Ко вас је научио да мрзите боју своје коже?

Ко вас је научио да мрзите текстуру своје косе?

Ко вас је научио да мрзите облик свог носа и усана?

Ко вас не научио да мрзите себе од главе до пете?

Ко вас је научио да мрзите сопствену врсту?

Ко вас је научио да мрзите расу којој припадате

толико да не желите да будете у друштву једни других?

Знате, пре него што дођете да питате г. Мухамеда да ли подучава мржњу, требало би да се запитате

ко вас је научио да мрзите да будете такви кавим вас је Бог начинио.

Већина нас, црнаца, или црња како нас је он звао,

је мислило да смо били слободни

иако нисмо схватали да су, подсвесно, ланци за које смо мислили да их више нема, још увек били ту.

И да је оно што нас је заиста мотивисало

често била жеља да нас бели човек воли.

Малком je желео да разбије тај осећај инфериорности.

Знао је да ће бити болно.

Знао је да би људи могли да убију због тога,

али он је био спреман да преузме тај ризик.

Говорио је нешто, далеко изнад било ког другог вође тог дана.

Док су друге вође молиле да буду примљене у кућу својих тлачитеља,

он нам је говорио да саградимо сопствену.

Одагнао је страх Афроамериканаца.

Рекао је: "Гласно ћу да говорим оно што ви мислите."

И додао: "Видећете, људи ће чути и не мора да значи да ће нам то наштетити. У реду?

Али нећу да то говорим за широке народне масе."

Рекао је то на упечатљив, врло мужеван начин. На начин који каже:

"Не бојим се да кажем оно што сте ви мислили свих ових година."

Зато смо га волели.

Рекао је то гласно и јасно, не иза затворених врата.

Супротставио се Америци зарад нас.

Ја, на пример, као муслиман верујем да је бели човек довољно интелигентан.

Да је