tome prilagodila.
  • 25:18 - 25:21
    I sada imamo usku karlicu, veću glavu, i
  • 25:21 - 25:23
    bingo: zato smo se morali prerano roditi.
  • 25:23 - 25:25
    I to znači da razvoj mozga, koji se kod drugih životinja
  • 25:25 - 25:26
    odvija u maternici,
  • 25:26 - 25:29
    kod nas se odvija nakon rođenja,
  • 25:29 - 25:31
    i to pod uticajem okruženja.
  • 25:31 - 25:35
    Koncept Neuronskog darvinizma jednostavno govori
  • 25:35 - 25:38
    kako će se sklopovi koji dobiju odgovarajuće unose iz okoline
  • 25:38 - 25:41
    optimalno razviti, a oni koji ih ne dobiju
  • 25:41 - 25:44
    se ili neće razviti optimalno ili uopšte neće.
  • 25:44 - 25:47
    Ako uzmete tek rođeno dijete sa savršeno razvijenim očima
  • 25:47 - 25:49
    i stavite ga u mračnu sobu na pet godina,
  • 25:49 - 25:52
    ono će nakon toga ostati slijepo do kraja života
  • 25:52 - 25:55
    zbog toga što vizualni sklop za svoj razvoj zahtijeva svjetlosne valove,
  • 25:55 - 25:58
    a bez njih će čak i rudimentarni
  • 25:58 - 26:00
    sklopovi prisutni i aktivni pri rođenju
  • 26:00 - 26:04
    atrofirati i propasti, dok se novi neće razviti.
  • 26:06 - 26:08
    [Pamćenje]
  • 26:08 - 26:11
    Značajan je način na koji
  • 26:11 - 26:15
    rana iskustva oblikuju ponašanje odrasle osobe,
  • 26:16 - 26:18
    čak i posebno rana
  • 26:18 - 26:22
    iskustva za koja u pamćenju nema dostupnih sjećanja.
  • 26:22 - 26:24
    Ispostavlja se kako postoje dvije vrste pamćenja.
  • 26:24 - 26:27
    Postoji eksplicitno pamćenje, tj. sjećanje,
  • 26:27 - 26:30
    pomoću njega se možete prisjetiti činjenica,
  • 26:30 - 26:32
    pojedinosti, epizoda, okolnosti.
  • 26:33 - 26:35
    Međutim, moždana struktura koja se naziva hipokampus,
  • 26:35 - 26:37
    a koja šifrira ovakva sjećanja,
  • 26:37 - 26:40
    čak se ni ne počinje potpuno razvijati prije starosti od godinu i po,
  • 26:40 - 26:42
    a svoj puni razvoj ne doseže sve do mnogo kasnije.
  • 26:42 - 26:45
    Zbog toga gotovo niko nema
  • 26:45 - 26:47
    sjećanja prije 18 mjeseci starosti.
  • 26:47 - 26:48
    Međutim, postoji i druga vrsta
  • 26:48 - 26:50
    pamćenja, tzv. implicitno pamćenje,
  • 26:50 - 26:53
    i to je, u stvari, emocionalno pamćenje
  • 26:53 - 26:57
    u kojem se emotivni utjecaji i djetetovo tumačenje
  • 26:57 - 27:00
    tih emotivnih iskustava ukorjenjuju u mozgu
  • 27:00 - 27:02
    u obliku živčanih sklopova koji su spremni okinuti
  • 27:02 - 27:03
    bez obzira na izostanak specifičnog sjećanja.
  • 27:03 - 27:05
    Daću vam jasan primjer:
  • 27:05 - 27:07
    ljudi koji su usvojeni vrlo često imaju
  • 27:07 - 27:10
    doživotan osjećaj odbačenosti.
  • 27:10 - 27:11
    Ne mogu se sjetiti usvojenja.
  • 27:11 - 27:13
    Ne mogu se sjetiti odvajanja od biološke majke,
  • 27:13 - 27:15
    jer se toga nemaju čime sjetiti.
  • 27:15 - 27:19
    Ipak, emocionalno pamćenje razdvajanja i odbacivanja
  • 27:19 - 27:21
    je duboko urezano u njihove mozgove.
  • 27:21 - 27:22
    Zbog toga su oni mnogo više skloni da
  • 27:22 - 27:24
    iskuse osjećaj odbačenosti i
  • 27:24 - 27:27
    da se jako emotivno uzbude
  • 27:27 - 27:29
    kada misle da ih drugi ljudi
  • 27:29 - 27:30
    odbacuju.
  • 27:30 - 27:32
    Ovo nije vezano samo za ljude koji su
  • 27:32 - 27:34
    usvojeni, ali je kod njih veoma izraženo
  • 27:34 - 27:36
    radi ove funkcije implicitnog pamćenja.
  • 27:36 - 27:39
    Osobe koje su ovisne, po svoj dostupnoj
  • 27:39 - 27:43
    istraživačkoj literaturi i po mom iskustvu,
  • 27:43 - 27:47
    najteža vrsta ovisnika su u suštini svi bili
  • 27:47 - 27:49
    teško zlostavljani kao djeca
  • 27:49 - 27:52
    ili su prošli kroz težak emotivni gubitak.
  • 27:52 - 27:54
    Njihova emocionalna ili implicitna sjećanja
  • 27:54 - 27:56
    govore o svijetu koji nije siguran
  • 27:56 - 28:00
    i ne daje podršku; odgajateljima kojima se nije moglo vjerovati
  • 28:01 - 28:03
    i odnosima koji nisu bili
  • 28:03 - 28:06
    dovoljno sigurni da bi oni otvorili ranjivi dio sebe,
  • 28:06 - 28:08
    pa su zato njihove reakcije više bile
  • 28:08 - 28:10
    usmjerene na to da se drže odvojenim od
  • 28:10 - 28:12
    odnosa koji su istinski intimni;
  • 28:12 - 28:14
    ne vjerovati odgajateljima,
  • 28:14 - 28:17
    doktorima i drugim ljudima koji pokušavaju da im pomognu
  • 28:17 - 28:20
    i generalno, oni vide svijet kao mjesto koje nije sigurno...
  • 28:20 - 28:25
    Ovo je zaista funkcija implicitnog sjećanja
  • 28:25 - 28:29
    koja je ponekad povezana sa dešavanjima kojih se čak i ne sjećaju.
  • 28:32 - 28:34
    [Dodir]
  • 28:34 - 28:37
    Prijevremeno rođena djeca ili ona koja su smještena u inkubatore
  • 28:37 - 28:39
    ili vezana za različite vrste naprava i
  • 28:39 - 28:42
    mašina, sedmicama pa čak i mjesecima.
  • 28:42 - 28:44
    Sada znamo da ako se ovu djecu
  • 28:44 - 28:46
    miluje ili dodiruje po leđima
  • 28:46 - 28:50
    samo 10 minuta dnevno, to će poboljšati razvoj njihovog mozga.
  • 28:50 - 28:52
    Tako da je ljudski dodir veoma važan za razvoj i,
  • 28:52 - 28:56
    u stvari, bebe koje se ne nose u rukama će zapravo umrijeti.
  • 28:56 - 28:59
    To govori o tome koliko je značajna potreba
  • 28:59 - 29:01
    ljudskih bića da dožive dodir.
  • 29:01 - 29:04
    U našem društvu postoji nesretno nastojanje
  • 29:04 - 29:07
    da se roditeljima kaže da ne dižu svoje dijete, da ga ne drže,
  • 29:07 - 29:13
    da se ne uzimaju bebe dok plaču iz straha da ih se ne pokvari,
  • 29:13 - 29:15
    ili da će se tako djeca naučiti da spavaju tokom noći,
  • 29:15 - 29:16
    ako ih ne uzimate u naručje...
  • 29:16 - 29:19
    A to je upravo suprotno od onoga što djetetu treba.
  • 29:19 - 29:22
    I ova djeca će možda i zaspati jer će odustati,
  • 29:22 - 29:24
    dok će se njihovi mozgovi ugasiti
  • 29:24 - 29:27
    da bi se odbranili od ranjivosti,
  • 29:27 - 29:30
    osjećaja stvarne napuštenosti od svojih roditelja,
  • 29:30 - 29:32
    pa će njihova implicitna sjećanja biti
  • 29:32 - 29:34
    ona o svijetu kojeg nije briga za njih.
  • 29:36 - 29:37
    [Djetinjstvo]
  • 29:38 - 29:43
    Mnogo ovakvih razlika se stvara vrlo rano u životu.
  • 29:43 - 29:48
    Na jedan način, iskustvo roditelja o nepovoljnim okolnostima,
  • 29:48 - 29:51
    o tome kako je život težak ili kako je život lagan,
  • 29:51 - 29:53
    sve se to prenosi na djecu
  • 29:53 - 29:55
    bilo kroz majčinu depresiju
  • 29:55 - 29:57
    ili roditelje koji su strogi prema
  • 29:57 - 29:59
    svojoj djeci jer su imali težak dan
  • 29:59 - 30:03
    ili su jednostavno isuviše umorni na kraju dana...
  • 30:03 - 30:06
    Ovakva iskustva imaju veoma jak uticaj u programiranju
  • 30:06 - 30:10
    razvoja djeteta, o čemu danas znamo dosta.
  • 30:10 - 30:15
    Ali ta rana ranjivost nije samo evolucijska greška.
  • 30:15 - 30:17
    Ona postoji i kod mnogih drugih vrsta.
  • 30:17 - 30:21
    Čak i kod sjemena postoji proces adaptacije u ranom razvoju
  • 30:21 - 30:23
    na vrstu okruženja u kojoj odrastaju.
  • 30:23 - 30:28
    Ali za ljude, prilagođavanje je vezano za kvalitet društvenih odnosa.
  • 30:28 - 30:31
    I tako, tokom ranog života:
  • 30:31 - 30:35
    koliko brige, koliko konflikata, koliko pažnje dobijete
  • 30:35 - 30:40
    je priprema na svijet u kom ćete vjerovatno odrastati.
  • 30:40 - 30:42
    Da li odrastate u svijetu u kojem
  • 30:42 - 30:43
    se morate boriti da biste nešto dobili;
  • 30:43 - 30:47
    čuvati leđa; braniti se; naučiti da ne vjerujete drugima...
  • 30:47 - 30:50
    ili odrastate u društvu u kome ovisite o
  • 30:50 - 30:55
    jednakosti, zajedništvu, saradnji, u kom je suosjećanje bitno,
  • 30:55 - 30:59
    u kom vaša sigurnost ovisi o dobrim odnosima sa drugim ljudima...
  • 30:59 - 31:01
    Ovo zahtjeva veoma različit
  • 31:01 - 31:03
    emocionalni i kognitivni razvoj
  • 31:03 - 31:07
    i za sve ovo je vezana osjetljivost u ranom razvoju,
  • 31:07 - 31:11
    a roditeljstvo je, na jedan nesvjestan način,
  • 31:11 - 31:14
    sistem prenošenja ovakvih iskustava na djecu...
  • 31:14 - 31:17
    iskustava o svijetu u kome žive.
  • 31:17 - 31:20
    Poznati britanski dječji psihijatar, DW Winnicott, rekao je
  • 31:20 - 31:23
    kako u djetinjstvu u osnovi dvije stvari mogu poći po zlu.
  • 31:23 - 31:26
    Jedno je kad se dogode stvari koje se nisu trebale dogoditi,
  • 31:26 - 31:30
    a drugo kad se ne dogode one stvari koje su se trebale dogoditi.
  • 31:30 - 31:34
    U prvu kategoriju ulaze dramatična iskustva zlostavljanja i
  • 31:34 - 31:36
    napuštanja koja su doživjeli moji
  • 31:36 - 31:39
    pacijenti iz sirotinjskog dijela Eastsidea, kao i mnogi ovisnici.
  • 31:40 - 31:42
    To je ono što se nije trebalo dogoditi, ali jest.
  • 31:42 - 31:46
    No postoji i opuštena,
  • 31:46 - 31:49
    prilagođena, usmjerena pažnja
  • 31:49 - 31:51
    roditelja koja je potrebna svakom djetetu,
  • 31:51 - 31:53
    a koju djeca vrlo često ne dobijaju.
  • 31:53 - 31:55
    Ta djeca nisu zlostavljana. Ona nisu zanemarena
  • 31:55 - 31:58
    i nisu traumatizirana,
  • 31:58 - 32:00
    ali ono što se trebalo dogoditi,
  • 32:00 - 32:03
    prisutnost emocionalno dostupnog, brižnog roditelja,
  • 32:03 - 32:05
    jednostavno im nije omogućeno zbog
  • 32:05 - 32:08
    stresa u našem društvu i roditeljskom okruženju.
  • 32:08 - 32:14
    Psiholog Allan Schore to naziva "emocionalnim napuštanjem";
  • 32:14 - 32:17
    radi se o stanju kada je roditelj fizički prisutan,
  • 32:17 - 32:19
    ali emocionalno odsutan.
  • 32:20 - 32:23
    Proveo sam...
  • 32:23 - 32:27
    otprilike posljednjih 40 godina svog života
  • 32:27 - 32:32
    radeći s najnasilnijim ljudima koje naše društvo proizvodi:
  • 32:32 - 32:34
    ubicama, silovateljima itd.
  • 32:34 - 32:38
    Pokušavajući shvatiti što uzrokuje to nasilje,
  • 32:38 - 32:42
    otkrio sam kako su najnasilniji kriminalci u našim zatvorima
  • 32:42 - 32:45
    i sami bili žrtve
  • 32:45 - 32:48
    tolikog zlostavljanja u djetinjstvu da to izlazi izvan svih okvira
  • 32:48 - 32:51
    onoga što bih okarakterisao kao dječje zlostavljanje.
  • 32:51 - 32:55
    Nisam ni izbliza imao predstavu o dubini
  • 32:55 - 32:59
    izopačenosti s kojom se djeca u našem društvu
  • 32:59 - 33:01
    prečesto susreću.
  • 33:01 - 33:04
    Najnasilniji ljudi koje sam vidio i sami su preživjeli
  • 33:04 - 33:08
    pokušaj ubistva, često od ruke vlastitog roditelja
  • 33:08 - 33:11
    ili drugih ljudi u njihovom društvenom okruženju,
  • 33:11 - 33:15
    ili su doživjeli da im netko drugi ubije članove prodice,
  • 33:15 - 33:18
    najbližeg člana obitelji.
  • 33:19 - 33:24
    Buda je tvrdio da sve što postoji zavisi o svemu drugom.
  • 33:24 - 33:27
    Rekao je kako se "pojedinačno sastoji od mnoštva, a mnoštvo od pojedinačnog".
  • 33:27 - 33:30
    Ništa se ne može shvatiti u izolaciji od svog okruženja.
  • 33:30 - 33:38
    Očigledno je da list sadrži sunce, nebo i zemlju.
  • 33:39 - 33:41
    Taj se princip pokazao pouzdanim
  • 33:41 - 33:44
    u raznim segmentima, a posebno kada je u pitanju ljudski razvoj.
  • 33:44 - 33:47
    Moderan naučni izraz za to
  • 33:47 - 33:50
    je "bio-psiho-socijalna" priroda ljudskog razvoja
  • 33:50 - 33:52
    i prema njenim tvrdnjama, ljudska biologija
  • 33:52 - 33:54
    uveliko ovisi o interakciji ljudi
  • 33:54 - 33:57
    s društvenim i psihološkim okruženjem.
  • 33:57 - 34:02
    Konkretno, Daniel Siegel,
  • 34:02 - 34:07
    psihijatar i istraživač s Kalifornijskog sveučilišta u Los Angelesu (UCLA)
  • 34:07 - 34:10
    osmislio je izraz "međuljudska neurobiologija",
  • 34:10 - 34:12
    kojim želi reći kako način
  • 34:12 - 34:15
    na koji naš nervni sistem funkcioniše
  • 34:15 - 34:17
    uveliko ovisi o našim ličnim vezama.
  • 34:17 - 34:20
    Na prvo mjesto stavlja naš odnos s roditeljima ili odgajateljima,
  • 34:20 - 34:23
    na drugo odnos s ostalim bitnim osobama u našim životima,
  • 34:23 - 34:26
    a na treće mjesto odnos s čitavom našom kulturom.
  • 34:26 - 34:28
    Dakle, ne možete odvojiti
  • 34:28 - 34:31
    neurološke funkcije ljudskog bića
  • 34:31 - 34:35
    od okruženja u kojem su on ili ona odrastali
  • 34:35 - 34:38
    i unutar kojeg žive,
  • 34:38 - 34:40
    a to je tako kroz cijeli ciklus našeg življenja.
  • 34:40 - 34:42
    To je naročito tako dok ste
  • 34:42 - 34:45
    ovisni i bespomoćni i tokom razvoja vašeg mozga,
  • 34:45 - 34:49
    ali isto vrijedi i kod odraslih ljudi, pa čak i pri kraju života.
  • 34:52 - 34:53
    [Kultura]
  • 34:53 - 34:57
    Ljudska bića su živjela u gotovo svakoj vrsti uređenja društva.
  • 34:57 - 35:02
    Od onih najravnopravnijih... čini se kako su
  • 35:02 - 35:04
    društva lovaca i sakupljača bila vrlo ravnopravna,
  • 35:04 - 35:06
    na primjer u pogledu raspodjele hrane, razmjene darova...
  • 35:07 - 35:10
    Male skupine ljudi koje su živjele pretežno od
  • 35:10 - 35:13
    potrage za hranom, u određenoj mjeri i od lova,
  • 35:13 - 35:15
    pretežno među ljudima koje su,
  • 35:15 - 35:17
    u najmanju ruku, poznavali čitavog života,
  • 35:17 - 35:20
    ako ne i okruženi rođacima u trećem koljenu ili bližima;
  • 35:20 - 35:22
    u svijetu u kojem je postojala velika količina
  • 35:22 - 35:24
    protočnosti među različitim skupinama;
  • 35:24 - 35:26
    u svijetu u kojem nije bilo
  • 35:26 - 35:28
    mnogo toga vezanog za materijalnu kulturu...
  • 35:28 - 35:31
    na takav su način ljudi proveli najveći dio svoje hominidne istorije.
  • 35:31 - 35:35
    Ne iznenađuje kad vidimo da je to put prema sasvim drugačijem svijetu.
  • 35:35 - 35:39
    Jedan od rezultata je puno manja količina nasilja.
  • 35:39 - 35:41
    Organizovano grupno nasilje se nije
  • 35:41 - 35:43
    događalo u to vrijeme
  • 35:43 - 35:47
    ljudske istorije i to se čini prilično jasnim.
  • 35:47 - 35:50
    Gdje smo pogriješili?
  • 35:50 - 35:54
    Nasilje nije univerzalno.
  • 35:54 - 35:58
    Nije ravnomjerno raspoređeno u svijetu.
  • 35:58 - 36:03
    Postoje velike razlike s obzirom na količinu nasilja u različitim društvima.
  • 36:03 - 36:07
    Postoje određena društva u kojima gotovo da i nema nasilja.
  • 36:07 - 36:11
    Postoje i ona druga koja se sama uništavaju.
  • 36:11 - 36:14
    Neke od anabaptističkih vjerskih grupa
  • 36:14 - 36:18
    su potpuno i strogo pacifističke,
  • 36:18 - 36:21
    kao Amiši, Menoniti, Huteriti...
  • 36:21 - 36:24
    Među nekima od ovih skupina, kao što su Huteriti,
  • 36:24 - 36:28
    nema zabilježenih slučajeva ubistava.
  • 36:29 - 36:33
    Tokom većih ratova, poput Drugog svjetskog rata,
  • 36:33 - 36:35
    dok se vršilo regrutovanje,
  • 36:35 - 36:37
    oni bi odbijali služiti vojsku.
  • 36:37 - 36:40
    Radije su odlazili u zatvor, nego služili vojsku.
  • 36:40 - 36:42
    U Kibbutzim komunama u Izraelu,
  • 36:42 - 36:46
    nivo nasilja je toliko nizak, da tamošnji prekršajni sudovi
  • 36:46 - 36:49
    često šalju nasilne prestupnike,
  • 36:49 - 36:51
    osobe koje su počinile prekršaj,
  • 36:51 - 36:54
    da žive u Kibbutzimima kako bi
  • 36:54 - 36:56
    naučili živjeti nenasilnim životom...
  • 36:56 - 36:59
    jer tako ljudi tamo žive.
  • 36:59 - 37:02
    Dakle, društvo nas u velikom dijelu oblikuje.
  • 37:02 - 37:08
    Društva u kojima živimo, u širem smislu određuju naše
  • 37:08 - 37:11
    teološke, metafizičke, jezičke i ostale uticaje.
  • 37:11 - 37:15
    Naša nam društva djelomično oblikuju stavove u vezi
  • 37:15 - 37:18
    toga hoćemo li život gledati kroz prizmu grešnosti ili ljepote;
  • 37:18 - 37:21
    hoće li naše životne odluke u zagrobnom životu imati cijenu
  • 37:21 - 37:23
    ili ćemo živjeti životima kao da to nije bitno.
  • 37:24 - 37:27
    U širem smislu, različita velika društva bi mogla biti
  • 37:27 - 37:29
    okarakterizovana kao individualistička ili
  • 37:29 - 37:32
    kolektivistička, i u odnosu na to dobijete vrlo različite ljude
  • 37:32 - 37:34
    s različitim načinima razmišljanja, a pretpostavljam kako
  • 37:34 - 37:36
    sa tim dolaze i različiti mozgovi.
  • 37:36 - 37:40
    Mi u Americi živimo u jednom od najviše individualistički nastrojenih društava,
  • 37:40 - 37:44
    a kapitalistički sistem nam dopušta da idemo
  • 37:44 - 37:48
    sve više i više uz tu potencijalnu piramidu, ali
  • 37:48 - 37:51
    je stvar u tome što nam daje sve manje i manje sigurnosnih mreža.
  • 37:51 - 37:54
    Prema definiciji, što je društvo raslojenije
  • 37:54 - 37:58
    imamo manje onih sličnih sebi, manje ljudi sa kojima
  • 37:58 - 38:01
    imamo simetrične, uzajamne odnose,
  • 38:01 - 38:06
    a umjesto toga ostaju nam tek tačke razdvajanja i beskrajne hijerarhije...
  • 38:06 - 38:09
    a svijet u kojem imamo malo uzajamnih partnera
  • 38:09 - 38:11
    je svijet s puno manje altruizma.
  • 38:14 - 38:17
    [Ljudska priroda]
  • 38:18 - 38:22
    Dakle, ovo nas dovodi u potpuno nemoguć položaj, a to je
  • 38:22 - 38:26
    da pokušamo naći smisao u perspektivnoj nauci...
  • 38:26 - 38:28
    i pokušamo shvatiti prirodu ljudske prirode.
  • 38:28 - 38:31
    Znate, na određenom nivou
  • 38:31 - 38:33
    priroda naše prirode takva je da
  • 38:33 - 38:36
    svojom prirodom nismo suviše ograničeni.
  • 38:36 - 38:38
    Pokazujemo više društvene
  • 38:38 - 38:40
    raznovrsnosti od bilo koje druge vrste.
  • 38:40 - 38:45
    Više sistema vjerovanja, strukturnih oblika porodica
  • 38:45 - 38:48
    i načina odgoja djece. Kapacitet
  • 38:48 - 38:51
    za raznovrsnost koji posjedujemo je izvanredan.
  • 38:52 - 38:55
    U društvu smo koje je zasnovano na konkurenciji
  • 38:56 - 39:01
    i zaista, vrlo često, nemilosrdnom iskorištavanju
  • 39:01 - 39:03
    jednog ljudskog bića od strane drugog.
  • 39:03 - 39:06
    Profitiranje zahvaljujući problemima drugih ljudi,
  • 39:06 - 39:09
    a vrlo često i stvaranje
  • 39:09 - 39:12
    problema u svrhu profitiranja,
  • 39:12 - 39:15
    vladajuća će ideologija vrlo često takvo ponašanje opravdavati
  • 39:15 - 39:19
    pozivajući se na neku temeljnu i nepromjenjivu ljudsku prirodu.
  • 39:19 - 39:21
    Dakle, mit našeg društva je
  • 39:21 - 39:23
    da su ljudi po prirodi kompetitivni,
  • 39:23 - 39:27
    i da su individualistički nastrojeni i sebični.
  • 39:27 - 39:30
    Prava stvarnost je sasvim suprotna.
  • 39:30 - 39:32
    Mi imamo određene ljudske potrebe.
  • 39:32 - 39:34
    O ljudskoj prirodi možemo konkretno govoriti tek
  • 39:35 - 39:37
    kada prepoznamo kako postoje određene ljudske potrebe.
  • 39:37 - 39:40
    Imamo ljudsku potrebu za druženjem i bliskim kontaktom,
  • 39:40 - 39:43
    za ljubavlju, privrženošću i prihvatanjem,
  • 39:43 - 39:47
    da budemo viđeni, da nas drugi prihvate onakvima kakvi jesmo.
  • 39:48 - 39:50
    Ako su te potrebe ispunjene, razvijamo se
  • 39:50 - 39:52
    u suosjećajne ljude spremne
  • 39:52 - 39:58
    na suradnju, koji imaju osjećaj za one oko sebe.
  • 39:58 - 40:01
    Dakle...
  • 40:01 - 40:03
    suprotnost, kakvu često viđamo u svom
  • 40:03 - 40:06
    društvu je, u stvari, iskrivljena ljudska priroda,
  • 40:06 - 40:09
    upravo zbog toga što su zadovoljene potrebe tek malog broja ljudi.
  • 40:09 - 40:12
    Dakle, možete govoriti o ljudskoj prirodi,
  • 40:12 - 40:14
    ali jedino u smislu osnovnih ljudskih potreba
  • 40:14 - 40:16
    koje se pobuđuju instinktivno,
  • 40:16 - 40:19
    odnosno, određenih ljudskih potreba
  • 40:19 - 40:22
    koje vode do određenih osobina ako su zadovoljene,
  • 40:22 - 40:24
    a drugačijih osobina ukoliko su uskraćene.
  • 40:27 - 40:29
    Dakle...
  • 40:29 - 40:32
    kad prihvatimo činjenicu da nam ljudski organizam,
  • 40:32 - 40:34
    koji posjeduje izuzetnu sposobnost prilagođavanja,
  • 40:34 - 40:38
    omogućava preživljavanje u raznim uslovima,
  • 40:38 - 40:42
    je također s druge strane strogo programiran za određene zahtjeve okruženja
  • 40:42 - 40:44
    ili ljudske potrebe,
  • 40:45 - 40:48
    počinje se rađati društveni imperativ.
  • 40:48 - 40:51
    Baš kao što našem tijelu trebaju hranjive tvari,
  • 40:51 - 40:55
    ljudski mozak zahtijeva pozitivne forme stimulansa iz okruženja,
  • 40:55 - 40:57
    u svim fazama svog razvoja,
  • 40:58 - 41:00
    a istovremeno ima potrebu i da bude zaštićen
  • 41:00 - 41:03
    od negativnih vidova poticaja.
  • 41:03 - 41:05
    Ako se stvari koje bi se trebale dogoditi ne dogode...
  • 41:06 - 41:08
    ili se pak dogode stvari koje se ne bi smjele dogoditi...
  • 41:08 - 41:11
    tada postaje očito kako bi se mogla otvoriti vrata, ne samo za
  • 41:11 - 41:15
    čitav niz psihičkih i fizičkih bolesti,
  • 41:15 - 41:18
    već i za mnogobrojna štetna ponašanja.
  • 41:18 - 41:21
    Dakle, kako sada okrećemo svoj pogled prema vani
  • 41:21 - 41:24
    i u obzir uzimamo trenutno stanje stvari,
  • 41:24 - 41:26
    moramo postaviti pitanje:
  • 41:26 - 41:29
    Da li uslovi koje smo stvorili u modernom svijetu
  • 41:29 - 41:32
    zapravo podržavaju naše zdravlje?
