WEBVTT

00:00:03.521 --> 00:00:08.042
"Atinina Teorija Svega"

00:00:08.042 --> 00:00:12.263
Prateći dokumentarac predstavlja nove razvoje u oblasti neurologije

00:00:12.263 --> 00:00:18.092
i rešenje na mnoga do danas nerešena pitanja u fizici.

00:00:18.092 --> 00:00:21.391
Dok se drži podalje od metafizičkih korelacija

00:00:21.391 --> 00:00:24.920
isključivo fokusiran na naučno proverljivim podacima

00:00:24.920 --> 00:00:33.227
takođe ima filozofski odjek koji se odnosi na život, smrt i postanak univerzuma.

00:00:33.227 --> 00:00:36.763
Zbog mnogo delova i gustine prezentacije

00:00:36.763 --> 00:00:41.212
možda ce biti potreban pregled nekoliko puta da bi razumeli implikacije prezentacije,

00:00:41.212 --> 00:00:43.789
čak iako je ulozeno prilično truda,

00:00:43.789 --> 00:00:48.689
da bi se pojednostavili kompleksni koncepti o kojima se govori.

00:00:48.689 --> 00:00:51.375
U nastavku bih želeo da zahvalim autoru

00:00:51.375 --> 00:00:54.547
za dozvolu da pratim izveštaj o njegovom radu

00:00:54.547 --> 00:00:57.560
kako je želeo da ostane posvećen svom istraživanju

00:00:57.560 --> 00:01:02.868
izbegavajući svoje prisustvo u medijima.

00:01:08.083 --> 00:01:11.172
Istraživao i napisao: Atina

00:01:11.172 --> 00:01:14.048
menjao i ispričao: Reese015

00:01:14.048 --> 00:01:16.270
muzika: Profesor Kliq

00:01:19.162 --> 00:01:21.185
Poglavlje 1

00:01:21.185 --> 00:01:24.211
"Bog je u neuronima"

00:01:30.181 --> 00:01:36.431
Ljudski mozak je mreža otprilike oko stotinu milijardi neurona.

00:01:36.431 --> 00:01:39.723
Različita iskustva prave različite neuronske veze

00:01:39.723 --> 00:01:42.565
koje tada dovode do različitih emocija.

00:01:42.565 --> 00:01:45.358
I u zavisnosti koji neuroni su stimulisani

00:01:45.358 --> 00:01:48.369
određene veze postaju jače i efikasnije

00:01:48.369 --> 00:01:51.258
dok ostale postaju slabije.

00:01:51.258 --> 00:01:53.657
Ovo se naziva neuronska plastičnost.

00:01:53.657 --> 00:01:55.999
Neko ko vežba da bude muzičar

00:01:55.999 --> 00:01:58.308
će stvarati jače neuronske veze koje povezuju

00:01:58.308 --> 00:02:03.465
dve hemisfere mozga da bi muzički bili aktivni.

00:02:03.465 --> 00:02:08.836
Virtuelno, bilo koja vrsta talenta ili veštine moze se ostvariti kroz trening.

00:02:08.836 --> 00:02:11.830
Rudiger Gram, je bio samopriznati "beznadežni student"

00:02:11.830 --> 00:02:15.616
koji nije znao matematiku, pošao je sa treniranjem svojih sposobnosti

00:02:15.616 --> 00:02:18.297
i time je postao slavni "ljudski kalkulator",

00:02:18.297 --> 00:02:22.815
sposoban za rešavanje ekstremno složenih matematičkih operacija.

00:02:23.814 --> 00:02:27.452
Racionalnost i emcionalna elastičnost se ponašaju isto.

00:02:27.452 --> 00:02:31.310
Ovo su neuro-veze koje mogu biti pojačane.

00:02:31.310 --> 00:02:38.087
Šta god radili, u bilo koje vreme, vi psihički modifikujete vaš mozak da postane bolji u tome što radite.

00:02:38.087 --> 00:02:41.929
Otkad je ovo utemeljujući mehanizam mozga,

00:02:41.929 --> 00:02:46.893
biti samosvestan moze drastično da obogati naše životno iskustvo.

00:02:51.031 --> 00:02:56.255
Prvi deo: Socijalna Neurologija

00:02:58.102 --> 00:03:02.126
Sprecifični neuroni i neurotransmiteri, kao na primer norepinefrin,

00:03:02.126 --> 00:03:09.664
pokreće odbrambeni mehanizam kada osećamo da naše misli moraju biti zaštićene od uticaja drugih.

00:03:09.664 --> 00:03:13.255
Ako smo onda suočeni sa razlikama u mišljenju,

00:03:13.255 --> 00:03:16.963
hemikalije koje se luče u mozgu su iste one

00:03:16.963 --> 00:03:21.920
koje osiguravaju naše preživljavanje u opasnim situacijama.

00:03:22.520 --> 00:03:24.409
U ovom defanzivnom stanju,

00:03:24.409 --> 00:03:29.034
onaj primitvniji deo mozga se meša sa racionalnim mišljenjem

00:03:29.034 --> 00:03:33.040
i limbički sistem moze da potisne većinu naše radne memorije,

00:03:33.040 --> 00:03:36.402
fizički izazivajuci "zatucanost".

00:03:36.402 --> 00:03:41.068
Mi ovo vidimo u politici straha, i strategiji igrača pokera

00:03:41.068 --> 00:03:45.763
ili jednostavno kada je neko tvrdoglav u diskusiji.

00:03:45.763 --> 00:03:48.405
Bez obzira koliko je ideja značajna,

00:03:48.405 --> 00:03:53.545
mozak ima problem da je obradi kada je u takvom stanju.

00:03:53.545 --> 00:03:57.543
Na nivou neurona, reaguje kao da nam se preti,

00:03:57.543 --> 00:04:00.993
čak i ako ova pretnja dolazi od neuvredljivih mišljenja ili činjenica

00:04:00.993 --> 00:04:06.759
koje mi u suprotnom smatramo korisnim i sa kojima se možemo racionalno složiti.

00:04:18.049 --> 00:04:22.180
Ali kada se izražavamo i kada su naši pogledi poštovani,

00:04:22.180 --> 00:04:25.510
te "defazivne hemikalije" se smanjuju u mozgu

00:04:25.510 --> 00:04:29.581
i neurotransmisija dopamina aktivira "revardne neurone",

00:04:29.581 --> 00:04:33.901
čineći nas snažnijim i povećavajući naše samopoštovanje.

00:04:33.901 --> 00:04:38.114
Naša verovanja imaju dubok uticaj na našu telesnu hemiju,

00:04:38.114 --> 00:04:41.840
ovo je zbog čega placebi mogu biti efiksasni.

00:04:41.840 --> 00:04:47.366
Samopoštovanje ili samoverovanje je usko povezano sa neurotansmiterom seratoninom.

00:04:47.366 --> 00:04:50.368
Kada njegov nedostatak poprimi ozblijne razmere,

00:04:50.368 --> 00:04:56.720
to često vodi do depresije, samodestruktivnog ponašanja ili čak ubistva.

00:04:57.428 --> 00:05:02.655
Socijalna validacija povećava količinu dopamina i seratonina u mozgu,

00:05:02.655 --> 00:05:10.306
omogućavajuci nam da se odreknemo emocionalnih fiksacija i lakše postanemo samosvesniji.

00:05:17.828 --> 00:05:21.118
2. deo

00:05:21.118 --> 00:05:24.188
Drugi deo: "Neuroni-ogledala" i Svest

00:05:25.066 --> 00:05:29.842
Socijalna psihologija često gleda na osnovnu ljudsku potrebu da se uklopi,

00:05:29.842 --> 00:05:34.421
i naziva ovo normativnim socijalnim uticajem.