  • 41:32 - 41:34
    Da li temelji našeg društveno-ekonomskog
  • 41:34 - 41:36
    sistema djeluju kao pozitivna sila
  • 41:36 - 41:40
    za ljudski i društveni razvoj i napredak?
  • 41:40 - 41:44
    Ili, da li je temeljna privlačna sila našeg društva
  • 41:44 - 41:49
    zapravo suprotstavljena osnovnim evolucijskim zahtjevima
  • 41:49 - 41:51
    koji su potrebni za postizanje i održavanje
  • 41:51 - 41:54
    naše lične i društvene dobrobiti?
  • 42:12 - 42:17
    [2. dio: Socijalna patologija]
  • 42:18 - 42:21
    Neko se može zapitati kako je sve ovo počelo?
  • 42:21 - 42:25
    Ovo što imamo danas... Zaista, svijet je u stanju
  • 42:25 - 42:27
    potpunog kolapsa.
  • 42:28 - 42:31
    [Tržište]
  • 42:31 - 42:33
    Počelo je sa Johnom Lockeom.
  • 42:33 - 42:36
    John Locke je uveo pojam imovine.
  • 42:36 - 42:41
    Dao je tri uslova za pravično posjedovanje i pravo na privatnu imovinu.
  • 42:41 - 42:43
    Ova tri uslova su:
  • 42:43 - 42:45
    Mora biti dovoljno ostataka za druge
  • 42:45 - 42:47
    i ne smije se dopustiti da se ostatci pokvare,
  • 42:47 - 42:51
    i da, prije svega, morate razmijeniti svoj rad za njih.
  • 42:51 - 42:54
    Izgleda opravdano - morate razmijeniti svoj rad sa svijetom
  • 42:54 - 42:56
    i tada polažete pravo na proizvod
  • 42:56 - 42:59
    sve dok ima dovoljno ostataka za ostale
  • 42:59 - 43:02
    i sve dok se proizvodi nisu pokvarili
  • 43:02 - 43:04
    i sve dok ne dopustite da nešto postane otpad, onda je to u redu.
  • 43:04 - 43:07
    I on troši puno vremena na ovo i svoje poznate studije o vladi
  • 43:07 - 43:10
    i od tada je ovo bio kanonski tekst,
  • 43:10 - 43:14
    a za ekonomska, politička i pravna pitanja
  • 43:14 - 43:17
    je još uvijek dio klasičnih tekstova koji se izučavaju.
  • 43:17 - 43:20
    I onda - nakon što je iznio uslove,
  • 43:20 - 43:22
    i gotovo da mislite, u tom vremenu, da li ste
  • 43:22 - 43:24
    za privatno vlasništvo ili ne,
  • 43:24 - 43:28
    jer on je dao veoma vjerodostojnu i snažnu odbranu
  • 43:28 - 43:30
    privatnog vlasništva ovdje...
  • 43:30 - 43:31
    Pa, on ih je dao!
  • 43:31 - 43:34
    Dao ih je samo tako. Sve u jednoj rečenici.
  • 43:34 - 43:36
    On kaže: "Jednom kad je novac
  • 43:36 - 43:39
    prihvaćen taktičnim pristankom ljudi...
  • 43:39 - 43:40
    onda je i postao..."
  • 43:40 - 43:44
    I on nije rekao da su svi uslovi odbačeni ili izbrisani -
  • 43:44 - 43:46
    ali to je ono što se dešava.
  • 43:46 - 43:48
    Tako da sada nemamo
  • 43:48 - 43:51
    proizvod i vaše vlasništvo zarađeno vašim radom -
  • 43:51 - 43:54
    ah, ne - danas novac kupuje rad.
  • 43:54 - 43:55
    Ne postoji više razmatranje o tome
  • 43:55 - 43:58
    da li ima dovoljno ostataka za ostale;
  • 43:58 - 44:00
    nema više razmatranja o tome da li će se proizvod pokvariti,
  • 44:00 - 44:02
    jer on kaže da je novac kao
  • 44:02 - 44:04
    srebro i zlato, a zlato se ne može pokvariti
  • 44:04 - 44:07
    i zato novac ne može biti odgovoran za štetu...
  • 44:07 - 44:10
    Što je smiješno. Ne govorimo o novcu
  • 44:10 - 44:12
    i srebru, govorimo o njegovim efektima.
  • 44:12 - 44:14
    To su besmislice, jedna za drugom.
  • 44:14 - 44:18
    Veoma je potresno što mu je ta
  • 44:18 - 44:21
    logička prevara pošla za rukom,
  • 44:21 - 44:25
    ali ona odgovara interesima vlasnika kapitala.
  • 44:26 - 44:29
    Onda dođe Adam Smith i ono što on
  • 44:29 - 44:31
    doda ovome je religija...
  • 44:31 - 44:33
    Locke je počeo sa stavom kako nas je Bog vodio ovim putem,
  • 44:33 - 44:35
    to je Bogom dato pravo,
  • 44:35 - 44:37
    a onda dobijemo Smitha
  • 44:37 - 44:39
    koji kaže: "To nije samo Božje..."
  • 44:39 - 44:41
    Zapravo, nije baš tako rekao ali
  • 44:41 - 44:43
    to je ono što se filozofski dešava, i u principu
  • 44:43 - 44:47
    on kaže da: "...to nije sve samo pitanje privatne imovine...",
  • 44:47 - 44:49
    to se sve sada "pretpostavlja" - To je Dato!
  • 44:49 - 44:52
    I da postoje "oni koji investiraju novac da bi kupili rad" - Dato.
  • 44:52 - 44:55
    Ne postoji ograničenje u količini onoga što mogu kupiti, a nastalo je tuđim radom,
  • 44:55 - 44:57
    i onome što mogu sakupiti, kao i svoj toj nejednakosti -
  • 44:57 - 44:59
    to je sve sada dato.
  • 44:59 - 45:03
    I tako on dođe, i ono što je njegova velika ideja je,
  • 45:03 - 45:07
    a opet je predstavljena kao digresija, usput...
  • 45:08 - 45:11
    Znate, kada ljudi daju robu na prodaju - snadbijevanje,
  • 45:11 - 45:16
    a drugi ljudi je kupe - potražnja, i slično,
  • 45:16 - 45:20
    kako ćemo imati snadbijevanje koje odgovara potražnji,
  • 45:20 - 45:21
    ili potražnju koja odgovara snadbijevanju?
  • 45:21 - 45:23
    Kako se ovo dvoje mogu izjednačiti?
  • 45:23 - 45:26
    A ono što predstavlja centralnu ideju ekonomije
  • 45:26 - 45:28
    je kako ovo dvoje izjednačiti...
  • 45:28 - 45:32
    A on kaže: "To je 'Nevidljiva ruka tržišta'
  • 45:32 - 45:34
    koja ih dovodi u izjednačenje."
  • 45:34 - 45:37
    Tako da sada imamo "Boga" koji je iznad svega.
  • 45:37 - 45:41
    On nije samo tako dao prava na vlasništvo
  • 45:41 - 45:46
    i sva sredstva i njihova "prava data prirodom"
  • 45:46 - 45:47
    u skladu s onime što je Locke rekao...
  • 45:47 - 45:51
    nego sada imamo sistem koji je "Bog" sam po sebi.
  • 45:52 - 45:55
    U stvari, ono što Smith kaže u svojim govorima,
  • 45:55 - 45:58
    da biste našli te njegove riječi
  • 45:58 - 46:00
    vi biste morali da pročitate sve iz "Bogatstva nacija".
  • 46:00 - 46:03
    On kaže: "Oskudnost opstanka
  • 46:03 - 46:07
    postavlja ograničenja reprodukciji siromašnih,
  • 46:07 - 46:11
    a priroda ovo može riješiti jedino
  • 46:11 - 46:14
    eliminacijom njihove djece."
  • 46:14 - 46:19
    Tako da je on predvidio teoriju evolucije u najgorem smislu...
  • 46:19 - 46:21
    Ovo potiče iz vremena prije Darwina.
  • 46:21 - 46:24
    On ih je nazivao "rasom radnika".
  • 46:24 - 46:27
    I možete vidjeti da je tu postojao naslijeđeni rasizam koji je urgađen u tu priču,
  • 46:27 - 46:32
    postojala je naslijeđena sljepoća prema ubistvu
  • 46:32 - 46:35
    nebrojene djece,
  • 46:35 - 46:38
    i njegove misli odgovaraju ovome: "To 'Nevidljiva ruka' pravi
  • 46:38 - 46:40
    da snadbijevanje odgovara potražnji, a potražnja snadbijevanju."
  • 46:40 - 46:43
    Da li sada vidite kako je "Bog" mudar?
  • 46:43 - 46:46
    Sada možete vidjeti dosta onoga što je stvarno štetno,
  • 46:46 - 46:51
    uništava život, eko-genocidalne stvari
  • 46:51 - 46:55
    koje i sada traju i imaju, na jedan način,
  • 46:55 - 46:59
    "misaoni gen" kojim se veže za Smitha, također.
  • 47:00 - 47:03
    Kada pogledamo originalni koncept
  • 47:03 - 47:05
    takozvanog slobodnog tržišta - kapitalističkog sistema
  • 47:05 - 47:08
    koji su pokrenuli rani ekonomski filozofi
  • 47:08 - 47:10
    kao što je Adam Smith,
  • 47:10 - 47:13
    vidimo da je prvenstvena namjera "tržišta"
  • 47:13 - 47:17
    bila zasnovana na razmjeni stvarnih, dodirljivih dobara neophodnih za život.
  • 47:17 - 47:20
    Adam Smith nikada nije proniknuo da će najprofitabilniji
  • 47:20 - 47:22
    ekonomski sektor na planeti
  • 47:22 - 47:25
    na kraju biti arena finansijskih poslovanja
  • 47:25 - 47:27
    ili takozvanih investicija
  • 47:27 - 47:29
    u kojima je jednostavno sam novac
  • 47:29 - 47:31
    dobijen kretnjom drugog novca
  • 47:31 - 47:33
    kroz proizvoljnu igru koja ima
  • 47:33 - 47:35
    nula produktivne koristi za društvo.
  • 47:36 - 47:38
    Ipak, bez obzira na Smithovu namjeru
  • 47:38 - 47:41
    vrata takvim, prividno nenormalnim pojavama,
  • 47:41 - 47:46
    su ostavljena otvorena od strane jednog fundamentalnog principa u ovoj teoriji:
  • 47:46 - 47:50
    Novac se tretira kao Komoditet, koji postoji radi sebe samog.
  • 47:50 - 47:52
    Danas, u svakoj ekonomiji na svijetu,
  • 47:52 - 47:55
    bez obzira na socijalni sistem koji tamo postoji,
  • 47:55 - 47:59
    novac se progoni za dobrobit novca i ničega više.
  • 47:59 - 48:02
    Ideja iza svega, koju je misteriozno kvalificirao
  • 48:02 - 48:06
    Adam Smith sa svojom religioznom izjavom o
  • 48:06 - 48:08
    "Nevidljivoj ruci",
  • 48:08 - 48:10
    je da će uskogrudna, samodovoljna težnja
  • 48:10 - 48:12
    ovog fiktivnog artikla,
  • 48:12 - 48:15
    nekako magično manifestirati
  • 48:15 - 48:18
    ljudsko i društveno dobrostanje i progres.
  • 48:19 - 48:22
    Stvarnost je da pobude monetarnih interesa,
  • 48:22 - 48:26
    ili ono što su neki nazvali "Novčani niz vrijednosti",
  • 48:26 - 48:29
    se sada potpuno odvojilo od fundamentalnog
  • 48:29 - 48:32
    "interesa života" - koji se može nazvati
  • 48:32 - 48:34
    "Životni niz vrijednosti".
  • 48:35 - 48:38
    Ono što se desilo je da postoji potpuna pometnja
  • 48:38 - 48:40
    u ekonomskoj doktrini
  • 48:40 - 48:42
    između ta dva niza.
  • 48:42 - 48:45
    Oni misle da Novčani niz vrijednosti
  • 48:45 - 48:47
    podržava Životni niz vrijednosti,
  • 48:47 - 48:50
    i zato oni kažu da ako se proda više dobara,
  • 48:50 - 48:52
    ako BDP (bruto domaći proizvod) raste i slično,
  • 48:52 - 48:55
    doći će do većeg unaprijeđenja blagostanja
  • 48:55 - 48:58
    i da možemo uzeti BDP kao svoj osnovni indikator
  • 48:58 - 49:00
    za društveno zdravlje...
  • 49:00 - 49:01
    I sada vidite svu tu pometnju.
  • 49:01 - 49:03
    To je priča o Novčanom nizu vrijednosti
  • 49:03 - 49:05
    koji predstavljaju svi računi i svi prihodi koji su
  • 49:05 - 49:08
    dobijeni prodajom dobara,
  • 49:08 - 49:12
    a oni zamjenjuju to sa stvaranjem života.
  • 49:12 - 49:16
    Tako da imate od početka u ovo ugrađenu
  • 49:16 - 49:18
    potpunu zamjenu novca
  • 49:19 - 49:21
    i Životnog niza vrijednosti.
  • 49:21 - 49:24
    Tako da, mi imamo posla sa vrstom strukturalne obmane
  • 49:24 - 49:26
    koja postaje sve više smrtonosna
  • 49:27 - 49:29
    kako se novčani niz odvaja od proizvodnje
  • 49:29 - 49:31
    bilo čega.
  • 49:31 - 49:33
    Tako da je to problem u sistemu,
  • 49:33 - 49:37
    a problem u sistemu izgleda da je fatalan.
  • 49:38 - 49:41
    [Dobrodošli u mašinu]
  • 49:41 - 49:45
    U društvu danas, rijetko ćete čuti nekoga da govori
  • 49:45 - 49:47
    o progresu u svojoj zemlji ili društvu
  • 49:47 - 49:51
    vezano za njihovo fizičko zdravlje, osjećaj sreće,
  • 49:51 - 49:54
    povjerenja ili društvene stabilnosti.
  • 49:54 - 49:56
    Umjesto toga, mjere se predstavljaju
  • 49:56 - 49:58
    kroz ekonomske apstrakcije.
  • 49:58 - 50:01
    Postoji bruto domaći proizvod, indeks potrošačkih cijena,
  • 50:01 - 50:04
    vrijednost tržišta dionica, stope inflacije...
  • 50:04 - 50:06
    i tako dalje.
  • 50:06 - 50:08
    No, da li to govori nešto stvarno bitno
  • 50:08 - 50:11
    o kvaliteti života ljudi?
  • 50:11 - 50:13
    Ne. Sve ove mjere služe
  • 50:13 - 50:17
    samom novčanom nizu i ničem drugom.
  • 50:17 - 50:20
    Na primjer, bruto domaći proizvod države
  • 50:20 - 50:23
    je mjera vrijednosti prodanih roba i usluga.
  • 50:24 - 50:26
    Tvrdi se da je njegova veličina u odnosu sa
  • 50:26 - 50:29
    "standardom življenja" ljudi neke države.
  • 50:29 - 50:32
    U SAD-u zdravstvo se procijenilo na više od
  • 50:32 - 50:35
    17% BDP u 2009. godini
  • 50:35 - 50:38
    dosegnuvši potrošenih preko 2.5 bilijardi.
  • 50:38 - 50:42
    Dakle, stvarajući pozitivan učinak na ovu ekonomsku mjeru.
  • 50:42 - 50:43
    I prema toj logici
  • 50:43 - 50:46
    bilo bi još bolje za ekonomiju SAD-a
  • 50:46 - 50:48
    ako bi se zdravstvene usluge povećale...
  • 50:48 - 50:51
    možda do 3 bilijarde dolara... ili 5 bilijardi
  • 50:51 - 50:53
    jer bi to stvorilo više rasta,
  • 50:53 - 50:56
    više poslova, te bilo hvaljeno od ekonomista
  • 50:56 - 50:59
    kao porast u standardu življenja njihove zemlje.
  • 50:59 - 51:01
    Ali, pričekajte malo.
  • 51:01 - 51:04
    Šta zdravstvene usluge ustvari predstavljaju?
  • 51:04 - 51:07
    Pa, bolesne i umiruće ljude.
  • 51:07 - 51:11
    Tako je - što je više nezdravih ljudi u Americi
  • 51:11 - 51:13
    bolja je ekonomija.
  • 51:13 - 51:17
    Zaista, ovo nije pretjerivanje niti je cinično rečeno.
  • 51:17 - 51:19
    U stvari, ako se dovoljno izmaknemo u stranu
  • 51:19 - 51:21
    shvatiti ćete da BDP
  • 51:21 - 51:24
    ne samo da ne odražava stvarno javno ili društveno zdravlje
  • 51:24 - 51:26
    na bilo kakvoj opipljivoj razini
  • 51:26 - 51:28
    to je, ustvari, većinom mjera
  • 51:28 - 51:30
    industrijske neučinkovitosti
  • 51:30 - 51:32
    i društvene degradacije.
  • 51:32 - 51:36
    I što se više povećava, stvari postaju gore
  • 51:36 - 51:38
    u odnosu na lični, društveni
  • 51:38 - 51:41
    i integritet okruženja.
  • 51:41 - 51:44
    Morate stvarati probleme kako bi napravili zaradu.
  • 51:45 - 51:48
    U postojećoj stvarnosti nema zarade
  • 51:48 - 51:51
    u spašavanju života, vraćanju ravnoteže na ovom planetu,
  • 51:51 - 51:53
    uspostavljanju pravde i mira ili bilo čega drugog.
  • 51:53 - 51:56
    U tome jednostavno nema zarade.
  • 51:56 - 51:58
    Postoji stara izreka -
  • 51:58 - 52:00
    provedi zakon i stvorićeš zaradu.
  • 52:00 - 52:03
    Bilo da pravite zaradu za advokata ili bilo koga drugog.
  • 52:03 - 52:05
    Dakle, zločin zaista stvara
  • 52:05 - 52:07
    zaradu kao što razaranje stvara
  • 52:07 - 52:09
    zaradu na Haitiju.
  • 52:09 - 52:12
    U ovom trenutku imamo otprilike 2.000.000 zatvorenika
  • 52:12 - 52:13
    u ovoj državi (SAD),
  • 52:14 - 52:16
    a od tog broja, mnogo ih je u zatvorima
  • 52:16 - 52:17
    vođenim od strane privatnih korporacija:
  • 52:17 - 52:19
    Corrections korporacija iz Wackenhuta u Americi
  • 52:19 - 52:21
    trguje svojim dionicama na Wall Streetu
  • 52:21 - 52:24
    zasnovano na tome koliko je ljudi u zatvoru.
  • 52:24 - 52:26
    E, to je stvarno bolesno.
  • 52:26 - 52:28
    Ali to je odraz onoga
  • 52:28 - 52:32
    što ovaj ekonomska stvarnost zahtijeva.
  • 52:32 - 52:36
    Dakle, šta tačno ova ekonomska stvarnost zahtijeva?
  • 52:36 - 52:39
    Šta to pokreće naš ekonomski sistem?
  • 52:39 - 52:41
    Potrošnja.
  • 52:41 - 52:44
    Ili još preciznije -
  • 52:44 - 52:46
    kada analiziramo
  • 52:46 - 52:48
    temelje klasične ekonomije tržišta
  • 52:48 - 52:50
    ostaje nam obrazac novčane razmjene
  • 52:50 - 52:53
    kojem ne smije biti dopušteno da se zaustavi
  • 52:53 - 52:55
    ni značajno uspori
  • 52:55 - 52:56
    da bi društvo kakvog poznajemo
  • 52:56 - 52:58
    ostalo operativno.
  • 52:58 - 53:01
    Postoje tri glavna aktera na ekonomskoj sceni:
  • 53:01 - 53:03
    zaposlenik, poslodavac
  • 53:03 - 53:05
    i potrošač.
  • 53:05 - 53:08
    Zaposlenik prodaje poslodavcu svoj rad u zamjenu za prihod.
  • 53:08 - 53:11
    Poslodavac prodaje svoje proizvodne usluge, dakle robu,
  • 53:11 - 53:13
    potrošaču u zamjenu za prihod
  • 53:13 - 53:16
    a potrošač je, naravno, samo druga uloga
  • 53:16 - 53:18
    zaposlenika i poslodavca
  • 53:18 - 53:20
    koji troše natrag u sistem
  • 53:20 - 53:23
    da bi omogućili nastavak kružne potrošnje.
  • 53:23 - 53:25
    Drugim riječima, svjetski tržišni sistem zasnovan je na
  • 53:25 - 53:28
    pretpostavci da će uvijek biti dovoljno
  • 53:28 - 53:30
    potražnje za proizvodima u društvu
  • 53:30 - 53:32
    da bi se pokretalo dovoljno novca stopom
  • 53:32 - 53:35
    koja može održati proces potrošnje.
  • 53:35 - 53:37
    Što je veća stopa potrošnje
  • 53:37 - 53:39
    više je pretpostavljenog takozvanog ekonomskog rasta
  • 53:39 - 53:42
    i tako mašina radi dalje...
  • 53:42 - 53:44
    Ali, samo malo -
  • 53:44 - 53:47
    mislio sam da bi ekonomija trebala, ne znam...
  • 53:47 - 53:48
    "Ekonomizirati"?
  • 53:49 - 53:51
    Nema li sam pojam veze s očuvanjem
  • 53:51 - 53:55
    i učinkovitošću i smanjenjem gubitaka?
  • 53:55 - 53:58
    Dakle kako naš sistem, koji zahtjeva potrošnju
  • 53:58 - 54:01
    što više to bolje, održava efikasnost
  • 54:01 - 54:03
    ili "Ekonomizira" uopšte?
  • 54:03 - 54:05
    Pa... ne radi to.
  • 54:05 - 54:09
    Namjera tržišnog sistema je, ustvari, upravo suprotna
  • 54:09 - 54:11
    onome što bi stvarna ekonomija trebala raditi -
  • 54:11 - 54:14
    a to je efikasno i konzervativno usmjeravati
  • 54:14 - 54:16
    materijale za proizvodnju i raspodjelu
  • 54:16 - 54:18
    dobara neophodnih za život.
  • 54:18 - 54:21
    Živimo na ograničenom planetu, s ograničenim resursima
  • 54:21 - 54:23
    gdje su, na primjer, nafti koju koristimo trebali
  • 54:23 - 54:25
    milioni godina da nastane...
  • 54:25 - 54:29
    gdje su mineralima koje koristimo trebale milijarde godina da nastanu.
  • 54:30 - 54:33
    Dakle... imati sistem koji namjerno promoviše
  • 54:33 - 54:35
    ubrzanje potrošnje
  • 54:35 - 54:38
    zbog takozvanog "ekonomskog rasta"
  • 54:38 - 54:42
    je čisto ekocidno ludilo.
  • 54:42 - 54:45
    Odsustvo gubitaka, to je efikasnost.
  • 54:45 - 54:47
    Odsustvo gubitaka?
  • 54:47 - 54:50
    Ovaj sistem je rasipniji od svih drugih
  • 54:50 - 54:53
    postojećih sistema u istoriji planeta.
  • 54:53 - 54:56
    Svaki nivo organizacije života i sistema života
  • 54:56 - 54:58
    je u krizi i izazovu
  • 54:58 - 55:00
    i raspadu ili slomu.
  • 55:00 - 55:03
    Ni jedan recenzirani žurnal u posljednjih 30 godina
  • 55:03 - 55:06
    neće pisati ništa drugačije od toga da:
  • 55:06 - 55:09
    svaki životni sistem nazaduje,
  • 55:09 - 55:11
    kao i društveni programi...
  • 55:11 - 55:13
    kao i raspoloživa voda.
  • 55:14 - 55:16
    Pokušajte navesti bilo koje sredstvo za život koje
  • 55:16 - 55:17
    nije ugroženo i pod prijetnjom...
  • 55:17 - 55:18
    Ne možete.
  • 55:19 - 55:22
    I zaista ne postoji ni jedno takvo, što je prilično očajno.
  • 55:22 - 55:25
    Ali nismo ni otkrili uzročni mehanizam.
  • 55:25 - 55:27
    Ne želimo se suočiti s uzročnim mehanizmom.
  • 55:27 - 55:30
    Samo želimo nastaviti. Znate da je bezumno
  • 55:30 - 55:32
    kada nastavljate raditi istu stvar, opet i opet
  • 55:32 - 55:35
    iako ona očito ne djeluje.
  • 55:35 - 55:37
    Tako da, zaista
  • 55:38 - 55:40
    ne radite sa ekonomskim sistemom
  • 55:40 - 55:44
    nego bih otišao tako daleko i rekao anti-ekonomskim sistemom.
  • 55:45 - 55:47
    [Antiekonomija]
  • 55:47 - 55:49
    Postoji stara izreka koja kaže da takmičarski
  • 55:49 - 55:51
    tržišni obrazac nastoji
  • 55:51 - 55:55
    "stvoriti najbolju moguću robu po najnižim mogućim cijenama".
  • 55:56 - 55:59
    Ova izreka je u osnovi motivacijska zamisao
  • 55:59 - 56:01
    koja opravdava tržišno takmičenje
  • 56:01 - 56:03
    temeljeno na pretpostavci da je rezultat
  • 56:03 - 56:06
    proizvodnja roba više kvalitete.
  • 56:06 - 56:09
    Ako bih sebi napravio stol po nacrtu
  • 56:09 - 56:11
    napravio bih ga naravno od najboljeg,
  • 56:11 - 56:13
    najizdržljivijeg materijala, zar ne?
  • 56:13 - 56:16
    Sa namjerom da traje što je duže moguće.
  • 56:17 - 56:19
    Zašto bih napravio nešto loše,
  • 56:19 - 56:21
    znajući da bih to morao napraviti ponovo,
  • 56:21 - 56:24
    i potrošio više materijala i energije?
  • 56:25 - 56:28
    Iako to izgleda razumno u fizičkom svijetu,
  • 56:28 - 56:30
    u tržišnom svijetu
  • 56:30 - 56:32
    to nije samo posebno nerazumno,
  • 56:32 - 56:34
    to nije ni moguće.
  • 56:34 - 56:36
    Tehnički je nemoguće proizvesti
  • 56:36 - 56:38
    najbolje od bilo čega
  • 56:38 - 56:40
    ako firma želi zadržati takmičarsku prednost
  • 56:41 - 56:43
    i time ostati cijenom pristupačna potrošaču.
  • 56:43 - 56:46
    Bukvalno, sve što je stvoreno i spremno za prodaju
  • 56:46 - 56:49
    u globalnoj privredi postaje manje vrijedno
  • 56:49 - 56:51
    istog trenutka kad je proizvedeno, jer,
  • 56:51 - 56:53
    matematički je nemoguće
  • 56:53 - 56:56
    napraviti naučno najnaprednije, najefikasnije
  • 56:56 - 56:59
    i strateški održive proizvode.
  • 56:59 - 57:01
    To je tako zbog činjenice da tržišni sistem
  • 57:01 - 57:04
    zahtijeva da "efikasnost cijene",
  • 57:04 - 57:06
    odnosno, potreba za smanjenjem troškova,
  • 57:06 - 57:08
    postoje na svakom stepenu proizvodnje.
  • 57:08 - 57:10
    Od cijene radne snage do cijene
  • 57:10 - 57:13
    sirovina, ambalaže i tako dalje.
  • 57:13 - 57:15
    Naravno, ta takmičarska strategija
  • 57:15 - 57:18
    postoji kako bi osigurala da kupci kupe njihove proizvode
  • 57:18 - 57:21
    radije nego proizvode suparničkog proizvođača
  • 57:21 - 57:23
    ...koji također radi identičnu stvar:
  • 57:23 - 57:26
    nastoji učiniti svoje proizvode istovremeno konkurentnima i pristupačnima.
  • 57:27 - 57:30
    Ta nepromjenjivo rasipna posljedica sistema
  • 57:30 - 57:34
    mogla bi nositi ime: Ugrađeno zastarjevanje.
  • 57:34 - 57:37
    Međutim, to je samo dio puno većeg problema:
  • 57:38 - 57:41
    Osnovni vladajući princip ekonomije tržišta
  • 57:41 - 57:44
    koji, usput budi rečeno, nećete pronaći u nekom udžbeniku,
  • 57:44 - 57:45
    je sljedeći:
  • 57:45 - 57:48
    "Ne može se dopustiti da bilo šta proizvedeno održi duži
  • 57:48 - 57:50
    životni vijek od onog što se može podnijeti
  • 57:50 - 57:54
    u svrhu nastavka kružne potrošnje".
  • 57:54 - 57:57
    Drugim riječima, nužno je da se stvari pokvare,
  • 57:57 - 58:00
    propadnu i isteknu unutar određenog vremenskog razdoblja.
  • 58:01 - 58:04
    To se naziva - "Planirana zastarjelost".
  • 58:04 - 58:08
    Planirana zastarjelost okosnica je temeljne tržišne
  • 58:08 - 58:11
    strategije svake proizvođačke korporacije koja postoji.
  • 58:11 - 58:13
    Naravno, dok bi samo nekolicina
  • 58:13 - 58:15
    potpuno priznala takvu strategiju,
  • 58:15 - 58:17
    ono što čine jest da je prikrivaju unutar
  • 58:17 - 58:20
    pomenutog fenomena Ugrađenog zastarijevanja,
  • 58:20 - 58:23
    često ignorišući ili čak potiskujući
  • 58:23 - 58:25
    nove tehnološke napretke
  • 58:25 - 58:28
    koji bi mogli stvoriti održiviji, dugotrajniji proizvod.
  • 58:29 - 58:31
    Tako, da nije toliko rasipno
  • 58:31 - 58:33
    da sistem sam po sebi ne može dopustiti
  • 58:33 - 58:36
    proizvodnju najtrajnijih i najefikasnijih artikala,
  • 58:36 - 58:38
    planirana zastarjelost namjerno
  • 58:38 - 58:41
    podrazumijeva činjenicu da što je trajanje nekog proizvoda duže,
  • 58:41 - 58:45
    time je gore za održavanje kružne potrošnje,
  • 58:45 - 58:47
    a time i samog tržišta.
  • 58:48 - 58:50
    Drugim riječima, održivost proizvoda
  • 58:50 - 58:54
    je u stvari suprotna ekonomskom rastu
  • 58:54 - 58:57
    i zato postoji direktan, pojačan poticaj
  • 58:57 - 58:59
    da se osigura kratkotrajan vijek
  • 58:59 - 59:01
    svakog proizvedenog artikla.
  • 59:02 - 59:06
    Zapravo, sistem ne može funkcionirati na drugačiji način.
  • 59:06 - 59:09
    Jedan pogled na beskrajna smetljišta koja se trenutno šire
  • 59:09 - 59:12
    cijelim svijetom pokazuje stvarnost zastarjelosti.
  • 59:13 - 59:15
    Postoje milijarde loše izrađenih mobitela,
  • 59:15 - 59:17
    kompjutera i drugih tehnologija
  • 59:17 - 59:20
    punih dragocjenih, teško dostupnih sirovina,
  • 59:20 - 59:22
    poput zlata, coltana, bakra....
  • 59:22 - 59:25
    koji sada trunu u ogromnim hrpama,
  • 59:25 - 59:27
    obično zbog pukog kvara ili zastarjelosti
  • 59:27 - 59:31
    malih dijelova, koji bi u društvu koje je okrenuto očuvanju
  • 59:31 - 59:33
    mogli biti lako popravljeni ili nadograđeni
  • 59:33 - 59:36
    i tako bi vijek proizvoda bio produžen.
  • 59:36 - 59:38
    Nažalost, koliko god to efikasno moglo izgledati
  • 59:38 - 59:41
    u našoj fizičkoj stvarnosti života na
  • 59:41 - 59:43
    ograničenom planetu s ograničenim resursima,
  • 59:43 - 59:48
    smatra se izrazito neefikasnim s obzirom na tržište.
  • 59:48 - 59:49
    Da jasno kažemo:
  • 59:49 - 59:52
    „Efikasnost, održivost i
  • 59:52 - 59:56
    očuvanje su neprijatelji našeg ekonomskog sistema.“
  • 59:56 - 59:59
    Također, baš poput fizičkih dobara koji se moraju stalno
  • 59:59 - 60:01
    nanovo proizvoditi,
  • 60:01 - 60:03
    bez obzira na njihov uticaj na okruženje,
  • 60:04 - 60:07
    uslužne djelatnosti rade na istim principima.
  • 60:08 - 60:10
    Činjenica je da nema novčane koristi
  • 60:10 - 60:13
    u rješavanju onih problema
  • 60:13 - 60:15
    koje se mogu odstraniti popravkom.
  • 60:15 - 60:16
    Na kraju krajeva,
  • 60:16 - 60:19
    zadnja stvar koju zdravstvene organizacije stvarno žele
  • 60:19 - 60:22
    je liječenje bolesti kao što je rak,
  • 60:22 - 60:27
    što bi ukinulo bezbroj radnih mjesta i trilione dolara prihoda.
  • 60:27 - 60:28
    A kad smo već na toj temi...
  • 60:29 - 60:32
    Kriminal i Terorizam predstavljaju nešto dobro u ovom sistemu!
  • 60:32 - 60:34
    Pa, barem iz ekonomsog ugla...
  • 60:34 - 60:36
    Tako se zapošljava policija,
  • 60:36 - 60:39
    stvara se visoko vrijedna roba u pružanju sigurnosti
  • 60:39 - 60:41
    da ne spominjemo vrijednost zatvora
  • 60:41 - 60:44
    u privatnom vlasništvu - radi profita.
  • 60:44 - 60:45
    A šta je sa ratom?
  • 60:46 - 60:49
    Ratna industrija u Americi je golem pokretač BDP-a,
  • 60:49 - 60:52
    jedna od najprofitabilnijih industrija -
  • 60:52 - 60:55
    proizvodeći oružje smrti i razaranja.
  • 60:55 - 60:58
    Omiljena igra ove industrije je uništavanje,
  • 60:58 - 61:01
    a nakon toga ići obnoviti uništeno, za profit.
  • 61:01 - 61:04
    Vidjeli smo ovo u milijardama dolara vrijednim
  • 61:04 - 61:06
    ugovorima zarađenim na ratu u Iraku.
  • 61:07 - 61:09
    Zaključak je da su društveno negativne
  • 61:09 - 61:11
    karakteristike društva
  • 61:11 - 61:14
    postale pozitivno nagrađeni pothvati za industriju,
  • 61:14 - 61:17
    a svaki interes u rješavanju problema
  • 61:17 - 61:20
    ili održivosti i čuvanju okoliša
  • 61:20 - 61:25
    je suštinski u suprotnosti sa ekonomskom održivosti.
  • 61:26 - 61:27
    I zato
  • 61:27 - 61:31
    svaki put kada BDP u nekoj državi raste
  • 61:31 - 61:33
    svjedočite porastu oskudice,
  • 61:33 - 61:35
    bilo stvarne ili izmišljene,
  • 61:35 - 61:39
    a po definiciji, uzrok oskudice je u neefikasnosti.
  • 61:39 - 61:44
    Dakle, povećana oskudica znači povećanu neefikasnost.
  • 61:45 - 61:47
    [Poremećaj sistema vrijednosti]
  • 61:48 - 61:49
    Američki san je zasnovan na
  • 61:49 - 61:51
    neobuzdanom konzumerizmu.
  • 61:51 - 61:53
    Ovo je zasnovano na činjenici da
  • 61:53 - 61:55
    državni mediji,
  • 61:55 - 61:57
    a posebno komercijalno reklamiranje
  • 61:57 - 62:00
    - sve korporacije kojima treba beskonačan rast -
  • 62:00 - 62:03
    uvjerili su nas ili isprali mozgove
  • 62:03 - 62:06
    većini ljudi u Americi i svijetu
  • 62:06 - 62:09
    da moramo imati X materijalnog vlasništva
  • 62:09 - 62:11
    i mogućnost dobijanja beskonačno više
  • 62:11 - 62:14
    materijalnog vlasništva, kako bi bili sretni.
  • 62:14 - 62:16
    To jednostavno nije istina.
  • 62:16 - 62:20
    I zašto onda ljudi nastavljaju kupovati na ovaj način
  • 62:20 - 62:22
    koji je krajnje eko-genocidalan
  • 62:22 - 62:25
    u svom sistematičnom efektu kumulacije?
  • 62:25 - 62:28
    A ovo je klasično operativno uslovljavanje.
  • 62:28 - 62:32
    Ako jednostavno stavite informacije uslovljavanja u organizam
  • 62:32 - 62:36
    dobićete izlazne informacije željenog ponašanja
  • 62:36 - 62:38
    ili podciljeve ili ciljeve.
  • 62:38 - 62:41
    I ovo ima sve tehnološke resurse
  • 62:41 - 62:43
    i oni se još hvale kako
  • 62:43 - 62:44
    ulaze u mozgove male djece
  • 62:44 - 62:47
    koja kroz ono što čuju, postaju
  • 62:47 - 62:49
    uslovljena određenom markom.
  • 62:49 - 62:52
    Sada vidite, tako
  • 62:52 - 62:53
    su ljudi bili prave
  • 62:53 - 62:55
    budale. Naučeni su da budu budale.
  • 62:55 - 62:59
    To je sistemski poremećaj vrijednosti.
  • 62:59 - 63:02
    Znate, ako postoji bilo kakav dokaz plastičnosti
  • 63:02 - 63:03
    ljudskog mozga,
  • 63:03 - 63:06
    ako postoji bilo kakav dokaz tome kako je savitljiva
  • 63:06 - 63:08
    ljudska misao i kako lako
  • 63:08 - 63:10
    ljudi mogu biti uslovljeni i usmjereni,
  • 63:10 - 63:13
    zasnovano na prirodi stimulusa iz okruženja
  • 63:13 - 63:15
    i onoga što ono ojačava:
  • 63:15 - 63:18
    sam svijet komercijalnog reklamiranja je dokaz ovome.
  • 63:18 - 63:21
    Morate zastati u nevjerici
  • 63:21 - 63:23
    gledajući nivo ispiranja mozga
  • 63:24 - 63:27
    na kojem ovi programirani roboti, poznati kao "konzumenti",
  • 63:28 - 63:29
    lutaju svijetom
  • 63:29 - 63:33
    samo da bi ušli u prodavnicu i potrošili, recimo
  • 63:33 - 63:36
    4.000 dolara na torbu
  • 63:36 - 63:38
    čija izrada košta najvjerovatnije 10 dolara
  • 63:38 - 63:40
    u nekom prekookeanskom manuelnom, malom pogonu.
  • 63:40 - 63:43
    I to samo za status marke koju navodno
  • 63:43 - 63:46
    predstavlja kulturološki.
  • 63:46 - 63:48
    Ili možda drevne zajedničke tradicije
  • 63:48 - 63:52
    koje povećavaju nivo povjerenja i kohezije u društvu -
  • 63:52 - 63:55
    a sada su otete unutar gramzivih,
  • 63:55 - 63:57
    materijalističkih vrijednosti, pa sada godišnje
  • 63:57 - 64:01
    razmjenjujemo bezvrijedna sranja nekoliko puta godišnje.
  • 64:01 - 64:04
    I možda se i pitamo zašto toliki ljudi danas imaju
  • 64:04 - 64:06
    nagon za kupovinom i pribavljanjem
  • 64:06 - 64:09
    kad je jasno da su još od djetinjstva uslovljeni
  • 64:09 - 64:11
    da očekuju kako su materijalna dobra
  • 64:11 - 64:15
    znak njihovog statusa unutar porodice ili prijatelja.
  • 64:15 - 64:18
    Činjenica je da su temelj svakog društva
  • 64:18 - 64:20
    vrijednosti koje podržavaju njegovo funkcioniranje,
  • 64:20 - 64:23
    a naše društvo, kakvo postoji
  • 64:23 - 64:25
    može funkcionirati samo ako naše vrijednosti podržavaju
  • 64:25 - 64:28
    vidljivu potrošnju koja
  • 64:28 - 64:31
    je potrebna da bi tržišni sistem opstao.
  • 64:31 - 64:34
    Prije 75 godina potrošnja u Americi
  • 64:34 - 64:37
    i u većini vodećih zemalja svijeta, bila je pola
  • 64:37 - 64:38
    od onoga što bilježimo danas, po osobi.
  • 64:39 - 64:41
    Današnja nova potrošačka kultura
  • 64:41 - 64:43
    smišljena je i nametnuta
  • 64:43 - 64:46
    radi vrlo stvarne potrebe za višim
  • 64:46 - 64:48
    i višim nivoima potrošnje.
  • 64:48 - 64:51
    To je razlog zašto većina korporacija danas troši
  • 64:52 - 64:55
    više novca na reklamu, nego na stvarni postupak
  • 64:55 - 64:57
    proizvodnje samog proizvoda.
  • 64:57 - 65:01
    Marljivo rade na stvaranju lažne potrebe koju trebate zadovoljiti.
  • 65:02 - 65:05
    I čini se da u tome uspjevaju.
  • 65:05 - 65:07
    ["Ekonomisti"]
  • 65:08 - 65:12
    Znate, ekonomisti, ustvari uopšte nisu ekonomisti.
  • 65:12 - 65:14
    Oni su promotori vrijednosti novca
  • 65:14 - 65:16
    i naći ćete da se svi njihovi
  • 65:16 - 65:18
    modeli u osnovi svode na razmjenu
  • 65:18 - 65:21
    papira koji služe profitu
  • 65:22 - 65:24
    s jedne strane ili s obje strane ili koje god,
  • 65:24 - 65:26
    ali su potpuno odvojeni od stvarno
  • 65:26 - 65:28
    postojećeg svijeta reprodukcije.
  • 65:28 - 65:32
    U Ohiu jedan stariji čovjek nije platio račun za struju,
  • 65:32 - 65:35
    možda vam je poznat slučaj,
  • 65:35 - 65:38
    i električna kompanija mu je isključila struju i on je umro.
  • 65:38 - 65:40
    Razlog zašto su je isključili je
  • 65:40 - 65:41
    zato što ne bi bilo isplativo
  • 65:41 - 65:44
    držati je uključenom jer on nije platio svoj račun.
  • 65:45 - 65:46
    Smatrate li da je to ispravno?
  • 65:46 - 65:48
    Odgovornost u stvarnosti ne leži na
  • 65:48 - 65:50
    električnoj kompaniji jer je isključila struju,
  • 65:51 - 65:54
    nego na komšijama i prijateljima tog čovjeka
  • 65:54 - 65:55
    i suradnicima
  • 65:55 - 65:57
    koji nisu bili dovoljno milosrdni
  • 65:57 - 65:59
    da bi mu omogućili, kao pojedincu,
  • 65:59 - 66:01
    da otplati svoj račun za struju.
  • 66:01 - 66:03
    HMMMMMMMM...
  • 66:03 - 66:04
    Da li sam dobro čuo?
  • 66:04 - 66:06
    Da li je upravo rekao da je smrt tog čovjeka
  • 66:06 - 66:08
    izazvana nedostatkom novca
  • 66:08 - 66:09
    bila odgovornost...
  • 66:09 - 66:11
    drugih ljudi...
  • 66:11 - 66:13
    ili, ustvari, dobrotvorne ustanove?
  • 66:14 - 66:15
    Pa onda, pretpostavljam da će nam trebati
  • 66:15 - 66:18
    baš puno duže reklame, male, jadne
  • 66:18 - 66:22
    posudice za donacije novčića na šankovima
  • 66:22 - 66:24
    i dosta tegli od krastavčića
  • 66:24 - 66:26
    za bilion ljudi koji umiru od gladi
  • 66:26 - 66:28
    na ovom planetu...
  • 66:28 - 66:32
    upravo radi sistema kojeg Milton Friedman promoviše.
  • 66:33 - 66:35
    Kada se susretnete sa filozofijom
  • 66:35 - 66:37
    Miltona Friedmana, F.A. Hyacka,
  • 66:37 - 66:39
    Johna Maynarda Keynesa, Ludwiga von Misesa
  • 66:39 - 66:42
    ili bilo kojeg drugog od vodećih tržišnih ekonomista,
  • 66:42 - 66:43
    vidjećete da osnova onog što govore
  • 66:43 - 66:46
    rijetko napušta novčani niz.
  • 66:46 - 66:48
    To je kao religija.
  • 66:48 - 66:50
    Analiza konzumacije, politike stabilizacije,
  • 66:50 - 66:53
    manjak potrošnje, nagomilana potražnja...
  • 66:53 - 66:56
    To postoji kao neprestani, sebi okrenuti,
  • 66:56 - 66:59
    samoopravdavajući krug propovijedanja,
  • 66:59 - 67:03
    u kojem univerzalne ljudske potrebe, prirodni resursi
  • 67:03 - 67:07
    i bilo koja forma fizičkog života koji podržava efikasnost
  • 67:07 - 67:09
    se odbacuje po zadatoj naredbi
  • 67:09 - 67:12
    i zamjenjuje se jedinom mišlju da će ljudi
  • 67:12 - 67:14
    tražeći da imaju prednost nad drugim ljudima samo radi novca,
  • 67:14 - 67:17
    motivirani svojim uskogrudnim interesom samo za sebe,
  • 67:18 - 67:22
    magično stvoriti održivo, zdravo i balansirano društvo.
  • 67:22 - 67:25
    Život kao koordinata ne postoji u ovoj teoriji,
  • 67:25 - 67:27
    u cijeloj doktrini.
  • 67:27 - 67:28
    Šta to oni rade?
  • 67:28 - 67:32
    Ono što rade je da prate tok novca.
  • 67:32 - 67:35
    To je sve, praćenje toka novca,
  • 67:35 - 67:39
    pretpostavljajući da je to sve što je bitno.
  • 67:39 - 67:41
    Prvo: Nema koordinata života...
  • 67:41 - 67:43
    šta... nema kakvih koordinata!
  • 67:43 - 67:46
    Drugo: Svi agenti su
  • 67:46 - 67:49
    tragači za uvećanjem sopstvenih prednosti.
  • 67:49 - 67:51
    To znači da misle samo na sebe
  • 67:51 - 67:53
    i na ono što najviše mogu dobiti za sebe.
  • 67:53 - 67:57
    Ovo je vodeća zamisao racionalnosti:
  • 67:57 - 67:59
    samopovećavajući izbor
  • 68:00 - 68:03
    i jedino što ih zanima u samopovećanju
  • 68:03 - 68:05
    je novac ili roba.
  • 68:05 - 68:08
    Dakle, gdje se uklapaju društveni odnosi?
  • 68:08 - 68:11
    Ne uklapaju se, osim u razmjeni radi samopovećanja.
  • 68:11 - 68:14
    Gdje se uklapaju naši prirodni resursi?
  • 68:14 - 68:17
    Ne uklapaju se, osim za iskorištavanje.
  • 68:17 - 68:22
    Gdje se uklapaju porodice i mogućnost da prežive?
  • 68:22 - 68:24
    Ne uklapaju se. Moraju imati
  • 68:24 - 68:27
    novac kako bi kupili robu.
  • 68:27 - 68:28
    Dakle, ne bi li ekonomija trebala
  • 68:28 - 68:30
    rješavati negdje ljudske potrebe?
  • 68:30 - 68:35
    Nije li to osnovno pitanje?
  • 68:35 - 68:38
    Oh, "potreba" ni ne postoji u vašem rječniku.
  • 68:38 - 68:41
    Pretvorite je u "zahtjeve"...
  • 68:41 - 68:43
    A što je zahtjev? To je
  • 68:43 - 68:46
    novčana potražnja koja želi kupiti.
  • 68:46 - 68:48
    Dakle, ako novčana potražnja želi kupiti
  • 68:48 - 68:50
    to nema ništa s potrebom
  • 68:50 - 68:52
    jer možda osoba nema novčane potražnje
  • 68:52 - 68:55
    i očajno treba, recimo, zalihe vode.
  • 68:55 - 68:59
    Ili, možda "novčana potražnja" zahtjeva zlatnu dasku na zahodu.
  • 68:59 - 69:00
    Dakle, gdje sve to vodi?
  • 69:01 - 69:02
    Do zlatne daske za zahod.
  • 69:02 - 69:04
    I ti ovo zoveš ekonomijom?
  • 69:04 - 69:07
    Stvarno, kad razmisliš o tome
  • 69:07 - 69:10
    to mora da je najčudnija
  • 69:10 - 69:13
    obmana u istoriji ljudske misli.
  • 69:14 - 69:16
    [Monetarni sistem]
  • 69:16 - 69:20
    Dakle - do sada smo bili usmjereni na sistem tržišta.
  • 69:20 - 69:22
    Ali, ovaj sistem je zapravo samo
  • 69:22 - 69:25
    polovica globalne ekonomske stvarnosti.
  • 69:25 - 69:28
    Druga polovica je "Monetarni sistem".
  • 69:28 - 69:31
    Dok se Sistem tržišta bavi interakcijom ljudi
  • 69:31 - 69:34
    koji se takmiče za zaradu kroz spektar
  • 69:34 - 69:36
    proizvodnje i raspodjele rada,
  • 69:36 - 69:40
    Monetarni sistem je temeljni skup pravila
  • 69:40 - 69:42
    koje su postavile finansijske institucije
  • 69:42 - 69:44
    s namjerom da stvaraju uslove za
  • 69:44 - 69:46
    sistem tržišta, između ostalog.
  • 69:46 - 69:49
    To uključuje pojmove koji se često čuju
  • 69:49 - 69:52
    kao kamatne stope, pozajmice, dug, zaliha novca
  • 69:52 - 69:55
    inflacija, itd.
  • 69:55 - 69:57
    I možda biste poželjeli iščupati svoju kosu slušajući
  • 69:57 - 70:00
    blebetanje monetarnih ekonomista:
  • 70:00 - 70:04
    "Skromne preventivne mjere, mogu spriječiti potrebe
  • 70:04 - 70:08
    za drastičnijim mjerama kasnije."
  • 70:08 - 70:10
    Priroda i učinak ovog
  • 70:10 - 70:12
    sistema je zapravo prilično jednostavan:
  • 70:13 - 70:14
    Naša ekonomija ima...
  • 70:14 - 70:16
    ili globalna ekonomija ima
  • 70:16 - 70:18
    tri osnovne stvari koje njome upravljaju.
  • 70:18 - 70:19
    Jedna od njih je bankarenje frakcijskim rezervama,
  • 70:19 - 70:22
    gdje banke štampaju novac iz ničega.
  • 70:22 - 70:24
    Također je utemeljena na stavljanju kamate na kamatu.
  • 70:24 - 70:27
    Kada se posudi novac, mora se vratiti više
  • 70:27 - 70:30
    nego što se posudilo, što znači da se ustvari
  • 70:30 - 70:33
    ponovo stvara novac iz ničega,
  • 70:33 - 70:37
    i on se mora podržati stvaranjem još više novca.
  • 70:37 - 70:39
    Živimo u obrascu beskonačnog rasta.
  • 70:39 - 70:43
    Ekonomski obrazac u kojem živimo je Ponzijeva šema.
  • 70:43 - 70:45
    Ništa ne raste vječno.
  • 70:46 - 70:47
    To nije moguće.
  • 70:47 - 70:49
    Kao što je veliki psiholog James Hillman napisao:
  • 70:49 - 70:51
    "Jedino što raste u ljudskom tijelu nakon
  • 70:51 - 70:53
    određene dobi je rak."
  • 70:54 - 70:56
    Nije samo količina novca ono što mora nastaviti rasti,
  • 70:56 - 70:57
    to je i količina potrošača.
  • 70:57 - 71:00
    Potrošači trebaju posuđivati novac uz kamate
  • 71:00 - 71:03
    da proizvedu više novca, a očito, to nije moguće
  • 71:03 - 71:05
    na ograničenom planetu.
  • 71:05 - 71:08
    Ljudi su u stvari sredstva za stvaranje novca,
  • 71:08 - 71:10
    koja moraju stvarati još novca
  • 71:10 - 71:12
    kako se cijela stvar ne bi raspala,
  • 71:12 - 71:15
    a to je ono što se trenutno dešava.
  • 71:15 - 71:18
    Postoje samo dvije stvari koje svako treba da zna
  • 71:18 - 71:20
    o monetarnom sistemu:
  • 71:20 - 71:23
    Jedan: Sav novac nastaje iz duga.
  • 71:23 - 71:26
    Novac je monetizirani dug,
  • 71:26 - 71:28
    bez obzira da li je materijaliziran iz obveznica,
  • 71:28 - 71:31
    ugovora stambenog kredita ili kreditnih kartica.
  • 71:31 - 71:33
    Drugim riječima, ako bi se sav postojeći dug
  • 71:33 - 71:35
    upravo sada otplatio
  • 71:35 - 71:39
    ne bi postojao ni jedan dolar u protoku.
  • 71:39 - 71:44
    I dva: Kamata se naplaćuje na sve kredite koji se dignu,
  • 71:44 - 71:46
    a novac koji treba da bi se ta kamata vratila
  • 71:46 - 71:49
    ne postoji u trenutnim zalihama novca.
  • 71:49 - 71:52
    Samo se osnovica stvara kreditima,
  • 71:52 - 71:55
    a osnovica je zaliha novca.
  • 71:55 - 71:58
    Tako da, kad bi se sav taj dug vratio upravo sada,
  • 71:58 - 72:01
    ne samo da ne bi bio ni jedan dolar u protoku,
  • 72:01 - 72:04
    nego bi postojala i ogromna količina novca koja se duguje
  • 72:05 - 72:10
    a koju je bukvalno nemoguće otplatiti, jer ne postoji.
  • 72:11 - 72:15
    Posljedica svega ovoga je da su dvije stvari neizbježne:
  • 72:15 - 72:16
    Inflacija
  • 72:16 - 72:18
    i bankrot.
  • 72:18 - 72:22
    Što se inflacije tiče, na nju se može gledati kao na istorijski trend
  • 72:22 - 72:23
    u svakoj zemlji na svijetu danas,
  • 72:23 - 72:25
    i lako se dođe do njenog uzroka,
  • 72:25 - 72:28
    a to je neprestano povećavanje snadbijevanja novcem
  • 72:29 - 72:30
    koje je neophodno
  • 72:30 - 72:34
    kako bi se pokrile kamate koje se naplaćuju i kako bi sistem opstao.
  • 72:34 - 72:36
    Što se tiče bankrota,
  • 72:36 - 72:39
    on je predstavljen u formi kolapsa kroz dugovanje.
  • 72:39 - 72:42
    Ovaj kolaps će se neizbježno desiti osobi,
  • 72:42 - 72:44
    firmi ili državi,
  • 72:44 - 72:47
    i najčešće se dešava kada više nije moguće
  • 72:47 - 72:49
    isplatiti kamatu.
  • 72:50 - 72:52
    Ali, ima i svijetla strana cijele ove priče...
  • 72:52 - 72:56
    bar kada govorimo o tržišnom sistemu.
  • 72:56 - 72:59
    Jer dugovanje stvara pritisak.
  • 72:59 - 73:01
    Dugovanje stvara robove koji rade za platu.
  • 73:01 - 73:04
    Osoba koja duguje će lakše prihvatiti nižu platu
  • 73:04 - 73:06
    od osobe koja ne duguje,
  • 73:06 - 73:08
    pa tako postaje jeftina roba,
  • 73:08 - 73:11
    i onda je odlično za korporacije da imaju na raspolaganju ljude
  • 73:11 - 73:14
    koji nemaju finansijsku mobilnost.