00:05:34.421 --> 00:05:41.451
Kad odrastemo, naš moralni i etički kompas je skoro u potpunosti izgrađen od naše prirode.

00:05:41.451 --> 00:05:48.765
Tako da su naša dela često rezultat potvrđivanja koja zadobijemo od društva.

00:05:48.765 --> 00:05:50.764
Ali novi razvoj u neurologiji

00:05:50.764 --> 00:05:57.094
nam daje bolje razumevanje kulture i identiteta.

00:05:57.094 --> 00:06:03.146
Skorašnje neurološko istraživanje je potvrdilo postojanje empatičkih neurona-ogledala.

00:06:03.146 --> 00:06:08.449
Kada doživimo emociju ili vršimo radnju, specifični neuroni se aktiviraju.

00:06:08.449 --> 00:06:13.275
Ali kada posmatramo nekog drugog ko vrši ovu radnju, ili kada to zamšljamo,

00:06:13.275 --> 00:06:20.064
mnogi isti neuroni će se aktivirati ponovo, kao da smo tu radnju i sami vršili.

00:06:20.064 --> 00:06:26.661
Ovi empatički neuroni nas povezuju sa drugim ljudima dozvoljavajući nam da osetimo sta drugi osećaju.

00:06:26.661 --> 00:06:30.269
I kako ovi neuroni odgovaraju na našu maštu,

00:06:30.269 --> 00:06:35.417
možemo da doživimo povratnu emocionalnu vezu kao da je došla od nekog drugog.

00:06:35.417 --> 00:06:40.161
Ovaj sistem je ono što nam omogućava da se samoodržavamo.

00:06:41.869 --> 00:06:45.813
Ogledalo-neuron ne poznaje razliku između sebe i drugih

00:06:45.813 --> 00:06:52.077
i razlog je zašto smo toliko zavisni od društvenih validacija i zašto želimo da se uklopimo.

00:06:52.077 --> 00:06:59.753
Mi smo u konstantnoj dvojnosti između toga kako vidimo sebe i kako nas vide drugi.

00:06:59.753 --> 00:07:04.415
Ovo može dovesti do zabune u pogledu identiteta i samopoštovanja.

00:07:04.415 --> 00:07:07.975
I snimci mozga pokazuju da mi doživljavamo te negativne emocije

00:07:07.975 --> 00:07:11.441
i pre nego što ih postanemo svesni.

00:07:13.566 --> 00:07:18.125
Ali kada samosvesni, mi možemo da menjamo zagubljene emocije,

00:07:18.125 --> 00:07:21.604
zato što kontrolišemo misli koje ih izazivaju.

00:07:21.604 --> 00:07:27.130
Ovo je neurohemijska posledica o tome kako sećanja postaju labilna kada se vrate,

00:07:27.130 --> 00:07:31.379
i kako su obnovljena kroz sintezu proteina.

00:07:31.379 --> 00:07:36.067
Samoposmatranje duboko menja način kako naš mozak radi.

00:07:36.067 --> 00:07:39.436
Ono aktivira samoregulišuće neo-kortikoidne regione

00:07:39.436 --> 00:07:44.576
koji nam pružaju neverovatnu kontrolu nad našim osećanjima.

00:07:44.576 --> 00:07:50.927
Svaki put kad ovo uradimo, naša racionalnost i emocionalna elastičnost su učvršćeni.

00:07:50.927 --> 00:07:56.766
Kada nismo samosvesni, većina naših misli i akcija su impulsivni,

00:07:56.766 --> 00:08:03.847
i ideja da mi nasumice reagujemo i ne donosimo odluke, je instiktivno frustrirajuće.

00:08:03.847 --> 00:08:07.946
Mozak ovo rešava stvrajući objašnjenja za naše ponašanje

00:08:07.946 --> 00:08:12.897
i fizički prepisujući ih u naša sećanja, iako rekonsolidacija memorije

00:08:12.897 --> 00:08:17.087
nas tera da verujemo, da smo kontrolisali naše akcije.

00:08:17.087 --> 00:08:20.525
Ovo je takođe nazvano nazadna racionalizacija,

00:08:20.525 --> 00:08:27.648
i ona može da ostavi većinu naših negativnih emocija nerešene, i stoga je spremna da bude aktivirana bilo kada.

00:08:27.648 --> 00:08:31.301
Emocije postaju stalno gorivo našoj zabuni dok nas će mozak

00:08:31.301 --> 00:08:37.125
pokušavati da obrazloži zašto smo se ponašali iracionalno.

00:08:40.511 --> 00:08:44.916
Sav ovaj kompleks i skoro šižofreno podsvesno ponašanje

00:08:44.916 --> 00:08:50.092
je rezultat ogromno paralelnog i raspodeljenog sistema u našem mozgu.

00:08:50.092 --> 00:08:53.783
Ne postoji određeni centar svesti.

00:08:53.783 --> 00:08:59.782
Pojava jednistva je zapravo činjenica da su svaka od ovih odvojenih kola omogućena i izražena

00:08:59.782 --> 00:09:02.755
u jednom određenom vremenskom trenutku.

00:09:02.755 --> 00:09:07.581
Naša iskustva stalno menjaju naše neuronske veze

00:09:07.581 --> 00:09:12.175
fizički menjajući paralelni sistem koji je naša svest.

00:09:12.175 --> 00:09:18.204
Direktne modifikacije ovoga mogu imati nadrealne posledice koje dovode u pitanje

00:09:18.204 --> 00:09:22.044
šta i gde je svest zapravo.

00:09:23.737 --> 00:09:28.315
Ako bi vaša leva hemisfera bila odvojena od desne,

00:09:28.315 --> 00:09:31.239
kao što je slučaj kod pacijenata s razdvojenim mozgom,

00:09:31.239 --> 00:09:35.236
mogli biste još uvek normalno da govorite i mislite iz leve hemisfere,

00:09:35.236 --> 00:09:40.360
dok bi vaša desna hemisfera imala ograničene kognitivne sposobnosti.

00:09:40.360 --> 00:09:43.140
Vašem levom mozgu neće nedostajati desni deo,

00:09:43.140 --> 00:09:47.352
iako ovo duboko menja vaše posmatranje.

00:09:47.352 --> 00:09:53.888
Jedna posledica ovoga je da vi više ne možete da opišete nečiju desnu stranu lica.

00:09:53.888 --> 00:09:58.063
Ali vi to nikad nećete pomenuti, nećete to smatrati problemom,

00:09:58.063 --> 00:10:02.953
ili čak shvatiti da se nešto promenilo.

00:10:02.953 --> 00:10:06.913
S obzirom da ovo utiče više nego samo na vaše posmatranje stvarnog sveta,

00:10:06.913 --> 00:10:11.585
i takođe primenjuje vašim mentalnim slikama, to nije samo senzorni problem,

00:10:11.585 --> 00:10:17.296
već važna promena u vašoj svesti.

00:10:25.215 --> 00:10:28.940
3. Deo

00:10:28.940 --> 00:10:32.268
"Bog je u Neuronima"

00:10:32.268 --> 00:10:34.611
Svaki neuron ima napon

00:10:34.611 --> 00:10:38.942
koji može da se menja kada joni teku unutar ili izvan ćelije.

00:10:38.942 --> 00:10:42.019
Jednom kada napon neurona dostigne određeni nivo,

00:10:42.019 --> 00:10:44.856
ispaliće električni signal do drugih ćelija,

00:10:44.856 --> 00:10:47.293
koje će ponoviti taj proces.

00:10:47.293 --> 00:10:50.569
Kada mnogo neurona ispuste signal u isto vreme, možemo meriti

00:10:50.569 --> 00:10:54.302
ove promene u obliku talasa.