  • 73:14 - 73:18
    Ali, hej - ta cijela ideja je primjenljiva na cijele države...
  • 73:18 - 73:21
    Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond,
  • 73:21 - 73:23
    koji većinom služe kao zastupnici za
  • 73:23 - 73:26
    interese transnacionalnih korporacija,
  • 73:26 - 73:28
    daju gigantske zajmove zemljama u problemima,
  • 73:28 - 73:30
    po veoma visokim kamatama,
  • 73:30 - 73:32
    i onda, jednom kad su te zemlje
  • 73:32 - 73:34
    duboko u rupi i ne mogu vršiti otplatu,
  • 73:34 - 73:36
    stroge mjere se koriste.
  • 73:36 - 73:37
    Korporacije se uvuku,
  • 73:38 - 73:41
    pokrenu male, manuelne pogone i uzimaju prirodne resurse na raspolaganju.
  • 73:41 - 73:45
    To je tržišna efikasnost.
  • 73:45 - 73:47
    Ali čekajte - ima još:
  • 73:47 - 73:48
    vidite - postoji ovaj unikatni
  • 73:48 - 73:51
    hibrid monetarnog i tržišnog sistema,
  • 73:51 - 73:53
    koji se naziva tržište dionica,
  • 73:53 - 73:56
    koji rađe nego da, znate već, nešto zapravo proizvedu,
  • 73:56 - 73:59
    samo kupuju i prodaju novac.
  • 74:00 - 74:02
    A kada dođe do dugovanja, znate šta tada rade?
  • 74:02 - 74:05
    Tako je - oni njime trguju.
  • 74:05 - 74:09
    Oni u stvari kupuju i prodaju dug kako bi zaradili.
  • 74:09 - 74:11
    Od zamjena neizvršenja novčanih ovabeza kredita
  • 74:11 - 74:14
    i obaveza kolateralnog dugovanja za konzumentski dug,
  • 74:14 - 74:16
    do složenih izvedenih šema koje se koriste
  • 74:16 - 74:19
    kako bi se zamaskirao dug cijelih zemalja,
  • 74:19 - 74:20
    kao što je dogovor
  • 74:20 - 74:23
    investicijske banke Goldman Sachs i Grčke
  • 74:23 - 74:26
    radi kojeg je cijela evropska ekonomija umalo doživjela kolaps.
  • 74:26 - 74:29
    Tako da kada govorimo o tržištu dionica i Wall Streetu,
  • 74:29 - 74:32
    tu vidimo potpuno jedan novi nivo ludosti
  • 74:32 - 74:35
    koja se rađa iz novčanog slijeda vrijednosti.
  • 74:36 - 74:37
    Sve što trebate znati o tržištima
  • 74:37 - 74:40
    je napisano u uredništvu žurnala Wall Streeta
  • 74:41 - 74:42
    prije nekoliko godina,
  • 74:42 - 74:45
    i nazvano je "Lekcije investitora sa oštećenjem mozga".
  • 74:45 - 74:48
    U ovom članku, oni su objasnili zašto
  • 74:48 - 74:50
    će ljudi sa neznatnim oštećenjem mozga
  • 74:50 - 74:52
    postizati bolje rezultate kao investitori
  • 74:52 - 74:55
    nego ljudi sa mozgom koji normalno funkcioniše.
  • 74:55 - 74:57
    Zašto? Zato što osoba sa
  • 74:57 - 74:59
    neznatno oštećenim mozgom nema suosjećanje.
  • 74:59 - 75:02
    I u tome je ključ. Ako ne osjećate empatiju
  • 75:02 - 75:04
    poslovaćete dobro kao investitor.
  • 75:04 - 75:09
    Tako da Wall Street uzgaja ljude koji ne osjećaju empatiju.
  • 75:09 - 75:11
    Kako bi se tamo ušlo i donosilo odluke,
  • 75:11 - 75:14
    a i trgovalo, oni trebaju ne osjećati grižu savjesti o
  • 75:14 - 75:17
    bilo kojoj misli, vezano za efekte njihovih radnji
  • 75:17 - 75:19
    i kako one utiču na druga ljudska bića.
  • 75:19 - 75:21
    Tako da oni uzgajaju ove robote.
  • 75:21 - 75:24
    Ove ljude koji nemaju duše,
  • 75:24 - 75:27
    a pošto neće više ni da ih isplaćuju -
  • 75:27 - 75:29
    sada uzgajaju robote - prave robote -
  • 75:29 - 75:31
    prave algoritamske trgovce.
  • 75:31 - 75:34
    Goldman Sachs u velikom trgovačkom skandalu:
  • 75:34 - 75:37
    stavili su kompjuter kraj berze u New Yorku.
  • 75:38 - 75:40
    Ovaj kompjuter, ovaj "ko-locirani" kompjuter, kako ga nazivaju:
  • 75:41 - 75:43
    zadužen je za vođenje svih razmjena na berzi i
  • 75:43 - 75:46
    pogađa razmjene sa opsegom narudžbi
  • 75:46 - 75:47
    na način da "skidaju"
  • 75:47 - 75:50
    penije i manje novčiće sa berze.
  • 75:50 - 75:52
    To je kao da izvlače novac po cijele dane.
  • 75:52 - 75:55
    Digli su prodaju za četvrtinu prošle godine tokom trideset
  • 75:55 - 75:58
    ili šezdeset dana bez i jednog neuspješnog dana,
  • 75:58 - 76:00
    i zaradili su milione dolara svakog dana?
  • 76:00 - 76:04
    To je statistički nemoguće!
  • 76:04 - 76:06
    Kada sam ja radio na Wall Streetu, radili smo znajući da
  • 76:06 - 76:08
    su svi podložni potkupljivanju.
  • 76:08 - 76:12
    Brokeri potkupljuju menadžere odjela,
  • 76:12 - 76:15
    a menadžeri odjela potkupljuju regionalnog menadžera za prodaju.
  • 76:15 - 76:17
    Regionalni menadžer za prodaju
  • 76:17 - 76:19
    onda potkupljuje nacionalnog menadžera za prodaju.
  • 76:19 - 76:20
    To je nepisani sporazum.
  • 76:20 - 76:24
    Za Božić, ko dobije najveći bonus za Božić
  • 76:24 - 76:26
    u prosječnom poslovanju na berzi? Službenik koji izdaje saglasnosti.
  • 76:26 - 76:29
    Službenik koji izdaje saglasnosti sjedi tamo cijeli dan;
  • 76:29 - 76:30
    on bi trebao osigurati da vi
  • 76:30 - 76:32
    ne prekršite nijedno granično pravilo
  • 76:32 - 76:34
    i da ste "usklađeni" sa zakonom.
  • 76:34 - 76:36
    I da, naravno, u rasponu u kom
  • 76:36 - 76:38
    možete podmititi ovog službenika.
  • 76:38 - 76:41
    Da, tako je, vi radite prema zakonu!
  • 76:41 - 76:43
    Dakle, kako je prevara postala sistem?
  • 76:43 - 76:45
    Ona više nije nusprodukt.
  • 76:45 - 76:46
    Ona je sistem.
  • 76:46 - 76:49
    To je poput onog starog Woody Allenovog vica. On kaže:
  • 76:49 - 76:52
    "Doktore, moj brat misli da je kokoš."
  • 76:52 - 76:54
    A doktor kaže: "Uzmi pilulu
  • 76:54 - 76:56
    i to bi trebalo riješiti problem."
  • 76:56 - 76:57
    A on kaže: "Ne doktore, ne shvatate,
  • 76:57 - 76:59
    trebaju nam jaja."
  • 76:59 - 77:00
    Razumijete?
  • 77:01 - 77:03
    Dakle, trgovanje lažnim potraživanjima u više smijerova
  • 77:03 - 77:05
    između banaka
  • 77:05 - 77:06
    za stvaranje nadoknada
  • 77:06 - 77:07
    da bi se stvorili bonusi
  • 77:07 - 77:11
    je postao BDP koji je proizvodni motor
  • 77:11 - 77:14
    rasta ekonomije SAD-a,
  • 77:14 - 77:17
    iako one u suštini trguju lažnim potraživanjima
  • 77:17 - 77:20
    za koja apsolutno nema nade da će se ikada otplatiti.
  • 77:20 - 77:23
    One ne obrađuju, stvaraju i ne osiguravaju ništa.
  • 77:23 - 77:26
    Ako napišem 20 milijardi dolara na salvetu
  • 77:26 - 77:28
    i prodam ju J.P. Morganu, a J.P. Morgan napiše
  • 77:29 - 77:32
    20 milijardi dolara na salveti
  • 77:32 - 77:34
    i trampimo ove dvije salvete u baru,
  • 77:34 - 77:38
    te svaki plati sebi četvrtinu od 1% provizije,
  • 77:38 - 77:40
    zaradićemo puno novaca za naš Božićni bonus.
  • 77:40 - 77:43
    Oba imamo u svojim knjigama salvetu od 20 milijardi dolara
  • 77:43 - 77:47
    koja nema stvarnu vrijednost dok ne dođe vrijeme
  • 77:47 - 77:50
    kad sistem više nije u stanju upijati lažne
  • 77:50 - 77:53
    salvete, a u tom slučaju idemo do vlade
  • 77:53 - 77:55
    da nam plati otkupninu.
  • 77:55 - 77:58
    A zbog Wall Streeta i globalnog tržišta dionica
  • 77:58 - 78:01
    danas odprilike postoji oko 700 triliona dolara
  • 78:01 - 78:04
    nepodmirenih lažnih potraživanja -
  • 78:04 - 78:06
    znanih kao izvodi
  • 78:06 - 78:08
    koji još čekaju da propadnu.
  • 78:08 - 78:10
    Njihova vrijednost je 10 puta veća
  • 78:10 - 78:12
    od vrijednosti domaćeg bruto proizvoda
  • 78:12 - 78:14
    cijele planete.
  • 78:14 - 78:16
    I dok smo vidjeli novčana spašavanja
  • 78:16 - 78:18
    korporacija i banaka od strane vlada...
  • 78:19 - 78:21
    koje, naravno, komično, posuđuju
  • 78:21 - 78:22
    svoj novac od banaka, u prvom redu.
  • 78:23 - 78:26
    Sada svjedočimo pokušajima da se takvim načinom spase cijele države
  • 78:26 - 78:28
    od strane konglomerata drugih zemalja
  • 78:28 - 78:30
    kroz međunarodne banke.
  • 78:31 - 78:34
    Ali kako novcem izvući cijeli planet?
  • 78:34 - 78:38
    Nema više zemalja koje nisu prezadužene.
  • 78:39 - 78:42
    Slom izdvojenih slučajeva gdje se dug nije mogao otplatiti
  • 78:42 - 78:46
    može biti samo početak, kada uzmemo u obzir cijelu računicu.
  • 78:46 - 78:49
    Procijenjeno je kako bi samo u Sjedinjenim Državama
  • 78:49 - 78:53
    porez na dobit morao biti podignut na 65%
  • 78:53 - 78:57
    po osobi, kako bi se pokrile kamate u bliskoj budućnosti.
  • 78:57 - 79:00
    Ekonomisti predviđaju kako će unutar nekoliko desetljeća
  • 79:01 - 79:05
    60% zemalja na planeti biti u bankrotu.
  • 79:06 - 79:09
    Ali samo malo - samo da vidim jesam li razumio.
  • 79:09 - 79:12
    Svijet je pred bankrotom,
  • 79:12 - 79:14
    koji god to vrag značilo,
  • 79:14 - 79:16
    zbog te ideje nazvane "dugovanje"
  • 79:16 - 79:19
    koja ni ne postoji u fizičkoj stvarnosti.
  • 79:20 - 79:22
    To je samo dio igre koju smo izmislili...
  • 79:22 - 79:26
    pa ipak, dobrobit milijardi ljudi
  • 79:26 - 79:28
    je trenutno ugrožena.
  • 79:28 - 79:32
    Nenormalna stopa otkaza - gradovi od šatora - porast siromaštva
  • 79:32 - 79:36
    nametnute mjere štednje - zatvaranje škola -
  • 79:36 - 79:40
    djeca gladuju... i drugi nivoi porodičnog siromaštva,
  • 79:40 - 79:44
    sve zbog te pomno osmišljene izmišljotine...
  • 79:44 - 79:47
    Zar smo mi jebeno glupi?!
  • 79:49 - 79:51
    Ej! Ej! Mars- stari moj.
  • 79:51 - 79:53
    Daj, pomogni drugu, hoćeš?
  • 79:55 - 79:57
    Odrasti, dijete.
  • 80:04 - 80:06
    Saturn! Što ima stari?
  • 80:07 - 80:09
    Sjećaš li se one zgodne maglice s kojom sam te spojio
  • 80:09 - 80:10
    nedavno?
  • 80:12 - 80:13
    Ej, Zemljo, slušaj.
  • 80:13 - 80:15
    Dosadila si nam!
  • 80:16 - 80:18
    Sve vam je dato, ali vi sve uzalud trošite.
  • 80:19 - 80:21
    Imaš dovoljno resursa, i ti to dobro znaš.
  • 80:21 - 80:23
    Zašto ne odrastete i naučite se
  • 80:23 - 80:25
    nekoj odgovornosti, za ime Božje.
  • 80:25 - 80:27
    Vaša majka je očajna zbog vas.
  • 80:33 - 80:34
    Sam si, druže.
  • 80:35 - 80:37
    Da, kakogod.
  • 80:43 - 80:45
    [Javno zdravlje]
  • 80:46 - 80:48
    Sada, imajući sve ovo u vidu...
  • 80:48 - 80:51
    od mašine koja pustoši, znane kao tržišni sistem,
  • 80:51 - 80:54
    do mašine za stvaranje duga, znane kao monetarni sistem,
  • 80:54 - 80:57
    a time stvarajući novčano-tržišnu stvarnost
  • 80:57 - 81:00
    koji definiše globalnu ekonomiju danas...
  • 81:00 - 81:03
    postoji jedna posljedica koja protiče kroz
  • 81:03 - 81:05
    rad ovih mašina:
  • 81:06 - 81:07
    Nejednakost.
  • 81:08 - 81:11
    Bilo da je do novčanog sistema koji stvara prirodnu
  • 81:11 - 81:15
    gravitaciju prema monopolu i jačanju moći,
  • 81:15 - 81:18
    dok također stvara zatvorene bogate industrije
  • 81:18 - 81:20
    koje nadvisuju ostale
  • 81:20 - 81:22
    bez obzira na korisnost -
  • 81:22 - 81:24
    kao što je činjenica da, ograđeni od rizika,
  • 81:24 - 81:25
    vrhovni menadžeri na Wall Streetu
  • 81:25 - 81:29
    sada donesu kući preko 300 miliona dolara godišnje,
  • 81:29 - 81:32
    ne doprinoseći gotovo nikako.
  • 81:32 - 81:35
    Dok naučnik koji traži lijek za bolest,
  • 81:35 - 81:37
    pokušavajući pomoći čovječanstvu,
  • 81:37 - 81:41
    možda da zarade 60 hiljada dolara godišnje, ako im se posreći.
  • 81:41 - 81:44
    Ili bilo da je novčani sistem taj
  • 81:44 - 81:47
    koji ima klasnu podjeljenost ugrađenu u svoju strukturu.
  • 81:47 - 81:48
    Na primjer:
  • 81:49 - 81:52
    Ako imam 1 milion dolara za odvojiti i pretvorim ih u depozit
  • 81:52 - 81:54
    sa kamatom od 4%,
  • 81:54 - 81:56
    zaraditi ću 40.000 dolara godišnje.
  • 81:56 - 81:59
    Bez doprinosa društvu, bez ičega.
  • 81:59 - 82:02
    Međutim, ako sam osoba iz niže klase i moram uzimati kredite
  • 82:02 - 82:04
    da bih kupio automobil ili kuću,
  • 82:04 - 82:06
    ja plaćam kamatu koja će,
  • 82:06 - 82:07
    u apstrakciji,
  • 82:08 - 82:12
    platiti tom milioneru tih 4% od depozita.
  • 82:12 - 82:15
    Ta krađa od siromašnih da bi se platilo bogatima
  • 82:15 - 82:19
    je temeljni, ugrađeni aspekt u monetarnom sistemu.
  • 82:19 - 82:23
    To može biti označeno kao "Strukturalni klasizam".
  • 82:23 - 82:26
    Naravno, istorijski, društvena raslojavanja
  • 82:26 - 82:28
    oduvijek su smatrana nepoštenima,
  • 82:28 - 82:30
    ali očito su globalno prihvaćena
  • 82:30 - 82:35
    s obzirom da sada 1% populacije posjeduje 40% bogatstva planete.
  • 82:36 - 82:38
    Ostavimo li po strani materijalnu pravednost,
  • 82:38 - 82:40
    postoji još nešto što se događa
  • 82:40 - 82:42
    ispod površine nejednakosti
  • 82:42 - 82:47
    što uzrokuje nevjerojatno pogoršanje u javnom zdravstvu u cjelini.
  • 82:47 - 82:50
    Dakle, mislim da su ljudi često zbunjeni kontrastom
  • 82:50 - 82:53
    između materijalnih uspjeha naših društava
  • 82:53 - 82:55
    - besprimjernog nivoa bogatstva -
  • 82:56 - 82:59
    i mnogih društvenih neuspjeha.
  • 82:59 - 83:02
    Ako pogledate stopu
  • 83:02 - 83:05
    uzimanja narkotika ili nasilja ili samoozljeđivanja
  • 83:05 - 83:08
    među djecom, ili mentalne bolesti,
  • 83:08 - 83:11
    očito je da je nešto potpuno pogrešno
  • 83:11 - 83:13
    u našim društvima.
  • 83:13 - 83:16
    Podaci koje sam iznosio
  • 83:16 - 83:20
    jednostavno pokazuju tu intuiciju koju su ljudi
  • 83:20 - 83:23
    imali stotinama godina, da je nejednakost razdorna
  • 83:23 - 83:25
    i društveno nagrizajuća.
  • 83:25 - 83:29
    Ali, ta intuicija je bliža istini, mislim, nego što smo ikada zamišljali.
  • 83:29 - 83:32
    Postoje vrlo snažni psihološki i društveni učinci
  • 83:32 - 83:35
    nejednakosti. Pretpostavljam da više ima veze s osjećajima
  • 83:35 - 83:38
    superiornosti i inferiornosti.
  • 83:38 - 83:40
    Takva podjela,
  • 83:40 - 83:44
    Možda ide uz poštovanje ili nepoštovanje
  • 83:44 - 83:46
    koje osjećaju ljudi na koje se gleda s visoka.
  • 83:46 - 83:48
    Koji je, usput, razlog zašto je nasilje
  • 83:48 - 83:51
    učestalije u nejednakim društvima.
  • 83:51 - 83:54
    Okidač nasilja je često to što ljudi osjećaju da ih se gleda s visine
  • 83:54 - 83:56
    i ne poštuje.
  • 83:56 - 84:00
    Ukoliko postoji jedno načelo koje bih mogao izdvojiti,
  • 84:00 - 84:04
    odnosno, najvažnije načelo na kojem se temelji
  • 84:04 - 84:07
    prevencija nasilja,
  • 84:07 - 84:10
    bila bi to "Jednakost".
  • 84:10 - 84:12
    Daleko najznačajniji faktor
  • 84:12 - 84:14
    koji utiče na stopu nasilja
  • 84:14 - 84:17
    je stepen jednakosti nasuprot stepenu nejednakosti
  • 84:18 - 84:20
    tog društva.
  • 84:21 - 84:23
    Dakle, ono što gledamo je jedna vrsta
  • 84:23 - 84:25
    opšte društvene disfunkcije.
  • 84:25 - 84:28
    Ne radi se samo o jednoj ili dvije stvari koje idu u pogrešnom smijeru
  • 84:28 - 84:30
    kako nejednakost raste,
  • 84:30 - 84:32
    čini se kako se radi o svemu, bez ozbira govorimo li o
  • 84:32 - 84:35
    kriminalu, zdravlju, duševnim bolestima ili bilo čemu.
  • 84:35 - 84:38
    Jedan od zaista uznemirujućih zaključaka o javnom zdravstvu
  • 84:38 - 84:43
    je da se nikada ne smije učiniti greška i postati siromašan.
  • 84:43 - 84:45
    Ili da se rodi siromašan.
  • 84:45 - 84:48
    Vaše zdravlje će platiti za to na bezbroj načina:
  • 84:48 - 84:52
    nečim što je znano kao "zdravstvena društveno-ekonomska silazna putanja".
  • 84:52 - 84:54
    Kako se spuštamo od najvišeg sloja društva
  • 84:54 - 84:57
    prema dolje, u smislu društveno-ekonomskog statusa,
  • 84:57 - 84:59
    svakom stepenicom dolje, prosjek zdravlja se pogoršava
  • 84:59 - 85:01
    s bezbroj novih bolesti.
  • 85:01 - 85:03
    Srednji životni vijek se skraćuje.
  • 85:03 - 85:05
    Stopa smrtnosti novorođenčadi -
  • 85:05 - 85:06
    sve što možemo pogledati.
  • 85:06 - 85:09
    Dakle, veliko pitanje je
  • 85:09 - 85:12
    zašto ta silazna putanja postoji.
  • 85:12 - 85:14
    Jedan jednostavan i očigledan odgovor je:
  • 85:14 - 85:16
    ako ste hronično bolesni, nećete biti
  • 85:16 - 85:19
    vrlo produktivni, tako da
  • 85:19 - 85:22
    zdravstveni problemi pokreću društveno-ekonomske razlike.
  • 85:22 - 85:23
    U najmanju ruku -
  • 85:23 - 85:25
    na vrlo jednostavnoj razini
  • 85:25 - 85:26
    možete vidjeti
  • 85:26 - 85:28
    društveno-ekonomski status jednog 10-godišnjaka
  • 85:28 - 85:31
    i po tome predvidjeti nešto vezano za njegovo zdravlje
  • 85:31 - 85:32
    desetljećima poslije.
  • 85:32 - 85:34
    To je smjer uzročnosti.
  • 85:34 - 85:37
    Sljedeće - "aha, savršeno je očigledno" -
  • 85:37 - 85:39
    siromašni ljudi ne mogu priuštiti odlazak kod ljekara...
  • 85:39 - 85:41
    problem je dostupnost zdravstvu?
  • 85:41 - 85:42
    Nema veze s time
  • 85:42 - 85:44
    jer iste silazne putanje se mogu vidjeti i
  • 85:44 - 85:46
    u zemljama s univerzalnom zdravstvenom zaštitom i
  • 85:46 - 85:48
    socijalnom medicinom.
  • 85:48 - 85:50
    U redu - sljedeće "jednostavno objašnjenje":
  • 85:50 - 85:52
    U prosjeku, što ste siromašniji
  • 85:52 - 85:54
    vjerovatnije je da ćete pušiti
  • 85:54 - 85:58
    i piti i raditi sve ostalo što je faktor rizika po stil života.
  • 85:58 - 86:02
    Da, to doprinosi, ali pažljiva istraživanja su pokazala
  • 86:02 - 86:04
    da to objašnjava možda trećinu varijabilnosti.
  • 86:04 - 86:06
    Dakle šta je ostalo?
  • 86:06 - 86:09
    Ostalo je ono što je vrlo povezano
  • 86:09 - 86:11
    sa STRESOM siromaštva.
  • 86:11 - 86:15
    Dakle, što ste siromašniji, počevši s osobom
  • 86:15 - 86:18
    koja je jedan dolar u zaostatku za dohotkom Billa Gatesa...
  • 86:18 - 86:20
    što ste siromašniji u ovoj zemlji,
  • 86:20 - 86:22
    u prosjeku, zdravlje vam je gore.
  • 86:22 - 86:24
    Ovo nam govori nešto posebno važno:
  • 86:24 - 86:26
    povezanost zdravlja sa siromaštvom
  • 86:26 - 86:30
    nije u siromaštvu, nego u osjećaju siromaštva.
  • 86:30 - 86:36
    Sve više prepoznajemo da hronični stres
  • 86:36 - 86:38
    ima bitan uticaj na zdravlje
  • 86:38 - 86:41
    ali najznačajniji izvori stresa
  • 86:41 - 86:43
    su kvaliteta društvenih odnosa.
  • 86:44 - 86:45
    I ako postoji nešto što
  • 86:45 - 86:47
    smanjuje kvalitetu društvenih odnosa
  • 86:48 - 86:51
    to je društveno-ekonomsko raslojavanje društva.
  • 86:51 - 86:53
    Ono što je pokazala nauka je
  • 86:53 - 86:55
    da bez obzira na materijalnu bogatstvo,
  • 86:55 - 86:59
    stres samog života u raslojenom društvu
  • 86:59 - 87:03
    vodi golemom rasponu problema javnog zdravlja
  • 87:03 - 87:07
    i što je veća nejednakost, problemi postaju gori.
  • 87:07 - 87:11
    Očekivani životni vijek - duži u ravnopravnijim zemljama.
  • 87:12 - 87:15
    Zloupotreba narkotika - manja u ravnopravnijim zemljama.
  • 87:16 - 87:20
    Mentalne bolesti - manje zastupljene u ravnopravnijim zemljama.
  • 87:20 - 87:22
    Društveni kapital - misleći na
  • 87:22 - 87:25
    sposobnost ljudi da vjeruju jedni drugima -
  • 87:25 - 87:28
    naravno, veći u ravnopravnijim zemljama.
  • 87:28 - 87:32
    Rezultati obrazovanja - viši u ravnopravnijim zemljama.
  • 87:32 - 87:37
    Stopa ubistava - manja u ravnopravnijim zemljama.
  • 87:37 - 87:39
    Stope kriminala i zatvaranja -
  • 87:39 - 87:42
    niže u ravnopravnijim zemljama.
  • 87:42 - 87:44
    I niz se nastavlja:
  • 87:44 - 87:48
    Smrtnost novorođenčadi, pretilost, učestalost tinejdžerskih trudnoća -
  • 87:48 - 87:50
    niže su u zemljama sa manjim klasnim razlikama.
  • 87:50 - 87:52
    I možda najzanimljivije:
  • 87:52 - 87:56
    Inovacija - viša je u ravnopravnijim zemljama.
  • 87:56 - 88:00
    što pobija veoma staru ideju da je kompetitivno,
  • 88:00 - 88:04
    raslojeno društvo nekako kreativnije i dosjetljivije.
  • 88:05 - 88:07
    Štoviše, istraživanje provedeno u Velikoj Britaniji
  • 88:07 - 88:08
    nazvano WhiteHall istraživanje,
  • 88:08 - 88:11
    potvrdilo je da postoji društvena distribucija bolesti
  • 88:11 - 88:14
    promatrajući društveno-ekonomsku ljestvicu od vrha
  • 88:14 - 88:15
    prema dnu.
  • 88:15 - 88:18
    Na primjer, otkriveno je kako oni na najnižim stepenima
  • 88:18 - 88:20
    hijerarhije imaju četverostruko viši postotak
  • 88:20 - 88:23
    smrtnosti uzrokovanih srčanim bolestima
  • 88:23 - 88:25
    u usporedbi sa onima na najvišim stupnjevima.
  • 88:25 - 88:29
    Ovaj obrazac postoji, neovisno o pristupu zdravstvenoj skrbi.
  • 88:29 - 88:33
    Dakle - što je financijsko stanje pojedinca gore,
  • 88:33 - 88:36
    to će i njegovo zdravlje u prosjeku biti lošije.
  • 88:36 - 88:39
    Ova pojava ukorijenjena je u nečemu što bi mogli nazvati
  • 88:39 - 88:41
    "'Psihosocijalnim stresom"
  • 88:41 - 88:44
    i on se nalazi u srži najvećih društvenih deformacija
  • 88:44 - 88:47
    koje muče današnje društvo.
  • 88:47 - 88:48
    Njegov uzrok?
  • 88:48 - 88:51
    Monetarno-tržišni sistem.
  • 88:52 - 88:54
    Ne dajte se prevariti:
  • 88:54 - 88:56
    Najveći uništavač ekologije...
  • 88:56 - 89:00
    najveći izvor otpada, iscrpljivanja resursa i zagađenja...
  • 89:00 - 89:02
    najveći dobavljač nasilja-
  • 89:03 - 89:07
    ratova - kriminala - siromaštva - zlostavljanja životinja i nehumanosti...
  • 89:07 - 89:11
    najveći generator društvenih i ličnih neuroza...
  • 89:11 - 89:14
    psihičkih poremećaja - depresije i tjeskobe...
  • 89:14 - 89:18
    Da ne spominjemo, najveći izvor društvene paralize
  • 89:18 - 89:21
    koji nas sprječava da počnemo koristiti nove metode
  • 89:21 - 89:24
    poboljšanja ličnog zdravlja, globalne održivosti
  • 89:24 - 89:27
    i napretka na ovoj planeti -
  • 89:27 - 89:31
    nije neka korumpirana vlada ili pravosuđe...
  • 89:31 - 89:35
    ni neka mutna korporacija ili bankarski kartel...
  • 89:35 - 89:37
    niti neka mana u ljudskoj prirodi...
  • 89:38 - 89:42
    i nije neko skriveno, tajno udruženje koje kontroliše svijet.
  • 89:43 - 89:44
    U suštini, to je:
  • 89:44 - 89:46
    Sam društveno-ekonomski sistem
  • 89:46 - 89:49
    u svojim temeljima.
  • 90:05 - 90:10
    [3. dio: Projekat Zemlja ]
  • 90:11 - 90:13
    Zamislimo na trenutak da imamo opciju
  • 90:13 - 90:16
    redizajniranja ljudske civilizacije iz temelja.
  • 90:16 - 90:18
    Šta ako, hipotetički govoreći,
  • 90:18 - 90:21
    otkrijemo egzaktnu repliku planete Zemlje
  • 90:21 - 90:23
    i jedina razlika između
  • 90:23 - 90:25
    tog novog i našeg trenutnog planeta
  • 90:25 - 90:27
    jest da se revolucija nije dogodila.
  • 90:27 - 90:29
    To bi bila paleta otvorenih opcija.
  • 90:29 - 90:33
    Nema država, nema gradova, nema zagađenja, nema republikanaca...
  • 90:33 - 90:35
    samo prastaro, otvoreno okruženje.
  • 90:36 - 90:38
    I, šta bismo tada uradili?
  • 90:38 - 90:40
    Pa, prvo nam treba "cilj", zar ne?
  • 90:40 - 90:44
    I možemo sa sigurnošći reći da bi nam cilj bio preživjeti.
  • 90:44 - 90:48
    I ne samo preživjeti, već učiniti to na optimiziran, zdrav,
  • 90:48 - 90:49
    uspješan način.
  • 90:49 - 90:52
    Većina ljudi, doista žele živjeti i
  • 90:52 - 90:54
    radije bi to činili bez patnje.
  • 90:54 - 90:57
    Stoga, temelj ove civilizacije
  • 90:57 - 90:59
    treba biti jednako podžavajući, a time i
  • 90:59 - 91:01
    održiv za ljudski život što je više moguće -
  • 91:01 - 91:04
    uzimajući u obzir materijalne potrebe
  • 91:04 - 91:05
    svih ljudi svijeta,
  • 91:05 - 91:07
    kroz pokušaj otklanjanja svega
  • 91:07 - 91:09
    što bi nam moglo štetiti na duge staze.
  • 91:10 - 91:14
    S razumijevanjem cilja "Maksimalne održivosti",
  • 91:14 - 91:17
    sljedeće pitanje se tiče naše "metode".
  • 91:17 - 91:19
    Koju vrstu pristupa ćemo koristiti?
  • 91:19 - 91:20
    Pa, da vidimo -
  • 91:20 - 91:25
    koliko ja znam, politika je bila metod društvenog djelovanja na Zemlji...
  • 91:25 - 91:28
    pa šta onda doktrine republikanaca, liberala,
  • 91:28 - 91:32
    konzervativaca ili socijalista imaju reći na dizajn društva?
  • 91:33 - 91:36
    Hmmm... ni jednu prokletu stvar.
  • 91:36 - 91:38
    Dobro, onda - šta je sa religijom?
  • 91:38 - 91:42
    Sigurno je veliki kreator morao negdje ostaviti neke nacrte...
  • 91:42 - 91:44
    Ne... ništa ne mogu naći.
  • 91:44 - 91:47
    Dobro, onda - šta nam preostaje?
  • 91:47 - 91:50
    Izgleda da je to nešto što se zove "Nauka".
  • 91:50 - 91:54
    Nauka je jedinstvena po tome što njene metode ne zahtijevaju samo
  • 91:54 - 91:57
    testiranje i repliciranje predloženih ideja...
  • 91:57 - 92:01
    ali sve ono do čega nauka dođe također može biti dokazano pogrešnim.
  • 92:01 - 92:04
    Drugim riječima, za razliku od religije i politike,
  • 92:04 - 92:06
    nauka nema ego
  • 92:06 - 92:09
    i za sve što predlaže, prihvata mogućnost
  • 92:09 - 92:11
    da se s vremenom može dokazati kao pogrešno.
  • 92:11 - 92:14
    Ničega se ne drži čvrsto i neprestano se razvija.
  • 92:15 - 92:17
    Meni to zvuči sasvim prirodno.
  • 92:17 - 92:21
    Dakle - zasnovano na nivou trenutnih naučnih saznanja,
  • 92:21 - 92:22
    na početku 21. vijeka,
  • 92:23 - 92:25
    uz cilj "maksimalne održivosti"
  • 92:25 - 92:27
    za cjelokupno stanovništvo,
  • 92:27 - 92:31
    kako možemo započeti stvarni proces izgradnje?
  • 92:31 - 92:33
    Pa, prvo pitanje koje treba postaviti jest:
  • 92:33 - 92:35
    Što nam je potrebno kako bismo preživjeli?
  • 92:35 - 92:38
    Naravno, odgovor je: Planetarni resursi.
  • 92:39 - 92:42
    Bez obzira je li to voda koju pijemo, energija kojom se koristimo
  • 92:42 - 92:46
    ili sirovine koje upotrebljavamo kako bismo načinili oruđa i zaklone,
  • 92:46 - 92:49
    planet pruža niz resursa,
  • 92:49 - 92:52
    od kojih su mnogi neophodni za naš opstanak.
  • 92:52 - 92:54
    Dakle, nakon što uzmemo to u obzir,
  • 92:54 - 92:59
    od presudne je važnosti saznati što sve postoji i gdje se nalazi.
  • 92:59 - 93:01
    To podrazumijeva potrebu za ispitivanjem.
  • 93:01 - 93:05
    Jednostavno na planetu lociramo i identificiramo sve fizičke resurse
  • 93:05 - 93:09
    koje možemo, uz određivanje dostupnih količina na pojedinoj lokaciji,
  • 93:09 - 93:13
    od ležišta bakra, preko najpotentnijih lokacija za
  • 93:13 - 93:15
    vjetrovne farme za proizvodnju energije,
  • 93:15 - 93:17
    prirodnih izvora pitke vode i
  • 93:17 - 93:20
    procjene količine ribe u oceanima,
  • 93:20 - 93:25
    pa do najplodnijeg zemljišta za uzgoj hrane itd.
  • 93:25 - 93:27
    Međutim, pošto ćemo te resurse
  • 93:27 - 93:29
    mi ljudi određeno vrijeme trošiti,
  • 93:29 - 93:34
    uviđamo kako ih nije dovoljno tek locirati i identificirati -
  • 93:34 - 93:36
    potrebno ih je i pratiti.
  • 93:36 - 93:39
    Moramo se pobrinuti da nam nečega ne ponestane...
  • 93:39 - 93:40
    to bi bilo loše.
  • 93:40 - 93:43
    To ne uključuje samo praćenje brzine iskorištavanja,
  • 93:43 - 93:46
    već i brzinu obnavljanja zemlje,
  • 93:46 - 93:49
    npr. koliko je vremena potrebno kako bi, recimo,
  • 93:49 - 93:52
    izraslo stablo ili se obnovio izvor.
  • 93:52 - 93:56
    To nazivamo "dinamična ravnoteža".
  • 93:56 - 94:00
    Drugim riječima, ako siječemo stabla brže nego što mogu ponovno izrasti -
  • 94:00 - 94:04
    imamo ozbiljan problem, jer to je neodrživo stanje.
  • 94:04 - 94:07
    Postavlja se pitanje kako pratiti stanje zaliha,
  • 94:07 - 94:09
    pogotovo kada znamo
  • 94:09 - 94:11
    kako su rasute posvuda.
  • 94:12 - 94:15
    Na Bliskom istoku postoje veliki rudnici minerala
  • 94:15 - 94:18
    na području koje nazivamo afričkim energetskim zalihama,
  • 94:18 - 94:21
    na atlantskoj obali Sjeverne Amerike imamo ogromne mogućnosti iskorištavanja
  • 94:21 - 94:26
    energije plime i oseke, najveća zaliha pitke vode je u Brazilu itd.
  • 94:26 - 94:30
    Dobra, stara nauka ponovno nudi prijedlog:
  • 94:30 - 94:32
    zove se "teorija sistema".
  • 94:32 - 94:36
    Teorija sistema prepoznaje kako je građa prirodnog svijeta,
  • 94:36 - 94:39
    od ljudske biologije do zemaljske biosfere,
  • 94:39 - 94:43
    pa sve do gravitacijskog privlačenja samog sunčevog sistema,
  • 94:43 - 94:48
    jedan sinergijski povezan sistem - upotpunosti umrežen.
  • 94:48 - 94:51
    Baš kao što se ćelije povezuju kako bi oblikovale organe,
  • 94:51 - 94:53
    a organi kako bi oblikovali tijelo,
  • 94:53 - 94:56
    a pošto naša tijela ne mogu živjeti bez zemaljskih resursa;
  • 94:56 - 95:01
    hrane, vazduha i vode, istinski smo povezani sa Zemljom.
  • 95:01 - 95:03
    I tako dalje.
  • 95:03 - 95:06
    Dakle, kao što priroda predlaže, uzećemo sve te zalihe
  • 95:06 - 95:10
    i podatke praćenja i stvoriti "sistem" da njima upravlja.
  • 95:10 - 95:14
    "Sistem za upravljanje globalnim resursima", koji
  • 95:14 - 95:17
    će pratiti svaki važan resurs na planetu.
  • 95:17 - 95:21
    Jednostavno ne postoji logička alternativa tome, ako nam je kao vrsti cilj
  • 95:21 - 95:26
    dugoročno preživljavanje. Moramo pratiti cjelinu.
  • 95:26 - 95:30
    Nakon toga možemo razmatrati proizvodnju.
  • 95:30 - 95:31
    Kako ćemo sve to koristiti?
  • 95:31 - 95:35
    Kakav će biti naš proces proizvodnje i šta trebamo
  • 95:35 - 95:38
    uzeti u obzir kako bismo ga optimizirali
  • 95:38 - 95:42
    i povećali kapacitete svoje održivosti?
  • 95:42 - 95:45
    Prvo ćemo uočiti
  • 95:45 - 95:47
    kako je neophodno štedjeti.
  • 95:48 - 95:51
    Resursi planeta su u osnovi ograničeni.
  • 95:51 - 95:54
    Stoga je važno da radimo "strateški".
  • 95:54 - 95:57
    "Strateško očuvanje" je ključno.
  • 95:57 - 96:00
    Nakon toga uočićemo kako određeni resursi,
  • 96:00 - 96:03
    s obzirom na svoje karakteristike, nisu upotrebljivi kao neki drugi.
  • 96:03 - 96:06
    Ustvari, upotreba određenih stvari
  • 96:06 - 96:08
    pogubno utiče na okruženje,
  • 96:08 - 96:10
    time neizbježno stvarajući smetnje našem zdravlju.
  • 96:11 - 96:15
    Na primjer: nafta i fosilna goriva, kako god se obradili
  • 96:15 - 96:19
    otpuštaju neke prilično razorne tvari u okruženje.
  • 96:19 - 96:22
    Stoga, presudno je dati sve od sebe da koristimo takve stvari
  • 96:22 - 96:26
    samo kada stvarno moramo - ili nikada.
  • 96:26 - 96:31
    Srećom za nas, imamo mnoštvo solarnih, vjetrovnih, plimnih, talasnih,
  • 96:31 - 96:35
    toplinsko-diferencijalnih i geotermalnih mogućnosti za proizvodnju energije
  • 96:35 - 96:39
    tako da možemo objektivno planirati što ćemo koristiti i gdje
  • 96:39 - 96:44
    da izbjegnemo ono što se može nazvati "negativno nazadovanje"
  • 96:44 - 96:47
    ili nešto što proizlazi iz proizvodnje ili korištenja
  • 96:47 - 96:51
    koje šteti okolišu, a stoga i nama samima.
  • 96:51 - 96:54
    Ovo ćemo nazvati "Strateška sigurnost"
  • 96:54 - 96:58
    koja se uparuje s našim "Strateškim očuvanjem".
  • 96:58 - 97:00
    Ali strategije proizvodnje ne staju ovdje.
  • 97:00 - 97:03
    Trebat će nam "Strategija efikasnosti"
  • 97:04 - 97:07
    za samu mehaniku proizvodnje.
  • 97:07 - 97:09
    Ono što uviđamo je da postoje otprilike
  • 97:09 - 97:12
    tri određena protokola kojih se mora pridržavati:
  • 97:12 - 97:15
    Prvo: svaka roba koja se proizvodi mora biti
  • 97:15 - 97:17
    osmišljena da traje što je duže moguće.
  • 97:17 - 97:19
    Naravno, što se stvari više kvare
  • 97:20 - 97:23
    trebaće više resursa da ih se zamijeni
  • 97:23 - 97:25
    i proizvodi se više otpada.
  • 97:25 - 97:27
    Drugo: Kada se stvari pokvare
  • 97:27 - 97:30
    ili iz bilo kojeg razloga više nisu upotrebljive,
  • 97:30 - 97:35
    presudno je da iskoristimo, ili recikliramo što više možemo.
  • 97:35 - 97:38
    Dakle osmišljavanje proizvodnje mora ovo uzeti u
  • 97:38 - 97:41
    obzir izravno u najranijim fazama.
  • 97:42 - 97:46
    Treće: Tehnologije koje brzo napreduju, kao elektronika,
  • 97:46 - 97:50
    koje su podložne najbržim stopama tehnološkog zastarijevanja
  • 97:50 - 97:52
    morale bi biti osmišljene tako da
  • 97:52 - 97:55
    predviđaju i podržavaju fizičke nadogradnje.
  • 97:55 - 97:59
    Zadnja stvar koju želimo učiniti je baciti čitav računarski
  • 97:59 - 98:03
    sistem samo zato jer ima jedan pokvareni dio ili je zastario.
  • 98:03 - 98:07
    Zato ćemo jednostavno osmisliti dijelove koji su lako nadogradivi,
  • 98:07 - 98:11
    dio po dio, standardizirani i univerzalno izmjenjivi
  • 98:11 - 98:16
    predviđeni trenutnim trendom tehnološke promjene.
  • 98:16 - 98:19
    I kada shvatimo da su mehanizmi "Strateškog očuvanja",
  • 98:19 - 98:23
    "Strateške sigurnosti" i "Strateške efikasnosti"
  • 98:23 - 98:26
    potpuno tehnička razmatranja,
  • 98:26 - 98:29
    lišena svakog ljudskog mišljenja ili sklonosti,
  • 98:29 - 98:32
    mi ćemo jednostavno uprogramirati ove strategije u kompjuter
  • 98:32 - 98:35
    koji može mjeriti i računati relevantne varijable,
  • 98:35 - 98:37
    i omogućiti nam da uvijek stignemo do
  • 98:37 - 98:41
    apsolutno najboljeg metoda za održivu proizvodnju,
  • 98:41 - 98:43
    zasnovanu na važećim razumijevanjima.
  • 98:44 - 98:46
    I dok ovo može zvučati kompleksno,
  • 98:46 - 98:49
    sve što on jeste je slavan kalkulator,
  • 98:49 - 98:50
    da ne spominjemo da su tako raznoliki
  • 98:50 - 98:53
    sistemi za donošenje odluka i nadgledanje
  • 98:53 - 98:55
    već u upotrebi u svijetu danas
  • 98:55 - 99:00
    za izolirane svrhe. Ovo je jednostavno proces skaliranja.
  • 99:00 - 99:01
    Tako da...
  • 99:01 - 99:05
    Sada, ne samo da imamo naš Sistem upravljanja zasnovan na resursima,
  • 99:05 - 99:08
    nego i sistem upravljanja proizvodnjom,
  • 99:08 - 99:10
    koji su oba lako kompjuterski automatizovana
  • 99:10 - 99:14
    kako bi dali maksimum efikasnosti, očuvanja i sigurnosti.
  • 99:14 - 99:17
    Informativna stvarnost je da je ljudski um,
  • 99:17 - 99:21
    ili čak grupa ljudi, ne može pratiti sve što treba pratiti.
  • 99:21 - 99:25
    To mora biti rađeno putem kompjutera, a i može.
  • 99:26 - 99:29
    Ovo nas dovodi do sljedećeg nivoa: Raspodjela.
  • 99:29 - 99:32
    Kakvog smisla strategije očuvanja ovdje imaju?
  • 99:32 - 99:34
    Pa, pošto znamo da je najkraći
  • 99:34 - 99:37
    put između dvije tačke prava linija,
  • 99:37 - 99:41
    a pošto energija treba da bi napajala transportne mašine,
  • 99:41 - 99:44
    što je manja razdaljina potrebna za transport, to je veća efikasnost.
  • 99:44 - 99:48
    Proizvodnja dobara na jednom kontinentu i njihova pošiljka na drugi
  • 99:48 - 99:51
    samo stvara smisla vezano za dobra koja se jednostavno ne mogu
  • 99:51 - 99:54
    proizvesti u određenom području.
  • 99:54 - 99:57
    Uraditi to drugačije bi bilo rasipno.
  • 99:57 - 100:00
    Moramo lokalizirati proizvodnju, pa je distribucija jednostavna,
  • 100:00 - 100:03
    brza i treba najmanje moguće količine energije.
  • 100:04 - 100:06
    Ovo ćemo nazvati "Strategijom neposredne blizine"
  • 100:06 - 100:08
    koja govori da ćemo smanjiti
  • 100:08 - 100:10
    prevoz dobara što je više moguće,
  • 100:10 - 100:14
    bilo da su to sirovine ili gotovi proizvodi spremni za konzumiranje.
  • 100:14 - 100:17
    Naravno, može biti također važno da
  • 100:17 - 100:20
    znamo šta su dobra koja transportiramo i zašto...
  • 100:20 - 100:23
    Ovo spada pod kategoriju Potražnje.
  • 100:23 - 100:25
    A potražnja je jednostavno ono što ljudi trebaju
  • 100:25 - 100:28
    kako bi bili zdravi i imali visok standard života.
  • 100:28 - 100:30
    Spektar materijalnih ljudskih potreba
  • 100:30 - 100:33
    ide od osnovnih životnih potrepština,
  • 100:33 - 100:36
    kao što su: hrana, čista voda i krov nad glavom,
  • 100:37 - 100:40
    do socijalnih i rekreativnih proizvoda koji omogućavaju opuštanje
  • 100:40 - 100:43
    i lično, kao i društveno uživanje.
  • 100:43 - 100:48
    Oba faktora su važna za zdravlje ljudi i drušva u potpunosti.
  • 100:48 - 100:50
    Tako, veoma jednostavno, napravićemo još jedno istraživanje.
  • 100:50 - 100:53
    Ljudi opišu svoje potrebe, potražnja
  • 100:53 - 100:56
    se procijeni i proizvodnja zasnovana na potražnji otpočinje.
  • 100:56 - 100:59
    A pošto će nivo potražnje različitih dobara
  • 100:59 - 101:03
    prirodno biti različit i mijenjati se u različitim regijama,
  • 101:03 - 101:07
    moramo napraviti "Sistem praćenja potražnje i distribucije"
  • 101:07 - 101:10
    kako bismo izbjegli viškove i manjkove.
  • 101:10 - 101:12
    Naravno, ova ideja ne predstavlja novinu,
  • 101:12 - 101:15
    ona se koristi u svakom većem lancu prodavnica danas,
  • 101:15 - 101:18
    kako bi se osiguralo da dobro vode svoje popise dobara.
  • 101:18 - 101:22
    Samo sada, mi ćemo ovo praćenje raditi na globalnom nivou.
  • 101:22 - 101:26
    Stani malo. Ne možemo potpuno razumjeti potražnju
  • 101:26 - 101:30
    ako ne uzmemo u obzir iskorištenost nekog proizvoda.
  • 101:30 - 101:34
    Da li je logično i održivo da svako ljudsko biće kaže
  • 101:34 - 101:39
    da želi od svega po jedno? Bez obzira na stvarno korištenje?
  • 101:39 - 101:43
    Ne. To bi bilo rasipno i neefikasno.
  • 101:43 - 101:47
    Ako osoba ima potrebu za proizvodom, ali ta potreba će trajati recimo
  • 101:47 - 101:49
    oko 45 minuta po danu, u prosjeku,
  • 101:49 - 101:51
    biti će puno efikasnije ako
  • 101:51 - 101:53
    bi se taj proizvod stavio na raspolaganje njima,
  • 101:53 - 101:56
    ali i drugima po potrebi.
  • 101:56 - 101:59
    Mnogi zaboravljaju da u suštini ne žele neki proizvod
  • 101:59 - 102:01
    nego njegovu svrhu.
  • 102:01 - 102:03
    Kada shvatimo da je sam proizvod
  • 102:03 - 102:05
    samo važan koliko njegova korisnost,
  • 102:05 - 102:08
    vidimo da je "eksterna restrikcija",
  • 102:08 - 102:11
    ili ono što danas nazivamo "vlasništvo",
  • 102:11 - 102:14
    u stvari jako rasipno i nelogično u pogledu okruženja,
  • 102:14 - 102:18
    u fundamentalnom ekonomskom smislu.
  • 102:18 - 102:23
    Tako da moramo napraviti strategiju koja se zove "Strategija pristupa".
  • 102:23 - 102:25
    To bi bila osnova našeg
  • 102:25 - 102:27
    "Sistema praćenja potražnje i raspodjele"
  • 102:27 - 102:29
    koji osigurava da možemo zadovoljiti
  • 102:29 - 102:30
    potražnju prema potrabama građanstva,
  • 102:30 - 102:35
    kako bi imali pristup bilo čemu što trebaju, i kada to trebaju.
  • 102:35 - 102:38
    Što se tiče fizičkog preuzimanja robe,
  • 102:38 - 102:40
    centralizirani i regionalni pristupni
  • 102:40 - 102:42
    centri imaju smisla većinom,
  • 102:42 - 102:46
    smješteni u neposrednoj blizini stanovništva
  • 102:46 - 102:49
    i osoba bi jednostavno ušla, uzela predmet,
  • 102:49 - 102:52
    upotrijebila ga i nakon toga, vratila kad joj više ne bi trebao...
  • 102:52 - 102:55
    Slično radu današnjih biblioteka.
  • 102:55 - 102:57
    Ustvari, ti centri ne bi samo postojali
  • 102:57 - 103:00
    u zajednici na način kako danas vidimo lokalne trgovine,
  • 103:00 - 103:04
    nego bi specijalizovani pristupni centri postojali u određenim područjma
  • 103:04 - 103:07
    gdje se često koristi određena roba,
  • 103:07 - 103:11
    štedeći više energije radi manje ponavljajućeg transporta.
  • 103:11 - 103:14
    I jednom kada je uspostavljen Sistem praćenja potražnje,
  • 103:14 - 103:17
    vezan je u naš Sistem upravljanja proizvodnjom
  • 103:17 - 103:20
    i naravno, u naš Sistem upravljanja resursima,
  • 103:20 - 103:23
    time stvarajući unificiranu mašinu koja dinamički ažurira
  • 103:23 - 103:26
    upravljanje globalnom ekonomijom,
  • 103:26 - 103:29
    i jednostavno se brine o tome da ostanemo održivi,
  • 103:29 - 103:33
    počevši s osiguravanjem integriteta naših ograničenih resursa
  • 103:33 - 103:36
    kako bi bili sigurni da stvaramo samo najbolju
  • 103:36 - 103:38
    robu kroz strategiju,
  • 103:38 - 103:40
    dok se sve distribuira na
  • 103:40 - 103:43
    najinteligentniji i najučinkovitiji način.
  • 103:43 - 103:47
    Jedinstveni rezultat ovog pristupa zasnovanog na očuvanju,
  • 103:47 - 103:50
    koji je intuitivno mnogima neshvatljiv,
  • 103:50 - 103:53
    je da taj logičan, prizeman,
  • 103:53 - 103:56
    iskustveni proces očuvanja i efikasnosti
  • 103:56 - 104:01
    koji jedino može definirati pravu ljudsku održivost na planetu
  • 104:01 - 104:06
    vjerojatno bi omogućio nešto što nikad nije viđeno u ljudskoj istoriji.
  • 104:06 - 104:08
    Dostupnost izobilju...
  • 104:08 - 104:11
    ne samo za postotak svjetskog stanovništva...
  • 104:11 - 104:15
    nego za čitavu civilizaciju.
  • 104:16 - 104:18
    Ovaj ekonomski model, kako je upravo izrečen...
  • 104:18 - 104:21
    Ovaj odgovorni, sistemski pristup cjelokupnim upravljanjem
  • 104:21 - 104:24
    Zemljinim resursima i procesima,
  • 104:24 - 104:26
    a koji je napravljen da radi upravo na
  • 104:26 - 104:28
    brizi za čovječanstvo u cjelini,
  • 104:28 - 104:31
    na najefikasniji i na održiv način,
  • 104:31 - 104:32
    se može nazvati:
  • 104:32 - 104:35
    "EKONOMIJA ZASNOVANA NA RESURSIMA".
  • 104:35 - 104:38
    Ideju je definisao tokom 1970-tih
  • 104:38 - 104:41
    Inžinjer društva, Jacque Fresco.
  • 104:41 - 104:44
    On je još tada uvidio da se društvo nalazi pred sudarom
  • 104:44 - 104:49
    sa prirodom i samim sobom - nesvjesno na svakom nivou,
  • 104:49 - 104:51
    i da ako se stvari ne promjene,
  • 104:51 - 104:54
    mi ćemo uništiti sebe, na jedan ili drugi način.
  • 104:54 - 104:56
    Jacque, da li su sve ove stvari koje ti govoriš...
  • 104:56 - 104:59
    da li bi one mogle biti izgrađene sa znanjima koja imamo danas?
  • 104:59 - 105:03
    Ili ti nagađaš... zasnovano na onome što znamo danas.
  • 105:03 - 105:06
    Ne, sve te stvari se mogu napraviti sa onim što danas znamo.
  • 105:06 - 105:09
    Trebalo bi deset godina da se površina Zemlje promijeni.
  • 105:09 - 105:12
    Da se svijet izgradi i postane drugi rajski vrt.
  • 105:12 - 105:14
    Odluka leži na vama.
  • 105:14 - 105:16
    Glupost trke u izradi nuklearnog oružja...
  • 105:16 - 105:18
    razvoj oružja...
  • 105:18 - 105:20
    rješavanje problema na političkom nivou,
  • 105:20 - 105:23
    biranjem ove političke stranke ili one političke stranke...
  • 105:23 - 105:26
    a sva politika je duboko u korupciji.