00:10:54.302 --> 00:10:57.973
Moždani talasi podupiru skoro sve što se desava u našim mislima,

00:10:57.973 --> 00:11:02.486
uključujući memoriju opažanja i čak inteligenciju.

00:11:02.486 --> 00:11:09.654
Kako oni osciluju na različitim frekvencijama, oni su svrstani u opsezima kao alfa, beta i gama.

00:11:09.654 --> 00:11:13.459
Svaki od njih je povezan sa drugačijim zadatkom.

00:11:13.459 --> 00:11:17.731
Moždani talasi dopuštaju moždanim ćelijama da podešavaju odgovarajuću frekvenciju

00:11:17.731 --> 00:11:21.537
za njihov poseban zadatak, ignorišući nebitne signale,

00:11:21.537 --> 00:11:27.357
slično kao što radio osciluje u razlicitim talasima kako bi uhvatio radio stanice.

00:11:27.357 --> 00:11:30.825
Prenos informacija između neurona postaje najpovoljniji

00:11:30.825 --> 00:11:33.556
kada su njihove aktivnosti sinhronizovane.

00:11:33.556 --> 00:11:37.773
Ovo je isti razlog zasto mi doživljavamo kognitivni nesklad,

00:11:37.773 --> 00:11:44.356
frustraciju izazvanu istovremeno držeći se u kontradiktornim idejama.

00:11:46.649 --> 00:11:53.760
Volja je jedva "pogon" da se smanji nesklad između svakih od naših aktivnih neuronskih kola.

00:11:55.866 --> 00:11:58.683
Evolucija se može gledati kao isti proces,

00:11:58.683 --> 00:12:03.498
gde priroda pokušava da se prilagodi ili "odjekuje" sa svojim okruženjem.

00:12:03.498 --> 00:12:07.443
Čineci to, evoluira do tačke gde postaje samosvesna

00:12:07.443 --> 00:12:11.437
i počinje da razmišlja o sopstvenom postojanju.

00:12:11.437 --> 00:12:14.507
Kada se osoba suoči sa paradoksom ili želeći nameru,

00:12:14.507 --> 00:12:17.735
dok misli da je ljudska egzistencija beznačajna,

00:12:17.735 --> 00:12:20.745
kognitivna disonanca se dešava.

00:12:20.745 --> 00:12:25.297
Kros istoriju, ovo je dovelo mnoge da dosegnu za duhovnim i religijskim vođenjem,

00:12:25.297 --> 00:12:36.229
izazivajuci nauku, kako ona nije odgovorila na suštinska pitanja kao na primer: "Zašto ili sta šam ja?"

00:12:44.065 --> 00:12:46.818
4.deo

00:12:46.818 --> 00:12:49.843
"Ja sam Atina"

00:12:49.843 --> 00:12:59.269
"Ogledalo neuron ne poznaje razliku između sebe i drugih."

00:13:06.656 --> 00:13:12.909
Leva cerebralna hemisfera je uglavnom odgovorna za stvaranje koherentnog sistema verovanja,

00:13:12.909 --> 00:13:18.678
u cilju održavanja osećaja kontinuiteta prema nasim životima.

00:13:18.678 --> 00:13:23.879
Nova iskustva bivaju isključena u već postojeci sistem verovanja.

00:13:23.879 --> 00:13:28.571
Kada se ne uklope, ona su jednostavno odbačena.

00:13:28.571 --> 00:13:35.317
Kontra-balans ovome je desna hemisfera, koja ima suprotnu nameru.

00:13:35.317 --> 00:13:38.933
S obzirom da leva hemisfera pokušava da sačuva model,

00:13:38.933 --> 00:13:43.932
desna hemisfera konstantno izaziva dosadašnje stanje.

00:13:43.932 --> 00:13:46.735
Kada protivrečne anomalije postanu prevelike,

00:13:46.735 --> 00:13:51.030
desna hemisfera prisiljava reviziju u našem pogledu na svet.

00:13:51.030 --> 00:13:54.153
Međutim, kad su naša verovanja prejaka,

00:13:54.153 --> 00:14:00.225
desna hemisfera možda neće uspeti u obaranju našeg poricanja.

00:14:03.841 --> 00:14:08.713
Ovo može stvoriti duboku zabunu kada ogledamo druge.

00:14:08.713 --> 00:14:12.280
Kada neuro-veze, koje fizički definišu naš sistem verovanja,

00:14:12.280 --> 00:14:17.538
nisu jako razvijene ili aktivne, onda naša svest, jedinstvo svih razvdvojenih

00:14:17.538 --> 00:14:24.660
aktivnih neuronskih kola u tom trenutku, mogu se sastojati većinom od aktivnosti vezanih za naše neurone ogledala.

00:14:24.660 --> 00:14:26.831
Kao što osećamo glad,

00:14:26.831 --> 00:14:34.125
naša svest se sastoji uglavnom od drugih neuronskih interakcija za konzumiranje hrane.

00:14:34.125 --> 00:14:40.611
Ovo nije rezultat nekog jezgrovitog "sebi" davanja komandi razlličitim cerebralnim zonama.

00:14:40.611 --> 00:14:49.510
Svi različiti delovi mozga postaju aktivni i neaktivni i uzajamno deluju bez jezgra.

00:14:49.510 --> 00:14:55.807
Kao što pikseli na ekranu mogu da se prestave kao jasna slika kada su udruženi,

00:14:55.807 --> 00:15:01.686
konvergencija(spajanje) neuronskih interakcija se izražava kao svest.

00:15:01.686 --> 00:15:05.721
U svakom momentu smo, zapravo, druga slika.

00:15:05.721 --> 00:15:11.613
Različit entitet kada se ogleda, kada smo gladni, kada gledamo ovaj video.

00:15:11.613 --> 00:15:17.803
Svake sekunde postajemo druge osobe dok prolazimo kroz raličite faze.

00:15:17.803 --> 00:15:24.001
Kada upotrebimo naše neurone ogledala, možemo stvoriti ideju identiteta,

00:15:24.001 --> 00:15:32.183
Ali ako uradimo ovo sa naučnim shvatanjima, mi vidimo nešto sasvim drugo.

00:15:32.183 --> 00:15:39.438
Neuronska sinergija koja proizvodi našu oscilirajuću svest, proteže se mnogo dalje nego od naših neurona.

00:15:39.438 --> 00:15:44.394
Mi smo približno rezultat elektrohemijskih reakcija cerebralnih hemisfera,

00:15:44.394 --> 00:15:50.059
kao što smo čula povezana s našim neuronima i drugim neuronima u našem okruženju.

00:15:50.059 --> 00:15:55.892
Ništa nije spoljno. Ovo nije hipotetička filozofija,

00:15:55.892 --> 00:15:58.498
već je osnovni sastav neurona ogledala,

00:15:58.498 --> 00:16:03.138
koji nam omogućavaju da razumemo sebe kroz druge.

00:16:03.138 --> 00:16:07.191
Gledajući ove neurološke aktivnosti kao sopstvene, isključujući okruženje,

00:16:07.191 --> 00:16:10.305
bi bilo pogrešno shvatanje.

00:16:13.260 --> 00:16:18.161
Naše nadprirodne karakteristike se takođe ogledaju u evoluciji,

00:16:18.161 --> 00:16:23.183
gde je naše preživljavanje kao primati oslonjeno na naše kolektivne veštine.

00:16:23.183 --> 00:16:28.777
Tokom vremena, neokortikoidni regioni su evoluirali da dopuste podešavanje primitivnih instikata

00:16:28.777 --> 00:16:35.529
i obaranje hedonističkih impulsa za dobrobit grupe.