  • 105:26 - 105:27
    Dopustite da ponovim:
  • 105:27 - 105:30
    Komunizam, socijalizam, fašizam... demokrate,
  • 105:30 - 105:34
    liberali - mi žellimo da pridobijemo ljudska bića.
  • 105:34 - 105:37
    Sve organizacije koje vjeruju u bolji život za čovjeka:
  • 105:37 - 105:40
    nema problema crnaca ili problema poljaka,
  • 105:40 - 105:42
    ili jevrejskih problema ili grčkih problema,
  • 105:42 - 105:45
    ili problema žena - postoje ljudski problemi!
  • 105:45 - 105:48
    Ja se ne bojim nikoga. Ne radim za nikoga,
  • 105:48 - 105:49
    niko me ne može otpustiti.
  • 105:49 - 105:51
    Nemam šefa.
  • 105:51 - 105:54
    Bojim se živjeti u društvu u kojem živimo danas.
  • 105:54 - 105:58
    Naše društvo ne može biti očuvano ovom vrstom nesposobnosti.
  • 105:58 - 106:00
    Bio je odličan - sistem slobodnih preduzeća
  • 106:00 - 106:03
    prije nekih 35 godina. I jedino tada je koristio.
  • 106:03 - 106:07
    Sada moramo promijeniti naš način razmišljanja ili nestati.
  • 106:08 - 106:12
    Futuristički horor filmovi će biti naše društvo...
  • 106:12 - 106:14
    onako kako neće funkcionisati,
  • 106:14 - 106:15
    a i politika...
  • 106:15 - 106:18
    će biti dio horor filma.
  • 106:20 - 106:25
    Pa, mnogo se ljudi danas koristi terminom "hladna nauka"
  • 106:25 - 106:27
    zato jer je analitična,
  • 106:27 - 106:30
    dok oni ni ne znaju šta analitično znači.
  • 106:30 - 106:33
    Nauka znači: tačnije odrediti približne vrijednosti
  • 106:33 - 106:35
    načinu na koji svijet zapravo funkcioniše.
  • 106:36 - 106:39
    Zato, ona daje istinu - to je ono što jeste.
  • 106:39 - 106:42
    Naučnik se ne trudi slagati sa ljudima.
  • 106:42 - 106:44
    Oni im govore o onome što otkrivaju.
  • 106:44 - 106:47
    Oni moraju sve preispitati,
  • 106:47 - 106:51
    a ako neki naučnik osmisli eksperiment koji dokazuje
  • 106:51 - 106:54
    da određeni materijali imaju određene kvalitete,
  • 106:54 - 106:56
    drugi naučnici moraju biti u mogućnosti da ponove
  • 106:56 - 106:59
    taj eksperiment i dođu do istih rezultata.
  • 106:59 - 107:03
    Čak i ako naučnik smatra da avionsko krilo,
  • 107:03 - 107:06
    zbog matematike ili kalkulacija,
  • 107:06 - 107:08
    može izdržati zadatu količinu tereta,
  • 107:08 - 107:11
    oni će ga svejedno opteretiti vrećama pijeska
  • 107:11 - 107:13
    da vide kad će se slomiti, te će reći:
  • 107:13 - 107:16
    "Znate, moje kalkulacije su bile tačne", ili: "Nisu bile tačne".
  • 107:16 - 107:20
    Volim takav sistem zato što je nepristrasan
  • 107:20 - 107:23
    i oslobođen mišljenja da matematika može riješiti sve probleme.
  • 107:23 - 107:26
    Morate na ispit staviti i svoje proračune.
  • 107:26 - 107:29
    Smatram da bi svaki sistem koji može
  • 107:29 - 107:32
    biti testiran to i bude.
  • 107:32 - 107:36
    I da bi sve odluke trebale biti bazirane na istraživanju.
  • 107:37 - 107:39
    Ekonomija zasnovana na resursima je jednostavno
  • 107:39 - 107:42
    naučna metoda primijenjena na probleme društva;
  • 107:42 - 107:45
    pristup u potpunosti odsutan u današnjem svijetu.
  • 107:45 - 107:48
    Društvo je tehnički izum.
  • 107:48 - 107:51
    A najefikasnije metode za poboljšanje ljudskog zdravlja,
  • 107:51 - 107:55
    fizičke proizvodnje, distribucije, gradske infrastrukture i tome slično,
  • 107:55 - 107:58
    pripadaju polju nauke i
  • 107:58 - 108:01
    tehnologije - ne politike i monetarne ekonomije.
  • 108:01 - 108:05
    Ona funkcionira po istom sistemu kao, recimo avion,
  • 108:05 - 108:09
    a za izgradnju aviona ne postoji republikanski ili liberalan način.
  • 108:09 - 108:11
    Na isti je način sama priroda
  • 108:11 - 108:14
    fizički referent koji koristimo da bi potvrdili našu nauku
  • 108:14 - 108:16
    a to je utvrđeni sistem -
  • 108:16 - 108:19
    sistem koji proizlazi iz našeg boljeg razumijevanja istoga.
  • 108:20 - 108:22
    U stvari, ona ne uzima u obzir što ti
  • 108:22 - 108:25
    subjektivno misliš ili vjeruješ da je istina.
  • 108:25 - 108:27
    Ona ti radije pruža opciju:
  • 108:27 - 108:29
    možeš učiti i pridružiti se njenim
  • 108:29 - 108:31
    prirodnim zakonima i ponašati se u skladu s njima -
  • 108:31 - 108:34
    neprestano stvarati dobro zdravlje i održivost...
  • 108:34 - 108:38
    ili možeš ići protiv bujice - bez koristi.
  • 108:38 - 108:40
    Nebitno je koliko vjeruješ, ti možeš
  • 108:40 - 108:42
    u ovom momentu ustati i hodati po zidu koji se prostire kraj tebe
  • 108:42 - 108:45
    zakon gravitacije to neće dopustiti.
  • 108:45 - 108:47
    Ako ne jedeš - umrijeti ćeš.
  • 108:47 - 108:50
    Ako nisi osjetio dodir kao dijete - umrijeti ćeš.
  • 108:50 - 108:54
    Koliko god okrutno zvučalo, priroda je diktatura
  • 108:54 - 108:57
    i mi možemo ili je slušati i živjeti u skladu s njom
  • 108:57 - 109:00
    ili podnositi neizbježne, štetne posljedice.
  • 109:00 - 109:03
    Stoga, ekonomija zasnovana na resursima je ništa više
  • 109:03 - 109:07
    nego skup dokazanih razumijevanja koja podržavaju život
  • 109:07 - 109:09
    gdje su sve odluke utemeljene na
  • 109:09 - 109:13
    optimiziranoj održivosti ljudi i okruženja.
  • 109:13 - 109:16
    Ona uzima u obzir empirijski "Temelj života"
  • 109:16 - 109:19
    koji svako ljudsko biće dijeli kao potrebu
  • 109:19 - 109:23
    neovisno, opet, o njegovoj političkoj ili religioznoj filozofiji.
  • 109:23 - 109:26
    U ovom pristupu nema mjesta kulturalnom realtivizmu.
  • 109:26 - 109:29
    Ovo nije stvar mišljenja.
  • 109:29 - 109:31
    Ljudske potrebe su ljudske potrebe
  • 109:31 - 109:35
    i imati pristup životnim potrebama, kao što su čist zrak,
  • 109:35 - 109:37
    zdrava hrana i čista voda
  • 109:37 - 109:41
    zajedno s pozitivno pojačanom, stabilno
  • 109:41 - 109:45
    njegovanom, nenasilnom okolinom, je neophodno
  • 109:45 - 109:47
    za naše mentalno i fizičko zdravlje,
  • 109:47 - 109:49
    našu evolucijsku kondiciju
  • 109:49 - 109:52
    i potom, preživljavanje same vrste.
  • 109:52 - 109:55
    Ekonomija zasnovana na resursima
  • 109:55 - 109:58
    bila bi temeljena na raspoloživim resursima.
  • 109:58 - 110:01
    Ne možete samo tako staviti velik broj ljudi na otok
  • 110:01 - 110:07
    ili sagraditi grad od 50. 000 stanovnika bez mogućnosti pristupa
  • 110:07 - 110:09
    životnim potrebama.
  • 110:09 - 110:13
    Stoga, kada koristim izraz "razumljivog sistemskog pristupa",
  • 110:13 - 110:18
    govorim o obavljanju inventure područja prvo
  • 110:18 - 110:21
    i određivanju onoga s čime nas to područje može opskrbiti -
  • 110:21 - 110:23
    ne samo arhitektonski pristup -
  • 110:23 - 110:26
    ne samo dizajnerski pristup -
  • 110:26 - 110:30
    dizajn mora biti temeljen na svim potrebama
  • 110:30 - 110:31
    kako bi se obogatio ljudski život,
  • 110:31 - 110:35
    i to je ono što podrazumijevam pod integrisanim načinom razmišljanja.
  • 110:35 - 110:38
    Hrana, odjeća, sklonište, toplina, ljubav.
  • 110:38 - 110:41
    Sve te stvari su neophodne
  • 110:41 - 110:43
    i ako ljudima ne omogućite pristup nekoj od njih,
  • 110:44 - 110:49
    dobijete ljudsko biće manjeg značaja, manje sposobno za funkcionisanje.
  • 110:49 - 110:53
    Kao što smo i prije naglasili, temelji Ekonomije zasnovane na resursima
  • 110:53 - 110:58
    u globalnom, sistematskom pristupu korištenju, proizvodnji i distribuciji,
  • 110:58 - 111:03
    su zasnovani na kompletu istinitih ekonomskih mehanizama ili "strategija"
  • 111:03 - 111:05
    koje garantuju efikasnost i
  • 111:05 - 111:09
    održivost u svakom području ekonomije.
  • 111:09 - 111:12
    Nastavljajući istom mišlju što se tiče logičkog dizajna,
  • 111:12 - 111:14
    koja je naša sljedeća jednačina?
  • 111:14 - 111:17
    Gdje se ovo sve materijalizira?
  • 111:17 - 111:18
    Gradovi.
  • 111:18 - 111:22
    Pojava grada je određujuća odlika moderne civilizacije.
  • 111:22 - 111:26
    Njegova uloga je da omogući efikasan pristup životnim potrebama
  • 111:26 - 111:31
    zajedno sa povećanom društvenom podrškom i interakcijom zajednice.
  • 111:31 - 111:34
    Pa kako bismo mi dizajnirali idealan grad?
  • 111:34 - 111:36
    Kakvog bi oblika bio?
  • 111:36 - 111:38
    Kvadratnog? Trapezoidnog?
  • 111:38 - 111:40
    Budući da ćemo se morat kretati po njemu,
  • 111:40 - 111:43
    trebali bismo ga napraviti sa što više jednakih razdaljina od centra, radi jednostavnosti...
  • 111:44 - 111:46
    dakle kružnog oblika.
  • 111:46 - 111:48
    Šta bi sve taj grad trebao sadržavati?
  • 111:48 - 111:52
    Naravno, trebamo stambeno područje, područje za proizvodnju dobara,
  • 111:52 - 111:55
    energetsko postrojenje; poljoprivredno područje.
  • 111:56 - 111:59
    Također, odgajani kao ljudska bića, trebamo kulturu,
  • 111:59 - 112:02
    prirodu, rekreaciju i obrazovanje.
  • 112:02 - 112:04
    Pa ubrojimo i lijepi, otvoreni park,
  • 112:04 - 112:09
    prostor za kulturne svrhe - zabavu i dešavanja, kao i druženje,
  • 112:09 - 112:11
    i obrazovne i istraživačke ustanove.
  • 112:11 - 112:14
    I s obzirom da radimo unutar kruga,
  • 112:14 - 112:16
    čini se racionalno da postavimo ove funkcije u Pojaseve,
  • 112:16 - 112:19
    zasnovano na količini zemljišta potrebnog za svaki cilj
  • 112:20 - 112:22
    uključujući i lak pristup.
  • 112:22 - 112:23
    Vrlo dobro.
  • 112:24 - 112:26
    A sada, trebamo razmotriti pojedinosti:
  • 112:26 - 112:28
    Prvo trebamo uzeti u obzir infrastrukturu
  • 112:28 - 112:31
    jezgre, koja je utroba gradskog organizma.
  • 112:31 - 112:33
    To bi bila voda, roba
  • 112:33 - 112:36
    otpad i kanali za prenos energije.
  • 112:36 - 112:39
    Kao što danas imamo vodovodne i kanalizacijske mreže ispod naših gradova,
  • 112:40 - 112:42
    proširili bismo ovu ideju kanaliziranja da
  • 112:42 - 112:45
    upotpunimo recikliranje otpada, kao i dostavu.
  • 112:45 - 112:48
    Nema više poštara ili smetljara.
  • 112:48 - 112:50
    Sve je ugrađeno. Mogli bismo čak koristiti
  • 112:50 - 112:53
    automatizirane pneumatske cijevi i slične tehnologije.
  • 112:54 - 112:55
    Isto vrijedi i za prevoz.
  • 112:55 - 112:59
    Mora biti integrisan i strateški dizajniran da smanji
  • 112:59 - 113:03
    ili čak otkloni potrebu za rasipničkim, samostalnim automobilima.
  • 113:03 - 113:06
    Električni tramvaji, transporteri, dizala i
  • 113:06 - 113:08
    maglev vozovi koji vas doslovno mogu odvesti na
  • 113:08 - 113:10
    bilo koje mjesto u gradu, čak i gore - dolje,
  • 113:10 - 113:14
    i također, povezujući vas sa drugim gradovima.
  • 113:14 - 113:17
    I naravno, u slučaju potrebe za automobilom,
  • 113:17 - 113:20
    bio bi automatiziran putem satelita za sigurnost i integrisanost.
  • 113:20 - 113:24
    Zapravo, ova automatizacijska tehnologija je upotrijebljiva i danas.
  • 113:24 - 113:29
    Saobraćajne nesreće ubiju oko 1.2 miliona ljudi godišnje;
  • 113:29 - 113:31
    a ozlijede oko 50 miliona.
  • 113:31 - 113:34
    Ovo je besmisleno i ne mora se događati.
  • 113:34 - 113:38
    Između efikasnog gradskog dizajna i automatiziranih auta bez vozača
  • 113:38 - 113:41
    ovaj broj žrtava se doslovno može eliminisati.
  • 113:41 - 113:43
    Poljoprivreda.
  • 113:43 - 113:46
    Danas, kroz naše nasumične industrijske metode rezanja troškova
  • 113:46 - 113:50
    korištenjem pesticida, prekomjernih količina gnojiva i ostalih sredstava,
  • 113:50 - 113:52
    uspješno smo uništili velik dio
  • 113:52 - 113:54
    obradivog zemljišta na ovom planetu,
  • 113:54 - 113:58
    a da ne spominjemo i znatno trovanje naših tijela.
  • 113:58 - 114:01
    Ustvari, industrijski i poljoprivredni hemijski otrovi
  • 114:01 - 114:07
    sada se pojavljuju u doslovno svakom testiranom ljudskom biću, uključujući novorođenčad.
  • 114:07 - 114:10
    Srećom, postoji sjajna alternativa -
  • 114:10 - 114:14
    medijumi bez zemlje u obliku hidroponičkih i aeroponičkih farmi
  • 114:14 - 114:17
    koje uz to smanjuju i potrebu za hranjivim tvarima i vodom,
  • 114:17 - 114:20
    do 75% u odnosu na sadašnju potrošnju.
  • 114:20 - 114:24
    Hrana se sada može organski uzgajati, industrijski,
  • 114:24 - 114:27
    u ograđenim vertikalnim farmama.
  • 114:27 - 114:30
    Poput parcela od 1 jutra na 50 spratova -
  • 114:30 - 114:32
    doslovno eliminišući potrebu za
  • 114:32 - 114:35
    pesticidima i ugljikohidratima u globalu.
  • 114:35 - 114:38
    Ovo je budućnost industrijskog uzgoja hrane.
  • 114:38 - 114:40
    Efikasna, čista i obilna.
  • 114:40 - 114:43
    Stoga, tako napredni sistemi bili bi, dijelom,
  • 114:43 - 114:46
    ono što čini naš poljoprivredni pojas,
  • 114:46 - 114:50
    proizvodeći svu hranu neophodnu za stanovništvo cijelog grada,
  • 114:50 - 114:53
    bez potrebe za uvozom bilo čega izvana,
  • 114:53 - 114:56
    štedeći vrijeme, energiju i smanjujući otpad.
  • 114:56 - 114:58
    Govoreći o Energiji -
  • 114:58 - 115:01
    Energetski pojas bi radio po sistematskom pristupu,
  • 115:01 - 115:04
    crpeći električnu energiju iz naših obilnih obnovljivih medija,
  • 115:04 - 115:09
    posebno iz vjetrenih, sunčevih, geotermalnih i toplinskih diferencijala,
  • 115:09 - 115:12
    a u blizini vode - iz energije plime i oseke, te energije valova.
  • 115:13 - 115:15
    Da bi izbjegli povremene prekide opskrbe i bili sigurni
  • 115:15 - 115:17
    kako će doći do pozitivnog povrata energije,
  • 115:17 - 115:20
    ovi bi mediji radili u integriranom sistemu,
  • 115:20 - 115:22
    napajajući se međusobno prema potrebi
  • 115:22 - 115:25
    kako bi pohranili višak energije u velike
  • 115:25 - 115:27
    super kondenzatore ispod zemlje,
  • 115:27 - 115:29
    čime bi iskoristivost energije bila potpuna.
  • 115:29 - 115:32
    Ne samo da grad napaja sam sebe,
  • 115:32 - 115:35
    već bi se i pojedine strukture također napajale samostalno,
  • 115:35 - 115:38
    te stvarale električnu energiju kroz fotonaponske premaze,
  • 115:38 - 115:42
    strukturne pretvarače pritiska, efekt termoeletrične baterije
  • 115:42 - 115:45
    i druge postojeće, ali slabo korištene tehnologije.
  • 115:46 - 115:47
    Ali, naravno, ovo dovodi do pitanja:
  • 115:48 - 115:50
    kako će se ova tehnologija, i proizvodi
  • 115:50 - 115:52
    u globalu, uopšte izraditi?
  • 115:52 - 115:54
    Time dolazimo do Proizvodnje:
  • 115:54 - 115:57
    Industrijski pojas, osim što bi sadržavao bolnice i slično,
  • 115:57 - 116:00
    bio bi i centar fabričke proizvodnje.
  • 116:00 - 116:01
    U potpunosti lokalizovan po cijelom području
  • 116:01 - 116:04
    on bi se, naravno, opskrbljivao sirovinama putem
  • 116:04 - 116:07
    upravo pomenutog globalnog sistema za upravljanje resursima -
  • 116:08 - 116:12
    uz potražnju od strane stanovništva samoga grada.
  • 116:12 - 116:14
    Što se tiče same mehanike proizvodnje,
  • 116:14 - 116:17
    moramo razgovarati o novom, moćnom fenomenu
  • 116:17 - 116:20
    koji se tek nedavno pojavio u ljudskoj istoriji,
  • 116:20 - 116:23
    a na putu je da izmijeni sve.
  • 116:24 - 116:26
    To se zove se Mehanizacija
  • 116:26 - 116:28
    ili automatizacija rada.
  • 116:28 - 116:31
    Ako pogledate oko sebe, primjetit ćete da skoro
  • 116:31 - 116:34
    sve što danas koristimo
  • 116:34 - 116:37
    napravljeno je automatikom.
  • 116:37 - 116:42
    Vaše cipele, vaša odjeća, vaši kućni aparati, vaš auto, itd...
  • 116:42 - 116:48
    napravljeno je od mašina automatiziranim načinom.
  • 116:49 - 116:52
    Možemo li reći da društvo nije bilo
  • 116:52 - 116:56
    zahvaćeno ovim velikim tehnološkim napretcima?
  • 116:56 - 116:57
    Naravno da ne.
  • 116:57 - 117:02
    Ti sistemi ustvari nalažu nove strukture
  • 117:02 - 117:08
    i nove potrebe, te čine puno drugih stvari zastarjelima.
  • 117:08 - 117:12
    Dakle, napredovali smo u razvoju
  • 117:12 - 117:16
    i korištenju tehnologije na eksponencijalan način.
  • 117:16 - 117:21
    Dakle, automatizacija će se zasigurno nastaviti. Ne možete spriječiti
  • 117:22 - 117:24
    tehnologije koje jednostavno imaju smisla.
  • 117:24 - 117:28
    Automatizacija rada kroz tehnologiju je uzrok
  • 117:28 - 117:31
    vrlo velike društvene promjene u ljudskoj istoriji.
  • 117:31 - 117:34
    Od poljoprivredne revolucije i izuma pluga,
  • 117:34 - 117:38
    do industrijske revolucije i izuma mašina na pogon,
  • 117:38 - 117:41
    do informacijskog doba u kojem sada živimo
  • 117:41 - 117:45
    u osnovi pomoću izuma napredne elektronike i kompjutera.
  • 117:45 - 117:48
    I s obzirom na današnje napredne metode proizvodnje
  • 117:48 - 117:51
    mehanizacija se sada razvija samostalno.
  • 117:51 - 117:54
    Odmičući se dalje od tradicionalne metode
  • 117:54 - 117:56
    sastavljanja dijelova u cjelinu -
  • 117:57 - 117:59
    u naprednu metodu stvaranja
  • 117:59 - 118:02
    cijelih proizvoda u jedinstvenom procesu.
  • 118:02 - 118:06
    Kao većina inženjera, ja sam očaran biologijom jer je
  • 118:06 - 118:10
    puna primjera izvanrednog inženjerstva.
  • 118:10 - 118:16
    Ono što je biologija - to je proučavanje stvari koje se same umnožavaju.
  • 118:16 - 118:18
    Najbolja je definicija života koju uopšte možemo dobiti.
  • 118:18 - 118:20
    Opet, kao inženjer, uvijek sam bio
  • 118:20 - 118:23
    opčinjen idejom o mašinama koje se same umnožavaju.
  • 118:23 - 118:26
    Rep-Rap je trodimenzionalni štampač -
  • 118:26 - 118:29
    to znači da je to štampač kojeg spojite na svoj kompjuter i
  • 118:29 - 118:32
    umjesto stvaranja dvodimenzionalnih listova papira sa uzorcima,
  • 118:32 - 118:35
    on stvara prave, fizičke, trodimenzionalne predmete.
  • 118:36 - 118:37
    Ovo nije neka novina.
  • 118:37 - 118:40
    3D štampači postoje već oko 30 godina.
  • 118:40 - 118:45
    Glavna stvar kod RepRap-a je da izrađuje većinu svojih dijelova.
  • 118:45 - 118:47
    Tako da, ako imate jedan, ne samo da možete
  • 118:47 - 118:48
    napraviti još jedan i pokloniti ga prijatelju,
  • 118:48 - 118:51
    nego i izraditi dosta korisnih stvari.
  • 118:51 - 118:55
    Od jednostavne izrade osnovnih kućanskih potrepština u svom domu,
  • 118:55 - 118:59
    sve do izrade cijelokupne karoserije automobila u jednom potezu -
  • 118:59 - 119:02
    napredna, automatizirana 3D izrada sada ima
  • 119:02 - 119:05
    potencijal da transformiše skoro svaku granu proizvodnje.
  • 119:05 - 119:07
    Uključujući izgradnju kuće.
  • 119:08 - 119:10
    Contour Crafting je
  • 119:10 - 119:13
    zapravo tehnologija proizvodnje -
  • 119:13 - 119:17
    takozvano 3D štampanje - kada direktno iz kompjuterskih modela
  • 119:17 - 119:21
    gradite 3D objekte.
  • 119:21 - 119:24
    Koristeći Contour Crafting, izgradnja građevine
  • 119:24 - 119:27
    od 2.000 kvadrata će biti moguća
  • 119:27 - 119:31
    u potpunosti pomoću mašina, u jednom danu.
  • 119:31 - 119:36
    Razlog zbog kojeg su ljudi zainteresirani za automatsku izgradnju
  • 119:36 - 119:39
    je ta da ona doista donosi mnoge koristi.
  • 119:39 - 119:43
    Naprimjer, građevinarstvo je poprilično radno-intenzivno,
  • 119:43 - 119:50
    te iako pruža zapošljavanje određenom dijelu društva,
  • 119:50 - 119:55
    isto tako sadrži probleme i komplikacije.
  • 119:55 - 120:00
    Naprimjer, građevinarstvo je najopasniji posao koji postoji.
  • 120:00 - 120:03
    Gori je od rudarstva i zemljoradnje.
  • 120:03 - 120:07
    Ima najviši stepen smrtnosti u skoro svakoj zemlji.
  • 120:08 - 120:10
    Sljedeći problem je otpad.
  • 120:10 - 120:15
    Prosječna kuća u SAD-u sadrži između 3 do 7 tona otpada.
  • 120:16 - 120:21
    To je ogromna količina ako pogledamo utjecaj građevinarstva
  • 120:21 - 120:25
    znajući da se oko 40% svih materijala
  • 120:25 - 120:28
    u svijetu koristi u izgradnji.
  • 120:28 - 120:31
    To je velik trošak energije i resursa,
  • 120:31 - 120:34
    te također velika šteta za okoliš.
  • 120:34 - 120:39
    Izgradnja kuća pomoću čekića, eksera i drveta
  • 120:39 - 120:44
    uz današnju tehnologiju, je zaista apsurdna
  • 120:44 - 120:47
    i kreće putem radničke klase
  • 120:47 - 120:50
    u odnosu na proizvodnju u SAD-u.
  • 120:51 - 120:56
    Nedavno se pojavila studija ekonomiste Davida Autora s MIT-a
  • 120:56 - 121:00
    koji tvrdi je naša srednja klasa zastarjela
  • 121:00 - 121:03
    i zamjenjuje se automatizacijom.
  • 121:04 - 121:07
    Vrlo jednostavno, mehanizacija je puno produktivnija,
  • 121:07 - 121:10
    djelotvornija i održivija od ljudske radne snage
  • 121:10 - 121:13
    u gotovo svakoj grani ekonomije danas.
  • 121:13 - 121:17
    Mašine nemaju potrebu za odmorom, pauzama, osiguranjem, penzijama
  • 121:17 - 121:19
    i mogu raditi 24 sata dnevno, svaki dan.
  • 121:20 - 121:22
    Proizvodni potencijal i preciznost su
  • 121:22 - 121:25
    u poređenju s ljudskom radnom snagom, bez premca.
  • 121:26 - 121:29
    Konačan ishod: zamorni ljudski rad postaje suvišan
  • 121:29 - 121:31
    i nepraktičan diljem svijeta
  • 121:31 - 121:34
    i nezaposlenost koju vidite danas
  • 121:34 - 121:37
    je zapravo rezultat ove
  • 121:37 - 121:40
    evolucije u efikasnosti tehnologije.
  • 121:40 - 121:44
    Tržišni ekonomisti godinama su odbacivali ovaj rastući uzorak
  • 121:44 - 121:47
    koji bi se mogao nazvati "Tehnološka nezaposlenost",
  • 121:47 - 121:50
    zbog činjenice da će se novi sektori uvijek
  • 121:50 - 121:53
    pojaviti kako bi ponovo prihvatili istisnute radnike.
  • 121:53 - 121:56
    Danas je uslužni sektor jedino, stvarno, preostalo čvorište
  • 121:56 - 122:00
    i trenutno zapošljava više od 80% američke radne snage
  • 122:00 - 122:04
    s većinom industrijalizovanih zemalja koje održavaju sličan omjer.
  • 122:04 - 122:06
    Ipak, ovaj sektor danas biva
  • 122:06 - 122:09
    sve više pod prijetnjom automatiziranih kioska -
  • 122:09 - 122:13
    automatiziranih restorana, pa čak i automatiziranih prodavnica.