00:16:35.529 --> 00:16:42.126
Naši sebični geni su došli da unaprede recipročna socijalna ponašanja u nad-organskim strukturama,

00:16:42.126 --> 00:16:48.034
efektivno odbacujući pojam "preživljavanje najsposobnijih".

00:16:48.034 --> 00:16:52.931
Neuronska aktivnost mozga rezonuje uglavnom koherentno kada ne postoji neslaganje između

00:16:52.931 --> 00:16:59.048
ovih novijih unapređenih cerebralnih regiona i starijih koji su primitivniji.

00:16:59.048 --> 00:17:03.655
Što mi tradicionalno nazivamo "sebične namere" je samo uska interpretacija

00:17:03.655 --> 00:17:07.681
šta samouslužno ponašanje podrazumeva, u čemu su ljudske karakteristike

00:17:07.681 --> 00:17:16.167
doživljene kroz pogrešan primer identiteta... umesto kroz naučni pogled na ono šta smo:

00:17:16.167 --> 00:17:22.684
momentalna ekspresija stalno promenljivog jednistva bez centra.

00:17:22.684 --> 00:17:27.602
Psihološke posledice ovoga kao objekta sistema verovanja dopuštaju

00:17:27.602 --> 00:17:31.278
samosvesti bez privrženosti zamišljenom sebi,

00:17:31.278 --> 00:17:35.654
prouzrokujući dramatična povećanja u mentalnoj jasnoći, socialnoj savesti,

00:17:35.654 --> 00:17:42.790
samoregulaciji i šta je češto opisano kao "biti u trenutku".

00:17:51.760 --> 00:17:56.171
Opšte kulturno verovanje je uglavnom bilo takvo da nam je potreban narativni,

00:17:56.171 --> 00:18:01.196
dijahroni pogledi na naš život, da bi se uspostavile moralne vrednosti.

00:18:01.196 --> 00:18:05.700
Ali sa našim trenutnim shvatanjima empatičke i socijalne prirode mozga,

00:18:05.700 --> 00:18:11.423
mi sada znamo da naučni poged, bez ikakve privrženosti našem identitetu ili "priči",

00:18:11.423 --> 00:18:19.230
doprinosi daleko tačnijoj, značajnijoj i etičkoj paradigmi nego naše anegdotske vrednosti.

00:18:21.815 --> 00:18:25.716
Ovo je logično, otkad je naša tradicionalna težnja da defnišemo sebe

00:18:25.716 --> 00:18:29.800
kao nestvarne individualističke konstante nervno povezuje

00:18:29.800 --> 00:18:34.340
i dizajnira mozak prema difunkcionalnim kognitivnim procesima,

00:18:34.340 --> 00:18:42.209
kao na primer kompulsivno označavanje i psihološka potreba da namećemo iščekivanja.

00:18:45.963 --> 00:18:50.656
Praktično označavanje podupire sve oblike interakcija i našim svakodnevnim životima.

00:18:50.656 --> 00:18:56.819
Ali pod psihološkim označavanjem nas samih kao unutrašnjeg i okruženja kao spoljašnjeg,

00:18:56.819 --> 00:19:06.159
mi ograničavamo naše neurohemijske procese i doživljavamo isključenje u zabludi.

00:19:10.990 --> 00:19:15.630
Rast i njegovi evoluciono neželjeni efekti, kao na primer sreća i ispunjenost,

00:19:15.630 --> 00:19:21.386
su stimulisani kada nismo označeni u našim interakcijama.

00:19:21.386 --> 00:19:26.924
Možemo imati mnoštvo raličitih pogleda i neslaganje jedno drugog u praktičnim uslovima,

00:19:26.924 --> 00:19:30.708
ali interakcije koje ipak prihvataju nas za onakve kakvi smo,

00:19:30.708 --> 00:19:34.908
bez prosuđivanja, su neurofizički katalizatori koji povezuju

00:19:34.908 --> 00:19:44.230
ljudski mozak da spozna druge i prihvati racionalno verifikovani sistem verovanja bez neslaganja.

00:19:44.230 --> 00:19:49.578
Stimulišući ovakav tip neuronskih aktivnosti i interakcija olakšava potrebu za distrakcijom

00:19:49.578 --> 00:19:57.163
ili zabavom i stvara cikluse konstruktivnog ponašanja u našem okruženju.

00:19:57.163 --> 00:20:01.758
Sociolozi su utvrdili da fenomeni kao što su gojaznost i pušenje,

00:20:01.758 --> 00:20:06.922
emocije i ideje, proširuju i šume kroz društvo u mnogome na isti način

00:20:06.922 --> 00:20:15.201
gde su električni signali neurona prenošeni kada su njihove aktivnosti sinhronizovane.

00:20:20.094 --> 00:20:24.407
Mi smo globalna mreža neurohemijskih reakcija.

00:20:24.407 --> 00:20:28.366
I samopojačavajući ciklus prihvatljivosti i priznanja,

00:20:28.366 --> 00:20:31.876
podržan dnevnim izborima u našim interakcijama,

00:20:31.876 --> 00:20:36.066
je lančana reakcija koja će ultimativno odrediti našu kolektivnu veštinu

00:20:36.066 --> 00:20:45.121
da nadvladamo zamišljene razlike i da gledamo na život u velikoj šemi stvari.

00:20:54.183 --> 00:21:03.272
Vi ste gledali: Bog je u neuronima

00:21:03.272 --> 00:21:11.750
Sledeće: Velika Šema Stvari

00:21:11.750 --> 00:21:14.178
zasnovano na istraživanju Atine

00:21:14.178 --> 00:21:17.341
izmenjeno i ispričano: Resse015

00:21:17.341 --> 00:21:23.188
muzika: Profesor Kliq

00:21:25.757 --> 00:21:29.097
Kroz Čirenovo istraživanje, napravio sam pojednostavljen

00:21:29.097 --> 00:21:32.758
ali obiman pregled njegovih sadašnjih istraživanja.

00:21:32.758 --> 00:21:40.694
Ovo je moja prva interpretacija prvih par meseci njegovog rada na ujedinjavanju kvantne fizike i relativiteta.

00:21:40.694 --> 00:21:45.510
Ovo u nekim trenutcima može postati teško za praćenje usled složenosti materije subjekta,

00:21:45.510 --> 00:21:52.681
takođe ima neke filozofske implikacije, koje su navedene u epilogu.

00:21:52.681 --> 00:21:56.714
Tokom prošlog veka, mnoga revolucionarna otkrića su dovela do

00:21:56.714 --> 00:22:01.230
naučnih paradigmalnih obrta u našim shvatanjima sveta.

00:22:01.230 --> 00:22:07.032
Ajnštajnova teorija relativiteta je otkrila kako su vreme i prostor istog sastava,

00:22:07.032 --> 00:22:09.711
dok je Borovo israživanje poglo da razumemo

00:22:09.711 --> 00:22:13.094
gradivne delove materije kroz kvantnu fiziku,

00:22:13.094 --> 00:22:18.492
oblast koja postoji jedino kao "apstraktni fizički opis".

00:22:18.492 --> 00:22:22.421
Posle je Luj de Brolj otkrio da sva materija,

00:22:22.421 --> 00:22:28.588
i ne samo fotoni ili elektroni imaju kvantiziranu čestično/talasnu prirodu.

00:22:28.588 --> 00:22:33.138
Ovi prodori su doveli do nove škole mišljenja o prirodi realnosti

00:22:33.138 --> 00:22:38.198
i inspirisali su mnoge metafizičke i lažne naučne teorije,

00:22:38.198 --> 00:22:44.651
kao npr. da je ljudski um sposoban da kontroliše univerzum kroz pozitivno mišljenje.

00:22:44.651 --> 00:22:52.752
Medutim, ove atraktivne teorije nemaju proverljiv dokaz i mogu usporiti naučni napredak.

00:22:57.766 --> 00:23:03.738
Ajnštajnovi zakoni specijalne i generalne relativnosti su primenjeni u današnjim modernim tehnologijama,

00:23:03.738 --> 00:23:09.930
kao kod GPS satelita, gde bi se preciznost proračuna odskakala oko 11.2 km svaki dan

00:23:09.930 --> 00:23:16.296
ako posledice kao dilatacija vremena ne bi bile uzete u obzir.

00:23:16.296 --> 00:23:22.434
Dilatacija vremena je najbolje ilustrovana kod satova koji kada se kreću, rade sporije.

00:23:22.434 --> 00:23:24.300
Druge implikacije relativiteta su:

00:23:24.300 --> 00:23:32.079
kontrakcija dužine, što žnači da se objekat u pokretu smanjuje u dužini i relativitet istovremenosti,

00:23:32.079 --> 00:23:35.592
što je nemoguće reći u potpunoj rečenici,

00:23:35.592 --> 00:23:42.688
bilo da se događaji dešavaju u isto vreme kada su razdvojeni u prostoru.

00:23:42.688 --> 00:23:46.038
Ništa ne može da se kreće brže od svetlosti.

00:23:46.038 --> 00:23:50.526
Ovo znači da bi šipka dugačka deset svetlosnih sekundi bila pogurana napred,

00:23:50.526 --> 00:23:57.200
bilo bi potrebno 10 sekundi pre nego što akcija može da se desi na drugoj strani.

00:23:57.200 --> 00:24:04.305
Bez ovog vremenskog intervala od 10 sekundi, šipka ne postoji u svojoj celini.

00:24:04.305 --> 00:24:11.815
Ovo nije usled naših ograničenja kao posmatrača, već usled nerazdvojne posledice relativiteta,

00:24:11.815 --> 00:24:19.166
gde su vreme i prostor povezani i ne mogu da postoje jedan bez drugog.

00:24:21.658 --> 00:24:27.254
Kvantna fizika obezbeđuje matematički opis od mnogo čestično/dualističke prirode

00:24:27.254 --> 00:24:30.705
i interakcija između energije i materije.

00:24:30.705 --> 00:24:37.522
Ona polazi od klasične fizike, najpre na nivou atoma i sub-atoma.

00:24:37.522 --> 00:24:43.578
Matematičke formulacije su apstraktne i implikacije su često neintuitivne.

00:24:43.578 --> 00:24:50.701
Kvant je najmanja jedinica bilo kog fizičkog entiteta umešanog u interakciju.

00:24:50.701 --> 00:24:55.396
Elementarne čestice su osnovne gradivni delovi univerzuma.

00:24:55.396 --> 00:24:59.796
One su čestice od kojih su sve ostale čestice načinjene.

00:24:59.796 --> 00:25:04.224
Dok u klasičnoj fizici mi možemo razdvojiti stvari u manje delove,

00:25:04.224 --> 00:25:10.997
za kvant ovo je nemoguće. Kao rezultat, kvantni svet predstavlja mnoge jedinstvene fenomene

00:25:10.997 --> 00:25:14.042
koji se ne mogu objasniti kroz klasične zakone,

00:25:14.042 --> 00:25:22.352
kao kvantna zamršenost, fotoefekat. Komptonov efekat i mnogi drugi.

00:25:22.352 --> 00:25:26.906
Postoje mnoge egzotične interpretacije našeg kvantnog sveta.

00:25:26.906 --> 00:25:31.143
Najviše prihvaćene među fizičarima uključuju Kopenhagensku interpretaciju

00:25:31.143 --> 00:25:34.106
i interpretaciju "mnogo-svetova".

00:25:34.106 --> 00:25:37.985
Sadašnji trendovi pokazuju znatnu konkurenciju od alternativnih interpretacija,

00:25:37.985 --> 00:25:42.186
kao na primer, holografski univerzum.

00:25:50.155 --> 00:25:52.166
Prvi deo:

00:25:52.166 --> 00:25:56.970
De Broljeve jednačine

00:25:56.970 --> 00:26:01.834
Dok su oba, kvantna fizika i Ajnštajnovi zakoni relativiteta značajni

00:26:01.834 --> 00:26:04.713
našim naučnim shvatanjima univerzuma,

00:26:04.713 --> 00:26:10.888
postoje mnogi nerešeni naučni problemi, i , do sada, nema teorije koja sve sjedinjuje.

00:26:10.888 --> 00:26:12.971
Neka od aktuelnih pitanja su:

00:26:12.971 --> 00:26:17.116
- Zašto postoji više primetljive materije nego anti-materije u svemiru?

00:26:17.116 --> 00:26:20.242
- Kakava je priroda "strele vremena"?

00:26:20.242 --> 00:26:23.360
- Koje je poreklo mase?

00:26:23.360 --> 00:26:29.332
Jedan od najvažnijih ključeva u pronalaženju odgovora na ove probleme jesu De Broljeve jednačine,

00:26:29.332 --> 00:26:33.643
za koje je on bio nagrađen Nobelovom Nagradom u fizici.

00:26:33.643 --> 00:26:38.278
Formula pokazuje kako sva materija ima talasno-čestični dualitet,

00:26:38.278 --> 00:26:41.745
što znači da postoje trenuci u kojima se ponaša kao talas

00:26:41.745 --> 00:26:45.408
i drugi u kojima se ponaša kao čestica.

00:26:45.408 --> 00:26:49.385
Formula kombinuje slavnu Ajnštajnovu (E=mc^2) jednačinu

00:26:49.385 --> 00:26:52.974
sa kvantizovanom prirodom energije.

00:26:52.974 --> 00:26:56.241
Eksperimentalni dokazi uključuju interferencioni obrazac

00:26:56.241 --> 00:27:01.259
C60 fulrin molekula u dvojnom eksperimentu.

00:27:04.013 --> 00:27:09.015
Činjenica da je naša svest sama načinjena od kvantizovanih čestica

00:27:09.015 --> 00:27:12.585
je bila predmet mnogih mističnih teorija.

00:27:12.585 --> 00:27:18.261
I dok je odnos između kvantne mehanike i svesti neizvestan, kao magičan

00:27:18.261 --> 00:27:27.217
kao što skorašnji ezoterični filmovi tvrde, ipak postoji duboka implikacija.

00:27:35.080 --> 00:27:42.643
Kako se De Broljeve jednačine primenjuju na svu materiju, možemo fundamentalno uspostaviti da je C=h*f,

00:27:42.643 --> 00:27:48.933
gde C označava svest, h - Plankovu konstantu i f - frekvenciju.

00:27:48.933 --> 00:27:53.403
C je odgovorno za ono što mi doživljavamo kao sada (u ovom trenutku),

00:27:53.403 --> 00:27:57.573
kvantizovani ili minimalni deo interakcije.

00:27:57.573 --> 00:28:04.182
Zbir svih momenata C do trenutnog momenta je ono što uobličava koncept života.

00:28:04.182 --> 00:28:07.420
Ovo nije filozofska ili teorijska izjava

00:28:07.420 --> 00:28:12.912
već inherentna posledica da je sva materija i energija kvantizovana.

00:28:12.912 --> 00:28:21.463
Formula pokazuje kako su život i smrt apstraktne konstrukcije C(trenutnog).

00:28:21.463 --> 00:28:27.949
Druga posledica De Broljevih jednačina je brzina pri kojoj materija ili energija osciluje

00:28:27.949 --> 00:28:35.693
i ponaša se kako čestica ili talas, i u vezi je sa referentnim okvirom frekvencije.