  • 122:13 - 122:15
    Danas, ekonomisti napokon
  • 122:15 - 122:17
    potvrđuju ono što su osporavali godinama:
  • 122:17 - 122:21
    ne samo da tehnološka zaposlenost pogoršava trenutnu
  • 122:21 - 122:23
    radnu krizu koju vidimo širom
  • 122:23 - 122:26
    svijeta usred globalnog ekonomskog pada,
  • 122:26 - 122:28
    nego što se više recesija produbljuje,
  • 122:28 - 122:31
    to se industrija sve brže mehanizira.
  • 122:31 - 122:33
    Ono što nije shvaćeno
  • 122:33 - 122:36
    je što se brže oni mehaniziraju kako bi sačuvali novac,
  • 122:36 - 122:38
    tim više istiskuju ljude -
  • 122:38 - 122:41
    tim više smanjuju javnu platežnu moć.
  • 122:41 - 122:43
    Što znači da, dok korporacije
  • 122:43 - 122:45
    mogu proizvesti sve po manjim cijenama
  • 122:45 - 122:48
    sve manje i manje ljudi će u stvarnosti imati novac za kupovinu bilo čega,
  • 122:48 - 122:51
    bez obzira koliko jeftino to bilo.
  • 122:51 - 122:54
    Konačna bilansa je da se igra "rad za
  • 122:54 - 122:57
    prihod" polako bliži kraju.
  • 122:57 - 122:59
    U stvari, ako uzmete trenutak kako biste razmislili
  • 122:59 - 123:02
    o poslovima koji danas postoje
  • 123:02 - 123:05
    koje bi automatizacija mogla preuzeti odmah sada, te ako je primijenimo,
  • 123:06 - 123:08
    75% svjetske radne snage bi moglo
  • 123:08 - 123:11
    biti zamijenjeno mehanizacijom već sutra.
  • 123:12 - 123:15
    I to je zbog toga što, u Ekonomiji zasnovanoj na resursima
  • 123:15 - 123:18
    nema Novčanog tržišnog sistema.
  • 123:18 - 123:20
    Nema novca uopšte...
  • 123:20 - 123:21
    jer on nije potreban.
  • 123:21 - 123:23
    Ekonomija zasnovana na resursima
  • 123:23 - 123:26
    prepoznaje korist od mehanizacije
  • 123:26 - 123:28
    i prihvata je onakvu kakva jeste.
  • 123:28 - 123:30
    Ne bori se, kao mi danas.
  • 123:31 - 123:33
    Zašto? Zato što je neodgovorno to raditi
  • 123:33 - 123:37
    u odnosu na svaki interes u efikasnosti i održivosti.
  • 123:38 - 123:41
    A to nas vraća u naš gradski sistem.
  • 123:41 - 123:43
    U centru je Centralna kupola
  • 123:43 - 123:45
    u kojoj nisu smješteni samo
  • 123:45 - 123:48
    edukativni sadržaji i transportno čvorište,
  • 123:48 - 123:50
    već i lokacija glavnih računara koji
  • 123:50 - 123:52
    pokreću sve vitalne gradske tehničke operacije.
  • 123:52 - 123:56
    Grad je, u osnovi, jedna velika automatizovana mašina.
  • 123:56 - 123:58
    On ima senzore u svim tehničkim pojasevima
  • 123:58 - 124:00
    za praćenje napredovanja izgradnje objekata,
  • 124:00 - 124:04
    za prikupljanje energije, proizvodnju, distribuciju i slično.
  • 124:04 - 124:07
    Sad, da li će ljudi biti potrebni za nadgledanje ovih
  • 124:07 - 124:10
    operacija u slučaju kvara i slično?
  • 124:10 - 124:11
    Najvjerovatnije: DA.
  • 124:11 - 124:13
    Ali taj broj će se smanjivati
  • 124:13 - 124:15
    tokom vremena i stalnog napretka.
  • 124:15 - 124:17
    Ipak, kao što je to i danas, možda će tek 3%
  • 124:17 - 124:19
    gradskog stanovništva biti potrebno
  • 124:20 - 124:22
    za ove poslove kada dođe do zastoja.
  • 124:22 - 124:24
    A ja vas uvjeravam:
  • 124:24 - 124:26
    to je privredni sistem koji je
  • 124:26 - 124:28
    zapravo dizajniran da preuzme brigu o vama
  • 124:29 - 124:31
    i osigura vaše blagostanje
  • 124:31 - 124:33
    bez potrebe da svakodnevno trpite
  • 124:33 - 124:35
    privatnu diktaturu...
  • 124:35 - 124:38
    najčešće se radi posao koji je
  • 124:38 - 124:40
    tehnički nepotreban i društveno besmislen
  • 124:41 - 124:44
    dok se bori s dugovima koji ne postoje
  • 124:44 - 124:46
    samo da bi se sastavio kraj sa krajem...
  • 124:46 - 124:50
    Ja vam garantujem: ljudi će volontirati na sve strane
  • 124:50 - 124:53
    za održavanje i napredak sistema
  • 124:53 - 124:56
    koji zapravo brine o njima.
  • 124:57 - 125:00
    Ali povezano sa ovim pitanjem "Inicijative" -
  • 125:00 - 125:02
    dolazi uobičajena pretpostavka da
  • 125:02 - 125:04
    ako ne postoji neki pritisak iz vana
  • 125:04 - 125:07
    da bi neko "radio za život",
  • 125:07 - 125:09
    ljudi bi samo sjedili okolo, ne radeći ništa
  • 125:09 - 125:12
    i pretvorili se u gomilu masti.
  • 125:12 - 125:14
    To je glupost.
  • 125:14 - 125:17
    Današnji sistem rada
  • 125:17 - 125:19
    zapravo je generator lijenosti
  • 125:19 - 125:22
    i nije rješenje problema.
  • 125:22 - 125:24
    Ako se prisjetite vremena kada ste bili dijete -
  • 125:24 - 125:27
    puni života, zainteresovani da razumijete nove stvari -
  • 125:27 - 125:30
    nalik stvaranju i istraživanju...
  • 125:30 - 125:33
    ali, kako je vrijeme prolazilo, sistem vas je gurao
  • 125:33 - 125:36
    i u fokus vam nametnuo razmišljanje kako da zaradite novac.
  • 125:36 - 125:38
    I od rane edukacije
  • 125:38 - 125:41
    do fakultetskih studija, vi ste suzbijani i usmjeravani.
  • 125:41 - 125:44
    Postali ste samo stvorenje koje služi
  • 125:44 - 125:46
    kao najmanji zub zupčanika u modelu
  • 125:46 - 125:49
    koji šalje sve plodove do gornjih 1% ljudi.
  • 125:49 - 125:52
    Naučna istraživanja danas pokazuju da ljudi, u stvari
  • 125:52 - 125:55
    nisu motivisani monetarnom nagradom
  • 125:55 - 125:58
    kada su u pitanju genijalnost i stvaralaštvo.
  • 125:58 - 126:00
    Stvaralaštvo je samo po sebi nagrada.
  • 126:01 - 126:04
    Novac se, u stvari, javlja samo kao sredstvo podsticaja
  • 126:04 - 126:06
    ponavljajućih, svakodnevnih aktivnosti -
  • 126:06 - 126:10
    uloge koje, kako smo upravo pokazali, mogu biti zamjenjene radom mašina.
  • 126:10 - 126:12
    Kada govorimo o inovaciji,
  • 126:12 - 126:15
    stvarnu upotrebu ljudskog uma,
  • 126:15 - 126:18
    monetarni podsticaj se pokazuje kao smetnja
  • 126:18 - 126:21
    jer nipodaštava i umanjuje značaj kreativne misli.
  • 126:21 - 126:24
    Ovim se može objasniti zašto Nikola Tesla, braća Wright
  • 126:24 - 126:27
    i drugi inovatori koji su najviše doprinijeli
  • 126:27 - 126:28
    našem današnjem svijetu,
  • 126:28 - 126:32
    nikada nisu pokazali da je novac ono što im daje inicijativu za njihov rad.
  • 126:32 - 126:35
    Novac je, u suštini, lažni podsticaj
  • 126:35 - 126:38
    i uzrokuje 100 puta više izobličenja
  • 126:38 - 126:40
    nego što stvara doprinos.
  • 126:42 - 126:45
    Dobro jutro razrede. Primirite se molim vas.
  • 126:45 - 126:48
    Prvo što bih želila učiniti je proći učionicom
  • 126:48 - 126:52
    i pitati vas šta biste svi voljeli biti kada odrastete.
  • 126:52 - 126:54
    Ko bi želio prvi?
  • 126:54 - 126:56
    U redu, želiš li ti prva Sarah?
  • 126:56 - 127:01
    Kada odrastem želim raditi u McDonald's-u kao i moja mama!
  • 127:01 - 127:04
    O, porodična tradicija, ne?
  • 127:04 - 127:06
    A ti Linda?
  • 127:06 - 127:08
    Kada odrastem ja ću biti
  • 127:08 - 127:11
    prostitutka na ulicama grada New York-a!
  • 127:11 - 127:13
    O, glamurozna djevojka, ne?
  • 127:13 - 127:15
    Veoma ambiciozno.
  • 127:15 - 127:17
    A ti Tommy?
  • 127:17 - 127:19
    Kada odrastem ja ću biti
  • 127:19 - 127:21
    bogataš, član poslovne elite koja radi
  • 127:21 - 127:23
    na Wall Street-u i profitira na
  • 127:23 - 127:25
    kolapsu ekonomije stranih država.
  • 127:25 - 127:26
    Poduzetno...
  • 127:26 - 127:30
    i divno je vidjeti da postoji interes za multikulturu!
  • 127:32 - 127:34
    [Žrtve kulture]
  • 127:34 - 127:36
    Kao što je i ranije rečeno, Ekonomija zasnovana na
  • 127:36 - 127:40
    resursima primjenjuje Naučni metod u pristupu društvenim pitanjima,
  • 127:40 - 127:43
    a koji nije ograničen na puku tehničku efikasnost.
  • 127:44 - 127:46
    Već direktno uzima u razmatranje i
  • 127:46 - 127:49
    ljudsku i socijalnu dobrobit kao i sve što je time obuhvaćeno.
  • 127:50 - 127:52
    Od kakve koristi je društveni sistem ako njegov krajnji
  • 127:52 - 127:56
    prizvod ne obezbjeđuje sreću i miroljubiv suživot.
  • 127:56 - 127:58
    Dakle, značajno je ukazati da
  • 127:58 - 128:00
    sa ukidanjem sistema zasnovanog na novcu
  • 128:00 - 128:03
    i sa obezbjeđenim životnim potrepštinama
  • 128:03 - 128:05
    doživjeli bi trenutačni globalni pad
  • 128:05 - 128:08
    stope kriminala za oko 95%,
  • 128:08 - 128:12
    jer nema potrebe za krađom, pronevjerom, prevarom, i slično.
  • 128:12 - 128:15
    95% od ukupnog broja ljudi u zatvorima danas su tamo
  • 128:15 - 128:18
    radi nekog novčano motivisanog prekršaja ili korištenja narkotika,
  • 128:18 - 128:23
    a zloupotreba narkotika je poremećaj - ne zločin.
  • 128:23 - 128:25
    Šta je sa preostalih 5%?
  • 128:25 - 128:27
    onih istinski nasilnih...
  • 128:27 - 128:29
    koji nekima često djeluju kao
  • 128:29 - 128:31
    nasilni samo da bi radili nasilje...
  • 128:31 - 128:35
    da li su oni jednostavno "zli" ljudi?
  • 128:35 - 128:40
    Razlog zbog kojeg iskreno smatram da je uzaludno
  • 128:40 - 128:44
    upuštati se u osuđivanje moralnih vrijednosti
  • 128:44 - 128:47
    kada se radi o ljudskoj nasilnosti je
  • 128:47 - 128:50
    zbog toga što nas to uopšte ne približava
  • 128:50 - 128:54
    boljem shvatanju niti uzroka
  • 128:54 - 128:58
    niti prevencije nasilničkog ponašanja.
  • 128:58 - 129:02
    Ljudi ponekad upitaju vjerujem li u "opraštanje" kriminalcima.
  • 129:02 - 129:04
    Moj odgovor na to je:
  • 129:04 - 129:07
    "Ne, ne vjerujem u opraštanje
  • 129:07 - 129:10
    ništa više nego što vjerujem u osuđivanje".
  • 129:10 - 129:13
    Jedino ako mi, kao društvo
  • 129:13 - 129:16
    uspijemo zauzeti zajednički stav da nasilje treba tretirati kao
  • 129:16 - 129:20
    problematiku javnog zdravstva i preventivne medicine
  • 129:20 - 129:23
    radije nego kao moralno "zlo"...
  • 129:23 - 129:26
    Tek kada promjenimo naše sopstvene
  • 129:26 - 129:28
    svjetonazore, pretpostavke i vrijednosti
  • 129:28 - 129:32
    ostvarićemo uspijeh u smanjenju
  • 129:32 - 129:35
    stepena nasilja umjesto da ga stimulišemo
  • 129:35 - 129:37
    kao što to trenutno radimo.
  • 129:37 - 129:40
    Što više pravičnosti zahtjevamo, sve više bivamo povrijeđeni
  • 129:40 - 129:42
    jer pravda nikada nije ni postojala.
  • 129:42 - 129:46
    Postoji samo ono što je već prisutno šta god da to bilo. I to je to.
  • 129:46 - 129:50
    Drugim riječima, ukoliko su ljudi uslovljeni da budu rasistički fanatici -
  • 129:50 - 129:53
    ukoliko su odgojeni u okruženju koje to zagovara
  • 129:53 - 129:55
    zašto kriviti te osobe za to?
  • 129:55 - 129:58
    Oni su žrtve kvazi-kulture.
  • 129:58 - 130:00
    Stoga je njima neophodno pomoći.
  • 130:00 - 130:04
    Suština je da moramo iznova dizajnirati okruženje
  • 130:04 - 130:06
    koje uzrokuje neprihvatljivo ponašanje.
  • 130:06 - 130:07
    U tome je problem.
  • 130:07 - 130:09
    A ne da ljude lišavamo slobode.
  • 130:10 - 130:13
    Upravo zbog toga sudska -pravnička-
  • 130:13 - 130:15
    "sloboda izbora" - i slični koncepti
  • 130:15 - 130:20
    predstavljaju opasnost, jer vas krivo informišu.
  • 130:20 - 130:23
    Da je neka osoba "loša"... ili da je osoba "serijski ubica".
  • 130:23 - 130:25
    Serijske ubice su proizvod.
  • 130:25 - 130:30
    Baš kao što vojnici postanu serijske ubice sa mitraljezom.
  • 130:30 - 130:33
    Oni se pretvore u mašine za oduzimanje života, ali niko
  • 130:33 - 130:35
    ih ne doživljava kao krvoloke ili ubice.
  • 130:35 - 130:37
    zato što se to prihvata kao "prirodno".
  • 130:37 - 130:39
    I onda krivimo ljude.
  • 130:39 - 130:42
    Kažemo: "Pa, ovaj tip je bio nacist - mučio je Židove".
  • 130:42 - 130:45
    Ne, odgojen je da muči Židove.
  • 130:45 - 130:48
    Jednom kad prihvatite činjenicu da ljudi
  • 130:48 - 130:51
    imaju individualni izbor i da su slobodni
  • 130:51 - 130:53
    da donose te odluke... slobodni da donose
  • 130:53 - 130:56
    odluke znači da nisu pod utjecajem drugih i
  • 130:56 - 130:58
    ja to uopšte ne mogu razumjeti.
  • 130:58 - 131:02
    Svi smo u svojim odlukama pod uticajem
  • 131:02 - 131:05
    kulture u kojoj živimo, naših roditelja
  • 131:05 - 131:07
    i dominantnih vrijednosti.
  • 131:07 - 131:11
    Dakle, pod utjecajem smo - što znači da ne može biti "slobodnih" odluka.
  • 131:11 - 131:14
    "Koja je najbolja zemlja na svijetu?" - pravi odgovor:
  • 131:14 - 131:16
    "Nisam bio po cijelom svijetu i ne znam
  • 131:16 - 131:20
    dovoljno o raznim kulturama da bih odgovorio na to pitanje."
  • 131:20 - 131:22
    Ne znam nikoga tko govori na taj način.
  • 131:22 - 131:25
    Oni kažu: "To je dobri, stari SAD!
  • 131:25 - 131:26
    Najbolja zemlja na svijetu!"
  • 131:26 - 131:29
    Nema ankete... "Jesi li bio u Indiji?" - "Ne."
  • 131:29 - 131:30
    "Jesi li bio u Engleskoj?" - "Ne."
  • 131:30 - 131:32
    "Jesi li bio u Francuskoj?" - "Ne."
  • 131:32 - 131:34
    "Na čemu onda zasnivaš svoje pretpostavke?"
  • 131:34 - 131:36
    Ne znaju odgovor - naljute se na vas.
  • 131:36 - 131:37
    Kažu: "Prokletstvo! Ko si ti dođavola
  • 131:37 - 131:40
    da meni govoriš šta da mislim?!"
  • 131:40 - 131:42
    Znate... Ne zaboravite: imate posla s nenormalnim ljudima.
  • 131:42 - 131:45
    Nisu odgovorni za svoje odgovore;
  • 131:45 - 131:48
    žrtve su kulture, a to znači
  • 131:48 - 131:51
    da su bili pod uticajem svoje kulture.
  • 132:09 - 132:16
    [4. dio: Uspon]
  • 132:18 - 132:20
    Kada uzmemo u obzir Ekonomiju zasnovanu na resursima
  • 132:20 - 132:23
    obično iskrsnu mnogi argumenti...
  • 132:23 - 132:25
    [EJ!] (Prekinuto)
  • 132:25 - 132:27
    [Ej! Hej!]
  • 132:27 - 132:29
    [Pričekaj trenutak!]
  • 132:29 - 132:34
    [Znam ja što je to. To se zove Marksizam, prijatelju.]
  • 132:34 - 132:38
    [Staljin je ubio 800 bilijardi ljudi zbog ovakvih ideja...]
  • 132:38 - 132:42
    [Moj otac je umro u Gulagu!]
  • 132:42 - 132:44
    [Komunist! Fašist!]
  • 132:44 - 132:46
    [Ako ne volite Ameriku idite odavde!]
  • 132:46 - 132:47
    U redu, smirite se...
  • 132:47 - 132:49
    [Smrt Novom svjetskom poretku!]
  • 132:49 - 132:51
    [Smrt Novom svjetskom poretku!]
  • 132:51 - 132:53
    I kako je iracionalnost
  • 132:53 - 132:55
    publike rasla, u šoku i zbunjen,
  • 132:55 - 132:58
    odjednom je pripovjedač doživio fatalni srčani udar.
  • 133:00 - 133:05
    I naizgled komunističkog propagandnog filma nije više bilo.
  • 133:06 - 133:09
    [Greška u sistemu]
  • 133:11 - 133:13
    [Sačuvana memorija pokrenuta - Vraćeno]
  • 133:14 - 133:17
    Ali znate, govorio sam takve stvari ljudima
  • 133:17 - 133:19
    u situacijama u kojim sam bio okružen ekspertima,
  • 133:19 - 133:23
    znate, s ljudima poput onih u Rimskom klubu i tako dalje...
  • 133:23 - 133:25
    oni kažu: "Marksist!"
  • 133:25 - 133:27
    Što? Marksist? Odakle je to došlo?
  • 133:27 - 133:30
    Upravo su dobili tu ikonu koje se čvrsto drže -
  • 133:30 - 133:33
    to im je Sveti Gral,
  • 133:33 - 133:35
    a vrlo je jednostavno, znate.
  • 133:35 - 133:38
    Kada me ljudi pitaju jesam li socijalist ili komunist ili kapitalist
  • 133:38 - 133:41
    kažem da nisam ništa od navedenog. Zašto
  • 133:41 - 133:43
    mislite da su to jedine opcije?
  • 133:43 - 133:45
    Sve su te političke konstrukcije
  • 133:45 - 133:47
    stvorili pisci pod pretpostavkom da
  • 133:47 - 133:50
    živimo na planetu s neograničenim resursima.
  • 133:50 - 133:53
    Niti jedna od tih političkih filozofija ni ne
  • 133:53 - 133:57
    razmišlja kako bismo mogli imati nestašicu ičega.
  • 133:57 - 134:01
    Vjerujem da su komunizam, socijalizam, slobodna trgovina, fašizam,
  • 134:01 - 134:04
    dijelovi društvene evolucije.
  • 134:04 - 134:06
    Ne možete napraviti ogroman korak
  • 134:06 - 134:08
    iz jedne kulture u drugu -
  • 134:08 - 134:10
    postoje sistemi koji su između.
  • 134:10 - 134:12
    Prije nego što se pojavi bilo kakav "izam", imamo životnu osnovu,
  • 134:12 - 134:14
    a ta životna osnova je, kao što sam upravo opisao,
  • 134:14 - 134:16
    najjednostavnije, poput svih uslova
  • 134:16 - 134:17
    potrebnih za vaš sljedeći udah,
  • 134:17 - 134:20
    a to uključuje vazduh koji udišete,
  • 134:20 - 134:23
    voda koju dobijete, sigurnost koju imate,
  • 134:23 - 134:25
    obrazovanje koje vam je dostupno - sve
  • 134:25 - 134:28
    te stvari koje dijelimo i koristimo i bez kojih
  • 134:28 - 134:31
    nikakav život, u bilo kojoj kulturi, ne može biti.
  • 134:31 - 134:35
    Dakle, moramo se vratiti na Životnu osnovu
  • 134:35 - 134:38
    i životna osnova više neće biti neki "izam".
  • 134:38 - 134:41
    To je "analiza životne vrijedosti".
  • 134:42 - 134:43
    [Preko granica]
  • 134:44 - 134:46
    Jednostavno, to je pitanje istorijskih činjenica
  • 134:46 - 134:49
    da dominantna intelektualna kultura
  • 134:49 - 134:51
    bilo kojeg društva odražava
  • 134:51 - 134:54
    interese dominantne grupe u društvu.
  • 134:54 - 134:56
    U robovlasničkom društvu,
  • 134:56 - 134:59
    vjerovanja vezana za ljudska bića i ljudska prava
  • 134:59 - 135:03
    i slično, će odavati potrebe robovlasnika.
  • 135:03 - 135:05
    U društvu koje se, opet, temelji na
  • 135:05 - 135:11
    mogućnosti nekih ljudi da kontrolišu i profitiraju od
  • 135:11 - 135:14
    života i rada miliona drugih ljudi,
  • 135:14 - 135:16
    dominantna intelektualna kultura će
  • 135:16 - 135:19
    odražavati potrebe ove dominantne grupe ljudi.
  • 135:19 - 135:22
    Dakle, ako pogledamo iza zavjese,
  • 135:22 - 135:25
    ideje koje prožimaju psihologiju i
  • 135:25 - 135:28
    sociologiju i istoriju
  • 135:28 - 135:31
    i političku ekonomiju i političku nauku,
  • 135:31 - 135:35
    fundamentalno odražavaju određene interese elitnih grupa.
  • 135:35 - 135:38
    Čak i naučnici koji ovo dovode u pitanje prečesto
  • 135:38 - 135:41
    su gurnuti u stranu ili
  • 135:41 - 135:44
    se na njih gleda kao na neku vrstu "radikala".
  • 135:44 - 135:46
    Dominantne vrijednosti kulture
  • 135:46 - 135:48
    teže da podrže i ovjekovječe
  • 135:48 - 135:50
    sve ono što ta kultura nagrađuje.
  • 135:50 - 135:52
    A u društvu u kojem se uspjeh i
  • 135:52 - 135:55
    status mjere materijalnim bogatstvom
  • 135:55 - 135:57
    - ne društvenim doprinosom -
  • 135:57 - 136:02
    se vidi zašto je stanje u svijetu danas takvo kakvo je.
  • 136:02 - 136:04
    Mi imamo posla sa poremećajem sistema vrijednosti
  • 136:04 - 136:06
    - koji je van kontakta s prirodom -
  • 136:06 - 136:09
    gdje je prioritet ličnog i društvenog zdravlja
  • 136:09 - 136:12
    postao sekundaran sve do štetnih
  • 136:12 - 136:15
    predstava vještačkog bogatstva i bezgraničnog rasta.
  • 136:15 - 136:17
    I kao virus, taj poremećaj sada
  • 136:17 - 136:20
    prožima svaki aspekt vlade,
  • 136:20 - 136:24
    informativnih medija, zabave, pa čak i obrazovanja.
  • 136:24 - 136:26
    U njegovu strukturu su ugrađeni
  • 136:26 - 136:28
    mehanizmi zaštite
  • 136:28 - 136:30
    od svega što bi se moglo umiješati.
  • 136:30 - 136:33
    Sljedbenici Monetarno-tržišne religije,
  • 136:33 - 136:36
    Samo-imenovani čuvari postojećeg stanja,
  • 136:36 - 136:40
    konstantno traže načine izbjegavanja svakog oblika misli
  • 136:40 - 136:43
    koji bi se mogao izmiješati sa njihovim vjerovanjima.
  • 136:43 - 136:47
    Od kojih je najčešći: Projektovane dualnosti.
  • 136:47 - 136:50
    Ako nisi republikanac, morao bi biti demokrata.
  • 136:50 - 136:53
    Ako nisi krišćanin, mogao bi biti satanista.
  • 136:53 - 136:55
    A ako osjećaš da bi se društvo u velikoj mjeri moglo popraviti
  • 136:55 - 136:57
    da se razmotri, možda - ne znam -
  • 136:57 - 136:59
    briga o svima?
  • 136:59 - 137:01
    onda si samo "utopista".
  • 137:01 - 137:04
    I najpodliji od svih:
  • 137:04 - 137:06
    ako nisi za "slobodno-tržište"
  • 137:06 - 137:09
    mora da si i protiv same slobode.
  • 137:09 - 137:11
    Ja sam vjernik slobode!
  • 137:11 - 137:13
    Svaki put kad čuješ riječ sloboda
  • 137:13 - 137:15
    izrečenu bilo gdje ili čuješ posredovanje vlade
  • 137:15 - 137:20
    izrečeno bilo gdje, to dekodirano znači:
  • 137:20 - 137:23
    zaustavljanje maksimizacije pretvaranja novca
  • 137:23 - 137:27
    u više novca za privatne vlasnike novca.
  • 137:28 - 137:30
    To je to. Svaka druga stvar koju će reći je:
  • 137:30 - 137:31
    "Ah, potrebno nam je više artikala za ljude",
  • 137:31 - 137:36
    "Ah, ovo je oslobađanje od tiranije!", i tako dalje.
  • 137:36 - 137:38
    Svaki put kada ovo primjetite, možete ga dekodirati
  • 137:38 - 137:41
    ovako i mislim da ćete naći jedan na jedan povezanost
  • 137:41 - 137:43
    svaki put kada to koriste.
  • 137:43 - 137:46
    U jednom smislu, ovo možemo nazvati:
  • 137:46 - 137:51
    Sintaksa. Upravljajuća sintaksa razumijevanja i vrijednosti.
  • 137:51 - 137:54
    Dakle, ona upravlja ispod njihove lične spoznaje
  • 137:54 - 137:56
    tako da oni mogu reći: "Ali ja to nisam uopšte mislio!",
  • 137:56 - 137:58
    ali, u stvari, tako oni to rade.
  • 137:58 - 138:00
    Baš kao što ti možeš govoriti gramatički
  • 138:00 - 138:02
    i imaš gramatička pravila koja pratiš
  • 138:02 - 138:04
    bez raspoznavanja šta su ta pravila...