00:28:35.693 --> 00:28:39.829
Povećanja frekvencije usled brzine su u vezi sa drugim,

00:28:39.829 --> 00:28:43.910
i dovodi do fenomena kao što je dilatacija vremena.

00:28:43.910 --> 00:28:50.146
Osnovni razlog je nepromenjeno iskustvo relativiteta vremena do referentnog okvira

00:28:50.146 --> 00:28:57.157
gde su prostor i vreme svojstva kvanta i nikako drugačije.

00:29:03.820 --> 00:29:05.172
Drugi deo:

00:29:05.172 --> 00:29:11.105
Antimaterija i Neuznemireno Vreme

00:29:11.105 --> 00:29:17.251
Veliki Hadronski Sudarač čestica (Švajcarska)

00:29:20.098 --> 00:29:27.561
Antičestice su stvorene svagde u svemiru gde se odigravaju visoko energični sudari čestica.

00:29:27.561 --> 00:29:32.867
Ovaj proces je veštački simuliran u akceleratorima čestica.

00:29:32.867 --> 00:29:38.119
Kada je materija stvorena, antimaterija se stvara istovremeno,

00:29:38.119 --> 00:29:45.833
otuda zašto je nedostatak antimaterije jedan od najvećih nerešenih pitanja u fizici do danas.

00:29:45.833 --> 00:29:52.318
Kada zarobimo antičestice kroz elektromagnetna polja, možemo proučavati njihova svojstva.

00:29:52.318 --> 00:29:57.322
Kvantno stanje čestica i antičestica može biti izmenjeno primenjivanjem

00:29:57.322 --> 00:30:01.603
naboja konjugacije(C), pariteta(P) i operatore vremenskog preokreta(T).

00:30:01.603 --> 00:30:02.659
Da razjasnimo:

00:30:02.659 --> 00:30:08.270
Ako bi fizičar, čije je telo stvoreno od antimaterije, vršio eksperiment u labaratoriji

00:30:08.270 --> 00:30:12.626
koja je takođe stvorena od antimaterije, koristeći hemikalije i supstance napravljene od antimaterije,

00:30:12.626 --> 00:30:18.543
on bi dobio skoro iste takve rezultate kao i njegovim materijalnim delom.

00:30:18.543 --> 00:30:24.669
Ali kada bi se oni spojili, ogromna energija bi se ispoljila, proporcijalna njihovoj masi.

00:30:24.669 --> 00:30:29.647
Veoma nedavno, Fermi labaratorija je otkrila kako se kvant kao mezoni menjaju

00:30:29.647 --> 00:30:35.573
3 milijarde puta u sekundi iz materije u antimateriju.

00:30:35.573 --> 00:30:39.851
Kada proučavamo svemir od kvantizovanog dela reference C,

00:30:39.851 --> 00:30:45.675
moramo uzeti u obzir sve eksperimentalne dokaze koji važe za kvante.

00:30:45.675 --> 00:30:51.759
Ovo uključuje kako su materija i antimaterija stvoreni istovremeno u akceleratorima čestica,

00:30:51.759 --> 00:30:57.383
i kako se mezoni vraćaju napred-nazad između jednog i drugog.

00:30:57.383 --> 00:31:01.666
Ovo ima značajne posledice kada je primenjeno na C.

00:31:01.666 --> 00:31:06.931
Iz perspektive kvanta, svaki primer C ima i svoj anti-C.

00:31:06.931 --> 00:31:10.389
Ovo objašnjava simetriju koja nedostaje ili antimateriju u univerzumu

00:31:10.389 --> 00:31:14.611
i usko je povezano sa proizvoljnim izborom emitera i upijača

00:31:14.611 --> 00:31:18.531
u Viler-Fejnmanovoj vremensko-simetričnoj teoriji.

00:31:18.531 --> 00:31:27.003
Neuznemireno vreme (t) u principu neizvesnosti, je potrebno vreme ili ciklus da bi kvant postojao.

00:31:27.003 --> 00:31:33.806
Slično posmatrano u mezonima, naše lično iskustvo vremena ili inervala trenutnog momenta

00:31:33.806 --> 00:31:39.520
dostiže svoj prag kad je C prekinuto od strane svog anti-C.

00:31:39.520 --> 00:31:47.754
Interpretacije C ovog jednostavnog samo-uništavajućeg momenta je uokvireno unutar apstraktne strele vremena.

00:31:47.754 --> 00:31:54.670
Ako mi onda hoćemo da odredimo interakciju i izgled osnovnih svojstava čestično-talasnog dualizma kvanta,

00:31:54.670 --> 00:31:59.814
sve interakcije bi se sastojale od interferencije i rezonancije.

00:31:59.814 --> 00:32:03.413
Ali s tim da ovo nije dovoljno da se objasni fundamentalne sile,

00:32:03.413 --> 00:32:06.489
mi smo u obavezi da koristimo drugačije modele.

00:32:06.489 --> 00:32:10.998
Ovo uključuje standardni model koji posreduje dinamiku poznatih sub-atomskih čestica

00:32:10.998 --> 00:32:16.916
kroz nosioce sila i Ajnštajnov generalni relativitet koji opisuje makroskopske fenomene

00:32:16.916 --> 00:32:25.039
kao na primer orbite planeta koje prate krivu ili elipsu u prostoru i spiralu u svemiru.

00:32:25.039 --> 00:32:28.919
Ali Ajnštajnov model celog svemira se ne zadržava na kvantnom nivou

00:32:28.919 --> 00:32:34.771
i standardnom modelu su potrebni dodatni mosioce sile da bi se objasnilo poreklo mase.

00:32:34.771 --> 00:32:37.815
Bez uspeha, ujedinjenje oba modela

00:32:37.815 --> 00:32:44.271
ili teorija svega je bila predmet velikog istraživanja.

00:32:46.317 --> 00:32:47.623
Treći deo:

00:32:47.623 --> 00:32:58.667
Teorija svega

00:32:58.667 --> 00:33:02.367
Kvantna mehanika su samo matematički opisi

00:33:02.367 --> 00:33:06.612
i njihove praktične implikacije su često kontra-intuitivne.

00:33:06.612 --> 00:33:10.317
Klasičnim konceptima kao što su dužina, vreme, masa i energija

00:33:10.317 --> 00:33:14.140
se može pristupiti sa sličnim karakterisitkama.

00:33:14.140 --> 00:33:20.554
Izgradnjom De Broljevih jednačina, mi možemo zameniti ove koncepte sa apstraktnim vektorima.

00:33:20.554 --> 00:33:26.156
Ovo je "verovatno"-orijentisani prilaz prema osnovnim i već postojećim konceptima u fizici

00:33:26.156 --> 00:33:31.623
koji nam omogućavaju da objedinimo kvantnu mehaniku sa Ajnštajnovim relativitetom.

00:33:31.623 --> 00:33:33.161
a) Kvanta fizika

00:33:33.161 --> 00:33:37.087
De Broljeve jednačine pokaazuju kako su svi referentni delovi kvantizovani,

00:33:37.087 --> 00:33:40.627
uključujući svu materiju i svu energiju.

00:33:40.627 --> 00:33:48.149
Akceleratori čestica su demosntrirali kako su materija i antimaterija uvek stvorene istovremeno.

00:33:48.149 --> 00:33:54.096
Paradoks kako se realnost može pojaviti iz apstraktnih gradivnih blokova koji uništavaju jedni druge

00:33:54.096 --> 00:33:59.509
može biti objašnjeno koristeći ove kvante kao deo refencije.

00:33:59.509 --> 00:34:06.371
U pojednostavljenoj analogiji: na stvari moramo da gledamo kroz "oči" fotona.

00:34:06.371 --> 00:34:12.000
Referentni okvir je uvek kvantni i definiše kako su vreme i prostor kvantizovani,

00:34:12.000 --> 00:34:18.508
kada se on "povećava" ili "smanjuje", vreme i prostor se takođe "povećavaju" ili "smanjuju".

00:34:18.508 --> 00:34:23.775
Ovo se ogleda u kvantnoj mehanici kao matematički opis amplitude verovatnoće

00:34:23.775 --> 00:34:31.669
talasne funkcije ili u Ajnštajnovoj relatiivnosti kao dilatacija vremena i kontrakcija dužine.

00:34:31.669 --> 00:34:39.113
Za kvantizovani referentni okvir, masa i energija mogu samo biti definisani kao apstraktne mogućnosti

00:34:39.113 --> 00:34:43.856
ili, ako hoćemo da budemo konkretniji i da utvrdimo matematički poredak,

00:34:43.856 --> 00:34:49.275
kao vektore koji mogu da postoje samo onda kad mi predpostavljamo strelu vremena.

00:34:49.275 --> 00:34:53.560
Oni mogu biti izvedeni kao rezonancija i interferencija sa referentnim okvirom,

00:34:53.560 --> 00:34:57.893
koji definiše minimalni deo ili vremensko-prostornu konstantu c,

00:34:57.893 --> 00:35:04.429
koja je ekvivalentna Plankovoj konstanti u qvantnoj mehanici.

00:35:04.429 --> 00:35:09.109
Eksperimenti pokazuju kako konverzacija materije u energiju kroz antimateriju

00:35:09.109 --> 00:35:13.356
donosi isto što i gama zraci kroz tačno suprotanim impulsom.

00:35:13.356 --> 00:35:20.025
Ono što izgleda kao pretvaranje, je odnos između suprotnih vektora interpretirano kao rastojanje i vreme,

00:35:20.025 --> 00:35:24.138
materija i antimaterija, masa i energija ili interferencija

00:35:24.138 --> 00:35:29.216
i rezonanca unutar apstraktne ose vremena C(sada).

00:35:29.216 --> 00:35:32.566
Zbir suprotnih vektora je uvek nula,

00:35:32.566 --> 00:35:36.677
i ovo je razlog za simetriju ili pretvaranje zakona u fizici

00:35:36.677 --> 00:35:43.490
ili zašto, pri brzini C, vreme i prostor su nula, usled kontrakcije dužine i dilatacije vremena.

00:35:43.490 --> 00:35:46.668
Posledica Hajzenbergovog principa neodređenosti,

00:35:46.668 --> 00:35:49.338
koji pokazuje da izvesni parovi fizičkih svojstava,

00:35:49.338 --> 00:35:55.358
kao na primer pozicija i impuls, ne mogu biti poznati istovremeno velikoj preciznosti.

00:35:55.358 --> 00:36:01.163
U smislu, svaka pojedinačna čestica je svoje polje.

00:36:03.718 --> 00:36:11.658
To ne objašnjava naš osećaj kontinuiteta, gde C poništava samo sebe unutar svoog potrebnog intervala.

00:36:11.658 --> 00:36:16.098
Ali kada su ovi vektori eksponencijalno ucećani ili ubrzani

00:36:16.098 --> 00:36:19.388
relativni i unutar apstraktne strele vremena,

00:36:19.388 --> 00:36:24.454
su osnovni matematički algoritmi, koji takođe opisuju fundamentalne sile,

00:36:24.454 --> 00:36:29.967
može biti u skladu sa doslednom realnošću, i može imati apstraktane gradivne delove.

00:36:29.967 --> 00:36:34.151
Ovo je zbog čega su jednačine linearnog harmonijskog oscilatora upotrebljene u mnogim poljima fizike

00:36:34.151 --> 00:36:40.059
uključujući periodične fenimene, kao kvantna mehanika i elektrodinamika

00:36:40.059 --> 00:36:44.923
ili zašto je Ajnštajnov princip relativnosti, upotrebljen da izvede model vremena/prostora

00:36:44.923 --> 00:36:49.608
i koji pokazuje da ne pstoji razlika između gravitacije i ubrzanja.

00:36:49.608 --> 00:36:56.074
Zato što je gravitacija sila jedino kada je interpretirana u vezi sa oscilirajućim okvirom referencije.

00:36:56.074 --> 00:37:02.710
Ovo može biti ilustrovano sa logaritamskom krivom koja je svedena na spiralu okvirom referencije,

00:37:02.710 --> 00:37:06.807
primorajući objekte da se vrte i kreću u orbiti.

00:37:06.807 --> 00:37:12.302
Vizuelno pojednostavljeno, dve uvećane ili rastuće jabuke će biti prikazane da privlače jedna drugu

00:37:12.302 --> 00:37:17.965
kada su posmatrane od strane uvećanog okvira referencije, tako da veličina ostaje netaknuta.

00:37:17.965 --> 00:37:20.494
Suprotno se dešava sa interferencijom.

00:37:20.494 --> 00:37:27.245
U pojednostavljenoj analogiji, porast ili smanjenje u veličini objekata kako se približavamo ili udaljavamo,

00:37:27.245 --> 00:37:31.097
je određeno promenom vektora okvira referencije,

00:37:31.097 --> 00:37:36.690
slično tome kako radio šumi na različitim talasima da uhvati radio stanice.

00:37:36.690 --> 00:37:43.479
Ovo takođe potvrđuje uticaj gravitacije.

00:37:43.479 --> 00:37:49.637
U suštini, nezavisno od bilo kog okvira referencije, ne postoje osnovne sile.

00:37:49.637 --> 00:37:54.109
Sve interakcije unutar našeg apstraktnog kontinuiteta mogu se matematički izneti kroz

00:37:54.109 --> 00:37:57.125
interferenciju i rezonanciju, dokle god se svemenjajuća

00:37:57.125 --> 00:38:03.954
i oscilirajuća minimalna jednica ili deo, koji su okvir referencije, uzeti u obzir.

00:38:03.954 --> 00:38:07.715
Ekperimentalni dokazi uključuju neviđene efekte u standardnom modelu,

00:38:07.715 --> 00:38:11.630
gde možemo videti efekat-silu ali ne i stvarne nosače sile.

00:38:21.877 --> 00:38:34.110
b) Kvantna Superpozicija

00:38:34.110 --> 00:38:40.660
Konzistentni kontinuitet relanosti ne zahteva kvant da bi imao neku posebnu sekvencu u vremenu.

00:38:40.660 --> 00:38:44.547
Kvant nije predmet ni jednog pojma prostora ili vremena

00:38:44.547 --> 00:38:49.612
i može zaokupirati sva moguća kvantna stanja istovremeno.

00:38:49.612 --> 00:38:54.426
Ovo se zove kvanta superpozicija i demostrirana je u eksperimentu

00:38:54.426 --> 00:38:58.211
sa duplim prorezom ili kvantom teleportacijom,

00:38:58.211 --> 00:39:06.957
gde bi svaki elektron u svemiru na primer, mogao biti potpuno isti.

00:39:06.957 --> 00:39:12.262
Jedini uslov za sptraktnu strelu vremena i konzistentni kontinuitet vremena ili realnosti

00:39:12.262 --> 00:39:18.200
je algoritam koji opisuje šemu ili apstraktnu sekvencu vektora.

00:39:18.200 --> 00:39:21.915
S tim da ovaj kontinuitet dovodi do naše sposobnosti da budemo samosvesni,

00:39:21.915 --> 00:39:30.083
inherentno čini nas predmetom svojih matematičkih posledica: Osnovni zakoni fizike.