  • 138:04 - 138:08
    i tako imamo ono što ja zovem "Sintaksa vladajućih vrijednosti"
  • 138:08 - 138:12
    koja se nalazi ispod. Tako da, svaki put kada upotrijebe ove riječi:
  • 138:12 - 138:15
    "posredovanje vlade", "nedostatak slobode" ili "sloboda"
  • 138:15 - 138:18
    ili "napredak" ili "razvoj"
  • 138:18 - 138:23
    možeš ih sve dekodirati tako da se značenje vrati na to.
  • 138:23 - 138:26
    Naravno, kada čuješ riječ "sloboda"
  • 138:26 - 138:28
    to je najčešće u istoj rečenici
  • 138:28 - 138:30
    s nečim što se naziva "demokratija".
  • 138:30 - 138:33
    Očaravajuće je kako ljudi danas, čini se, vjeruju
  • 138:33 - 138:35
    da oni zapravo imaju bitan
  • 138:35 - 138:38
    uticaj na ono što radi njihova vlada
  • 138:38 - 138:40
    zaboravljajući da upravo sama priroda
  • 138:40 - 138:43
    našeg sistema nudi sve na prodaju.
  • 138:43 - 138:46
    Jedini glas koji se računa je monetarni glas
  • 138:46 - 138:48
    i nema veze koliko ijedan
  • 138:48 - 138:51
    aktivista viče o etici i odgovornosti.
  • 138:51 - 138:55
    U tržišnom sistemu, svaki političar, svako zakonodavstvo
  • 138:55 - 138:58
    i prema tome, svaka vlada, je na prodaju.
  • 138:58 - 139:02
    Pa čak i sa bankovnim spašavanjima od 20 triliona dolara
  • 139:02 - 139:04
    počevši od 2007.,
  • 139:04 - 139:06
    što je količina novca koja je mogla promijeniti,
  • 139:06 - 139:09
    recimo, globalnu energetsku infrastrukturu
  • 139:09 - 139:10
    do potpuno obnovljivih metoda,
  • 139:10 - 139:13
    umjesto što je usmjerena na niz institucija
  • 139:13 - 139:15
    koje bukvalno ne rade ništa da bi pomogle društvu,
  • 139:15 - 139:17
    institucija koje bi sutra mogle biti
  • 139:17 - 139:20
    uklonjene bez štete...
  • 139:20 - 139:22
    a slijepo uslovljavanje po kome politika i
  • 139:22 - 139:28
    političari postoje radi dobrobiti javnosti, se i dalje nastavlja.
  • 139:28 - 139:31
    Činjenica je da je politika biznis -
  • 139:31 - 139:34
    ne razlikuje se od nekog drugog tržišnog sistema,
  • 139:34 - 139:38
    a oni se brinu o svom interesu prije nego o bilo čemu drugom.
  • 139:38 - 139:43
    Iskreno, duboko u sebi, ja ne vjerujem u političku akciju.
  • 139:43 - 139:46
    Mislim da se sistem skuplja i širi kako njemu odgovara.
  • 139:46 - 139:48
    On obezbjeđuje sebi ove promjene.
  • 139:48 - 139:50
    Mislim da pokret za ljudska prava čini uslugu
  • 139:50 - 139:52
    onima koji vode državu.
  • 139:52 - 139:55
    Mislim da oni vide gdje leži njihova korist;
  • 139:55 - 139:58
    oni vide da je određena količina slobode povoljna
  • 139:58 - 140:01
    -i iluzija slobode- daj ovim ljudima dan za glasanje svake godine
  • 140:01 - 140:04
    da bi imali iluziju beznačajnog izbora.
  • 140:04 - 140:08
    Beznačajan izbor - idemo poput robova i kažemo:
  • 140:08 - 140:11
    "Ej, glasao sam". Pravila rasprave u ovoj zemlji su utvrđena
  • 140:11 - 140:13
    prije nego što rasprava započne, a svi
  • 140:13 - 140:15
    ostali su marginalizirani i obilježeni da izgledaju
  • 140:15 - 140:18
    ili kao komunisti ili neka vrsta nelojalne osobe
  • 140:18 - 140:20
    - "čudak"- to je prava riječ...
  • 140:20 - 140:22
    a sada je to "zavjera". Vidite - oni su to izmislili.
  • 140:22 - 140:25
    Nešto što se ne smije niti na trenutak razmatrati:
  • 140:25 - 140:28
    da se moćni ljudi mogu okupiti i imati plan!
  • 140:28 - 140:33
    To se ne događa! Ti si "čudak"! Ti si "ovisnik o urotama"!
  • 140:34 - 140:37
    Od svih defanzivnih mehanizama ovog sistema
  • 140:37 - 140:40
    dva se stalno ponavljaju.
  • 140:40 - 140:44
    Prvi je ideja da je sistem bio "uzrok"
  • 140:44 - 140:47
    materijalnog napretka koji smo vidjeli na ovom planetu.
  • 140:47 - 140:49
    Pa... Nije.
  • 140:49 - 140:52
    U osnovi postoje dva temeljna uzroka koji
  • 140:52 - 140:55
    su stvorili povećanje tzv. "obilja"
  • 140:55 - 140:57
    i rast broja stanovnika koji vidimo danas.
  • 140:58 - 141:01
    Prvi: eksponencijalni napredak proizvodne tehnologije;
  • 141:01 - 141:04
    dakle naučna domišljatost.
  • 141:04 - 141:09
    I drugi: početno otkriće obilne ugljikohidratne energije -
  • 141:09 - 141:13
    koja je trenutno osnova cjelokupnog društveno-ekonomskog sistema.
  • 141:13 - 141:15
    Slobodno tržište / kapitalistički / novčani
  • 141:15 - 141:18
    tržišni sistem - kako god ga želite nazvati -
  • 141:18 - 141:21
    nije učinio ništa osim što je jahao na valovima ovih pojava
  • 141:21 - 141:25
    sa iskrivljenim sistemom poticaja i nasumičnom
  • 141:25 - 141:30
    odvratno nejednakom metodom korištenja i raspodjele plodova.
  • 141:30 - 141:34
    Druga odbrana je ratoborna društvena predrasuda
  • 141:34 - 141:36
    prouzrokovana godinama propagande
  • 141:36 - 141:39
    koja svaki drugi društveni sistem vidi
  • 141:39 - 141:41
    kao pravac prema takozvanoj "tiraniji"
  • 141:41 - 141:45
    razbacujući se imenima kao Staljin, Mao, Hitler...
  • 141:45 - 141:47
    i brojem smrti koje su prouzrokovali.
  • 141:47 - 141:50
    Pa, koliki god despoti bili ovi ljudi
  • 141:50 - 141:54
    zajedno s društvenim pristupima koje su zastupali...
  • 141:54 - 141:56
    kada je riječ o igri smrti -
  • 141:56 - 141:58
    kada je riječ o sistematskim,
  • 141:58 - 142:00
    svakodnevnim masovnim ubistvima ljudskih bića -
  • 142:00 - 142:05
    ništa u istoriji se ne može uporediti s onim što imamo danas.
  • 142:05 - 142:10
    Gladovanja - u posljednjem vijeku naše istorije, ako ne i ranije,
  • 142:10 - 142:13
    nisu bila uzrokovana nedostatkom hrane.
  • 142:13 - 142:16
    Bila su uzrokovana siromaštvom.
  • 142:16 - 142:20
    Ekonomski resursi su bili tako nejednako raspodijeljeni
  • 142:20 - 142:24
    da siromašni jednostavno nisu imali dovoljno novca
  • 142:24 - 142:26
    za hranu koja bi bila
  • 142:26 - 142:29
    raspoloživa, da su uopšte i imali novaca da je sebi priušte.
  • 142:30 - 142:32
    To bi bio primjer Strukturalnog nasilja.
  • 142:32 - 142:37
    Sljedeći primjer: u Africi i drugim regijama -
  • 142:37 - 142:40
    ja ću se konkretno fokusirati na Afriku -
  • 142:40 - 142:43
    deseci miliona ljudi umire od AIDS-a.
  • 142:43 - 142:45
    Zašto oni umiru?
  • 142:45 - 142:47
    Nije to zato što mi ne znamo kako liječiti AIDS.
  • 142:47 - 142:51
    Mi imamo milione ljudi u bogatim zemljama
  • 142:51 - 142:55
    koji prolaze izuzetno dobro jer
  • 142:55 - 142:57
    oni imaju lijekove za oporavak.
  • 142:57 - 143:00
    Ljudi u Africi koji umiru od AIDS-a
  • 143:00 - 143:03
    ne umiru zbog HIV virusa,
  • 143:03 - 143:06
    oni umiru jer nemaju novca kojim
  • 143:06 - 143:09
    bi platili lijekove koji bi ih održali u životu.
  • 143:09 - 143:11
    Gandi je to vidio. Rekao je:
  • 143:11 - 143:16
    "Najopasniji oblik nasilja je siromaštvo."
  • 143:16 - 143:18
    I to je potpuno tačno.
  • 143:18 - 143:23
    Siromaštvo ubija daleko više ljudi nego svi ratovi u istoriji;
  • 143:23 - 143:26
    više ljudi nego sve ubice u istoriji;
  • 143:26 - 143:29
    više od svih samoubistava u istoriji...
  • 143:29 - 143:32
    Ne samo da Strukturalno nasilje ubija više ljudi
  • 143:32 - 143:35
    nego sva nasilna ponašanja zajedno,
  • 143:35 - 143:38
    Strukturalno nasilje je isto tako
  • 143:38 - 143:41
    glavni uzrok nasilnog ponašanja.
  • 143:43 - 143:46
    (Preko vrha)
  • 143:47 - 143:51
    Nafta je temelj
  • 143:51 - 143:55
    ljudske civilizacije i prisutna je u njenoj građi.
  • 143:55 - 144:00
    Ima 10 kalorija hidrokarbonske energije - nafte i plina -
  • 144:00 - 144:04
    u svakoj kaloriji hrane koju ti i ja pojedemo u industrijalizovanom svijetu.
  • 144:04 - 144:07
    Gnojiva se prave od prirodnog gasa.
  • 144:07 - 144:09
    Pesticidi se prave od nafte.
  • 144:09 - 144:12
    Voziš mašine na naftni pogon za sadnju, oranje, navodnjavanje, žetvu,
  • 144:12 - 144:14
    prevoz, pakovanje. Pakuješ hranu
  • 144:14 - 144:17
    u plastiku - to je nafta. Sva plastika je nafta.
  • 144:17 - 144:19
    Ima 7 galona (26,5 litara) nafte u svakoj gumi.
  • 144:19 - 144:23
    Nafta je svuda; ona je sveprisutna. I samo zbog
  • 144:23 - 144:25
    nafte ima 7 milijardi ljudi ili
  • 144:25 - 144:28
    skoro 7 milijardi ljudi na ovoj planeti sada.
  • 144:28 - 144:30
    Dolazak ove jeftine i jednostavne energije
  • 144:30 - 144:32
    koja je ekvivalentna, usput rečeno,
  • 144:32 - 144:36
    milijardama robova koji rade dan i noć,
  • 144:36 - 144:40
    promijenio je svijet na radikalan način tokom posljednjeg vijeka,
  • 144:40 - 144:43
    a stanovništvo se povećalo 10 puta.
  • 144:43 - 144:48
    Ali, do 2050., zalihe nafte mogu podržavati
  • 144:48 - 144:50
    manje od polovice današnjeg svjetskog
  • 144:50 - 144:52
    stanovništva s njihovim sadašnjim načinom života.
  • 144:52 - 144:57
    Dakle, razmjer prilagođavanja drugačijem življenju je jednostavno ogroman.
  • 144:57 - 145:01
    Svijet danas koristi šest barela nafte na svaki pronađeni barel.
  • 145:01 - 145:03
    Prije pet godina koristilo se četiri
  • 145:03 - 145:05
    barela nafte na svaki pronađeni barel.
  • 145:05 - 145:07
    Sljedeće godine koristit će
  • 145:07 - 145:09
    osam barela nafte na svaki pronađeni barel.
  • 145:09 - 145:11
    Ono što je za mene uznemiravajuće je
  • 145:11 - 145:16
    nedostatak bilo kakvog napora od vlada širom svijeta
  • 145:16 - 145:20
    i industrijskih vođa širom svijeta da učine nešto drugačije.
  • 145:20 - 145:24
    Postoje, recimo, pokušaji da se izgradi više elektrana na pogon vjetra
  • 145:24 - 145:27
    i da se možda učini nešto s plimom...
  • 145:27 - 145:31
    postoje pokušaji da učinimo naše aute malo učinkovitijima,
  • 145:31 - 145:34
    ali nema ničeg što stvarno izgleda kao
  • 145:34 - 145:36
    da dolazi revolucija - ovo su sve sitnice
  • 145:36 - 145:38
    i mislim da je to prilično zastrašujuće.
  • 145:38 - 145:42
    A vlade kojima upravljaju ovi ekonomisti
  • 145:42 - 145:45
    koji zapravo ne cijene ovo o čemu pričamo,
  • 145:45 - 145:50
    pokušavaju poticati potrošnju kako bi vratili prošli uspjeh
  • 145:50 - 145:53
    u nadi da mogu obnoviti prošlost.
  • 145:53 - 145:57
    Štampaju još više novca u nedostatku ikakvog pokrića.
  • 145:57 - 145:59
    Dakle, ako se ekonomija poboljša i
  • 145:59 - 146:01
    oporavi i slavni rast se vrati,
  • 146:01 - 146:03
    biti će to kratkog vijeka jer će
  • 146:04 - 146:07
    u kratkom periodu vremena računatog u mjesecima,
  • 146:07 - 146:11
    a ne u godinama, opet udariti u barijeru ponude;
  • 146:11 - 146:13
    desiti će se još jedan skok cijena -
  • 146:13 - 146:15
    i još dublja recesija. Dakle mislim
  • 146:15 - 146:17
    da se vrtimo u nizu začaranih krugova.
  • 146:17 - 146:19
    Dakle imate ekonomski rast koji je u usponu - cijene
  • 146:19 - 146:21
    skoče - sve se zatvara. Tu smo danas.
  • 146:21 - 146:25
    Onda se sve opet počinje podizati, ali ono što sada imamo je
  • 146:25 - 146:29
    područje gdje nema više mogućnosti proizvoditi jeftinu energiju.
  • 146:29 - 146:32
    Na vrhuncu smo - idemo nizbrdo sa proizvodnjom nafte.
  • 146:32 - 146:35
    Nema šanse da ćete dobiti više iz zemlje na brži način,
  • 146:35 - 146:39
    što znači da se stvari zatvaraju, cijena nafte pada
  • 146:39 - 146:45
    kao početkom 2009., ali onda kada završite sa "oporavkom"
  • 146:45 - 146:47
    cijena nafte se počinje vraćati.
  • 146:47 - 146:49
    U posljednje vrijeme levitira na oko 80 dolara
  • 146:49 - 146:52
    po barelu, a ono što vidimo je da čak i na 80 dolara po
  • 146:52 - 146:54
    barelu sada, sa finansijskim i ekonomskim kolapsom
  • 146:54 - 146:56
    ljudi to teško mogu priuštiti.
  • 146:56 - 147:01
    Danas je svjetska proizvodnja nafte oko 86 miliona barela na dan.
  • 147:01 - 147:04
    Tokom 10 godina, gledate
  • 147:04 - 147:08
    približno 14 miliona barela na dan koji se moraju zamijeniti.
  • 147:09 - 147:12
    Ne postoji ništa što može doći čak ni
  • 147:12 - 147:15
    unutar 1% zadovoljavanja takve vrste potražnje.
  • 147:15 - 147:17
    Ako ne učinimo nešto prilično brzo
  • 147:17 - 147:21
    doći će do ogromnog manjka energije.
  • 147:21 - 147:25
    Mislim da je velika greška što se nije prepoznalo
  • 147:25 - 147:29
    prije nekoliko desetljeća da treba uložiti zajednički trud
  • 147:29 - 147:30
    kako bi se razvili
  • 147:30 - 147:32
    ovi održivi oblici energije.
  • 147:32 - 147:35
    Mislim da je to nešto na što će se naši unuci osvrnuti sa
  • 147:35 - 147:40
    potpunom nevjericom. "Vi ste ljudi znali
  • 147:40 - 147:42
    da imate posla s ograničenom potrošnom robom...
  • 147:42 - 147:45
    kako ste uopšte mogli izgraditi svoju ekonomiju
  • 147:45 - 147:49
    na nečemu što će nestati?"
  • 147:49 - 147:51
    Prvi put u ljudskoj istoriji
  • 147:51 - 147:55
    vrsta je sada suočena sa gubitkom osnovnog resursa
  • 147:55 - 147:58
    centralnog našem trenutnom sistemu preživljavanja.
  • 147:58 - 148:00
    A glavni vic u cijeloj stvari je
  • 148:00 - 148:02
    da čak i kako nafta postaje sve rjeđa
  • 148:02 - 148:05
    ekonomski sistem će nastaviti slijepo proguravati
  • 148:05 - 148:07
    svoj kancerogeni model rasta...
  • 148:07 - 148:11
    tako da ljudi mogu izaći van i kupovati više auta na naftu
  • 148:11 - 148:16
    kako bi se proizveo BDP i poslovi... ubrzavajući propadanje.
  • 148:16 - 148:18
    Postoje li rješenja za zamijenu
  • 148:18 - 148:20
    strukture same ugljikohidratne ekonomije?
  • 148:20 - 148:21
    Naravno.
  • 148:22 - 148:24
    Ali put koji je potreban za postizanje ovih promjena
  • 148:24 - 148:28
    neće se manifestirati kroz neophodne Protokole tržišnog sistema
  • 148:28 - 148:31
    budući da nova rješenja jedino mogu biti
  • 148:31 - 148:34
    provedena kroz mehanizam profita.
  • 148:34 - 148:37
    Ljudi ne ulažu u obnovljive izvore energije
  • 148:37 - 148:40
    zato što tu nema zarade niti dugoročno niti kratkoročno.
  • 148:40 - 148:43
    A predanost koja je potrebna da bi se ovo ostvarilo
  • 148:43 - 148:46
    se može pojaviti samo uz ozbiljne finansijske gubitke.
  • 148:46 - 148:49
    Dakle, nema novčane motivacije, a u trenutnom
  • 148:49 - 148:53
    sistemu stvari se ne događaju ako nema novčanog poticaja.
  • 148:54 - 148:56
    I povrh svega, naftni vrhunac je
  • 148:56 - 148:59
    samo još jedna od mnogih površinskih posljedica
  • 148:59 - 149:03
    na okolišno-društvenu olupinu voza koja danas dobija na brzini.
  • 149:03 - 149:05
    Drugo opadanje uključuje svježu vodu
  • 149:05 - 149:07
    -samo tkivo naše egzistencije-
  • 149:07 - 149:09
    koje trenutačno pokazuje
  • 149:09 - 149:11
    nestašicu vode za 2.8 milijardi ljudi
  • 149:12 - 149:16
    i ta nestašica je na putu da dostigne 4 milijarde ljudi do 2030.
  • 149:16 - 149:18
    Proizvodnja hrane:
  • 149:18 - 149:22
    Uništenje obradive zemlje za usjev, od koje
  • 149:22 - 149:25
    danas dolazi 99.7% sve hrane za ljude
  • 149:25 - 149:29
    troši se 40 puta brže nego što se nadomješta,
  • 149:29 - 149:32
    a tokom posljednjih 40 godina, 30%
  • 149:32 - 149:34
    obradive zemlje je postalo neproduktivno.
  • 149:35 - 149:38
    Da ne spominjem da su ugljikohidrati kičma
  • 149:38 - 149:40
    današnje poljoprivrede, a kako bude opadala...
  • 149:40 - 149:43
    smanjiće se i snadbijevalje hranom.
  • 149:43 - 149:44
    Što se tiče resursa uopšteno,
  • 149:44 - 149:48
    po našoj šablonskoj potrošnji, do 2030.
  • 149:48 - 149:51
    nastavivši ovom brzinom, trebat će nam dvije planete.
  • 149:51 - 149:53
    Da ne spominjem neprestano uništavanje
  • 149:53 - 149:56
    biološke raznolikosti koja podržava život
  • 149:56 - 149:58
    uzrokujući samrtne grčeve i
  • 149:58 - 150:01
    destabilizaciju okoliša širom globusa.
  • 150:01 - 150:03
    A uz sva ova opadanja,
  • 150:03 - 150:05
    imamo gotovo eksponencijalni porast populacije
  • 150:05 - 150:08
    gdje bi do 2030. moglo biti preko
  • 150:08 - 150:11
    8 milijardi ljudi na ovom planetu.
  • 150:11 - 150:14
    Sama proizvodnja energije trebala bi se
  • 150:14 - 150:18
    povećati za 44% do 2030. da zadovolji takvu potražnju.
  • 150:18 - 150:22
    I ponovno, budući da je novac jedini inicijator akcije -
  • 150:22 - 150:24
    da li možemo očekivati da će bilo koja država na
  • 150:24 - 150:26
    planetu biti u mogućnosti priuštiti sebi
  • 150:26 - 150:30
    masovne promjene koje će biti potrebne za revoluciju poljoprivrede,
  • 150:30 - 150:33
    obradu vode, proizvodnju energije i slično?
  • 150:33 - 150:35
    Dok globalni dug piramidalne šeme
  • 150:35 - 150:38
    polako gasi cijeli svijet...
  • 150:38 - 150:39
    Da ne spominjemo činjenicu kako
  • 150:39 - 150:41
    će nezaposlenost koju trenutno vidite
  • 150:41 - 150:43
    postati normalna zbog
  • 150:43 - 150:46
    prirode tehnološke nezaposlenosti.
  • 150:46 - 150:48
    Radna mjesta se neće vratiti.
  • 150:48 - 150:51
    Neće ni šira društvena perspektiva.
  • 150:51 - 150:54
    Od 1970. do 2010., siromaštvo se na ovom
  • 150:54 - 150:57
    planetu udvostručilo zbog ovog sistema...
  • 150:57 - 150:59
    a pogledavši naše trenutno stanje -
  • 150:59 - 151:01
    da li iskreno mislite kako ćemo vidjeti
  • 151:01 - 151:03
    ništa manje nego još udvostručavanja...
  • 151:03 - 151:07
    još patnje i još masovnih izgladnjivanja?
  • 151:07 - 151:08
    [Početak]
  • 151:09 - 151:11
    Neće biti nikakvog oporavka.
  • 151:11 - 151:13
    Ovo nije neka duga depresija
  • 151:13 - 151:16
    iz koje ćemo se jednog dana izvući.
  • 151:16 - 151:18
    Mislim da će sljedeća faza koju ćemo vidjeti nakon
  • 151:18 - 151:21
    idućeg kruga ekonomskog sloma biti masovni građanski nemir.
  • 151:21 - 151:23
    Kada se čekovi za nezaposlene prestanu
  • 151:23 - 151:26
    isplaćivati jer država više nema novca.
  • 151:26 - 151:30
    Kada stvari postanu tako loše da ljudi izgube povjerenje
  • 151:30 - 151:34
    u svoje izabrane vođe, oni će tražiti promjene,
  • 151:34 - 151:37
    osim ako ne ubijemo jedni druge u postupku
  • 151:37 - 151:39
    ili uništimo okolinu.
  • 151:39 - 151:43
    Bojim se da bi mogli doći do tačke bez povratka...
  • 151:43 - 151:46
    a to me beskrajno muči.
  • 151:46 - 151:50
    Mi radimo sve što možemo kako bi izbjegli takvo stanje.
  • 151:51 - 151:56
    Jasno je kako se nalazimo na rubu velike promjene u ljudskim životima...
  • 151:57 - 152:00
    Ono sa čime se sada suočavamo je temeljna
  • 152:00 - 152:03
    promjena života kakvog smo poznavali tokom posljednjeg vijeka.
  • 152:03 - 152:06
    Mora postojati poveznica između ekonomije i
  • 152:06 - 152:08
    resursa na ovom planetu
  • 152:08 - 152:12
    a resursi su, naravno, sav životinjski i biljni svijet,
  • 152:12 - 152:15
    zdravlje okeana i sve ostalo.
  • 152:15 - 152:18
    Ovo sada je monetarna stvarnost koja neće
  • 152:18 - 152:22
    popustiti dok ne ubije i posljednje ljudsko biće.
  • 152:23 - 152:27
    "Elitna" grupa će učiniti sve što može da ostane na vlasti
  • 152:27 - 152:30
    i to je ono što moraš imati na umu.
  • 152:30 - 152:32
    Koristiće vojsku i mornaricu i laži....
  • 152:32 - 152:36
    ili bilo šta što budu trebali da ostanu na vlasti....
  • 152:36 - 152:38
    Oni je se ne žele odreći
  • 152:38 - 152:43
    zato što ne znaju ni za jedan drugi sistem koji bi održavao njima slične.
  • 153:37 - 153:40
    [Uživo iz New Yorka]
  • 153:52 - 154:01
    [Globalni Protest Zaustavio Svjetsku Ekonomiju]
  • 154:08 - 154:11
    [Uživo iz Londona]
  • 154:11 - 154:14
    [Uživo iz Kine]
  • 154:14 - 154:17
    [Uživo iz Južne Afrike]
  • 154:17 - 154:21
    [Uživo iz Španije]
  • 154:21 - 154:25
    [Uživo iz Rusije]
  • 154:25 - 154:30
    [Uživo iz Kanade]
  • 154:30 - 154:35
    [Uživo iz Saudijske Arabije]
  • 154:48 - 154:51
    [Rast stope kriminala na zapadu]
  • 154:51 - 154:53
    [UN proglašava stanje svjetske pripravnosti]
  • 154:53 - 154:56
    [Svjetska nezaposlenost dostiže 65%]
  • 154:56 - 154:59
    [Strahovanja od izbijanja Svjetskog rata se nastavljaju]
  • 154:59 - 155:02
    [Zaduženost se urušava uzrokujući nestašicu hrane]
  • 156:53 - 156:58
    [Vratimo se natrag]
  • 157:31 - 157:34
    [Iako nema izvještaja o nasilju
  • 157:34 - 157:37
    protesti se bez presedana i dalje nastavljaju
  • 157:37 - 157:41
    izgleda da se novac koji se broji u trilionima dolara
  • 157:41 - 157:44
    sistematski povlači sa bankovnih računa
  • 157:44 - 157:46
    širom svijeta i onda...
  • 157:46 - 157:50
    se očigledno odbacuje
  • 157:50 - 157:54
    ispred svijetskih centralnih banaka.]
  • 158:48 - 158:54
    [OVO JE TVOJ SVIJET]
  • 158:57 - 159:02
    [OVO JE NAŠ SVIJET]
  • 159:04 - 159:11
    [REVOLUCIJA JE SADA]
  • 159:12 - 159:20
    [WWW.THEZEITGEISTMOVEMENT.COM]
Title:
ZEITGEIST: MOVING FORWARD | OFFICIAL RELEASE | 2011
Description:

This is the Official Online (Youtube) Release of "Zeitgeist: Moving Forward" by Peter Joseph. [30 subtitles pending]

On Jan. 15th, 2011, "Zeitgeist: Moving Forward" was released theatrically to sold out crowds in 60 countries; 31 languages; 295 cities and 341 Venues. It has been noted as the largest non-profit independent film release in history.

This is a non-commercial work and is available online for free viewing and no restrictions apply to uploading/download/posting/linking - as long as no money is exchanged.

A Free DVD Torrent of the full 2 hr and 42 min film in 30 languages is also made available through the main website [below], with instructions on how one can download and burn the movie to DVD themselves. His other films are also freely available in this format.

Website:
www.zeitgeistmovingforward.com
www.zeitgeistmovie.com

Release Map:
http://zeitgeistmovingforward.com/zmap

$5 DVD:
http://zeitgeistmovingforward.com/dvd

Movement:
www.thezeitgeistmovement.com
more » « less
Video Language:
Greek
Duration:
02:41:25
There has been no activity on this language so far.

Bosnian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.