00:39:30.083 --> 00:39:35.404
Interakcija je jedva prikaz onoga što je bitno apstraktna šema.

00:39:35.404 --> 00:39:39.932
Zbog toga kvantna mehanika može jedino da pruži matematičke deskripcije,

00:39:39.932 --> 00:39:45.899
pošto jedino može opisati šeme unutar neograničenih mogućnosti.

00:39:45.899 --> 00:39:48.848
Kada je mogućnost izražena kao C,

00:39:48.848 --> 00:39:53.716
informacija potrebna da opiše trenutni momenat ili verovatnoću amplitude C

00:39:53.716 --> 00:39:58.581
je takođe nešto što otelotvoruje strelu vremena.

00:39:58.581 --> 00:40:02.815
Priroda strele vremena je jedna od najvećih nerešenih problema u fizici

00:40:02.815 --> 00:40:07.335
i odgovorna je za mnoge nove popularne prikaze.

00:40:07.335 --> 00:40:12.932
Na primer holografski princip, svojstvo kvantne gravitacije i teorije struna,

00:40:12.932 --> 00:40:27.146
teoretiše kako ceo svemir može biti sagledan kao informaciona struktura sastavljena od samo dve dimenzije.

00:40:27.146 --> 00:40:44.137
c) Vreme

00:40:44.137 --> 00:40:49.453
Mi tranzicionalno povezujemo pojam strele vremena sa sekvencom događaja

00:40:49.453 --> 00:40:54.612
koji se doživljavaju kroz uređenost kratkotrajnih i dugotrajnih memorija.

00:40:54.612 --> 00:40:59.860
Mi jedino možemo imati memorije o prošlosti a ne o budućnosti, i uvek smo predpostavljali

00:40:59.860 --> 00:41:04.161
da se ovo odražava na tok vremena.

00:41:04.161 --> 00:41:09.775
Naučnici su počeli da ispituju logiku kada su otkrića u kvantoj mehanici demonstrirala

00:41:09.775 --> 00:41:17.344
da neki fenomeni nisu povezani našim pojmom vremena i da naš koncept vremena je ništa više

00:41:17.344 --> 00:41:21.897
nego naše opažanje promene u primetnim vrednostima.

00:41:21.897 --> 00:41:26.645
Ovo se takođe odražava u dilataciji vremena i kontakciji dužine,

00:41:26.645 --> 00:41:34.412
koji su deo razloga zašto je Ajnštajn uspostavio to da su vreme i prostor isti.

00:41:34.412 --> 00:41:40.311
U apsolutnom smislu, pojam vremena se ne razlikuje od pojma rastojanja.

00:41:40.311 --> 00:41:45.934
Sekunde su jednake svetlosnim sekundama ali se uzajamno poništavaju.

00:41:45.934 --> 00:41:50.212
Da razjasnimo: Kako su vreme i rastojanje jedno drugom suprotnost,

00:41:50.212 --> 00:41:55.747
proticanje vremena se može prikazati kao rastojanje koje prelaze kazaljke na satu

00:41:55.747 --> 00:42:01.829
krećući se u smeru suprotno od vremena.

00:42:01.829 --> 00:42:09.380
Dok se kreću napred u daljini, oni se efektivno pomeraju unatraške u ono što bismo mogli nazvati vreme.

00:42:09.380 --> 00:42:14.098
Ovo je takođe razlog zašto je svaki pojedinačni minimalni deo iskustva

00:42:14.098 --> 00:42:19.247
uvek trenutno uništen unutar vanvremenskog sada.

00:42:19.247 --> 00:42:29.978
Razumevanje postavlja zapis ravno između kolapsa talasne funkcije i kvantne dekoherencija.

00:42:29.978 --> 00:42:35.584
Koncepti kao što su život i smrt su puke intelektualne konstrukcije.

00:42:35.584 --> 00:42:41.117
I bilo koja spekulativna duhovna ideja života posle smrti koja uzima mesto u domenu

00:42:41.117 --> 00:42:51.766
gde kruti matematički temelji ove realnosti dolaze do kraja, su jednako izmišljeni.

00:42:51.766 --> 00:42:56.546
Bitna kosmološka posledica da je teorija velikog praska,

00:42:56.546 --> 00:43:02.630
gde je svemir propraćen nazad do jedne tačke gledajući u prošlost, pogrešno shvatanje.

00:43:02.630 --> 00:43:06.861
Tradicionalna predpostavka vremena i prostora, gde je prostor trodimezionalan

00:43:06.861 --> 00:43:11.400
i da vreme igra ulogu četvrte dimenzije, je netačna.

00:43:11.400 --> 00:43:17.351
Ako bismo želeli da proučavamo postanak svemira, mi bismo zapravo morali da gledamo "napred",

00:43:17.351 --> 00:43:22.151
s tim da pravac vremenskog vektora od C je suprotan streli vremena,

00:43:22.151 --> 00:43:26.598
od kog sagledamo svemir koji se širi.

00:43:26.598 --> 00:43:31.431
Iako će se ovo temporalno mapiranje svemira pokoriti apstraktnim konceptima

00:43:31.431 --> 00:43:37.018
bez veze sa svojim kvantnim temeljima.

00:43:37.018 --> 00:43:41.633
Eksperimentalni dokazi uključuju i svemir koji se ubrzano širi,

00:43:41.633 --> 00:43:45.617
sledeći ono što je poznato kao inverzija ili vremenski obrnuta crna rupa

00:43:45.617 --> 00:43:59.532
kao i mnoge probleme u vezi teorije Velikog praska, kao na primer - problem horizonta.

00:43:59.532 --> 00:44:03.716
d) Neurološke implikacije

00:44:03.716 --> 00:44:08.501
Ove derivacije mogu dovesti do pitanja o slobodnoj volji,

00:44:08.501 --> 00:44:16.336
otkako svesnost zauzima mesto samo posle akcije unutar naše percepcije vremena.

00:44:16.336 --> 00:44:20.716
Većina neuroloških istraživanja koja su rasvetlila ovo pitanje pokazuju

00:44:20.716 --> 00:44:26.167
da se akcija zaista desila pre nego što smo toga postali svesni.

00:44:26.167 --> 00:44:32.655
Ali deterministički pogled je baziran na pogrešnoj koncepciji vremena, što je ilustrovano

00:44:32.655 --> 00:44:38.885
matematičkim verovatnoćama u kvantnoj mehanici.

00:44:38.885 --> 00:44:44.599
Ova shvatanja će postati bitna u budućim neurološkim istraživanjima,

00:44:44.599 --> 00:44:48.732
s obzirom da pokazuju kako je bilo koje neuronsko kolo vektor sa smerom,

00:44:48.732 --> 00:44:56.549
podupirući kognitivnu disharmoniju i mešanje ili rezonanciju unutar C.

00:44:56.549 --> 00:45:01.184
Sposobnost da razumemo i svesno menjamo ova uputstva,

00:45:01.184 --> 00:45:04.267
stečena kroz milijarde godina evolucije,

00:45:04.267 --> 00:45:10.118
potvrđuje koliko su važni naši sistemi verovanja u proširenju naše svesti

00:45:10.118 --> 00:45:12.971
i kako oni utiču na našu radnu memoriju

00:45:12.971 --> 00:45:17.150
pri čemu su odgovorna za obim do kojeg možemo stvarati veze

00:45:17.150 --> 00:45:21.918
i za neuronske procese koju stvaraju značenje.

00:45:21.918 --> 00:45:28.253
To takođe objašnjava kako će veštačka svest zahtevati mrežu zavisnih procesora

00:45:28.253 --> 00:45:38.493
umesto linearnog niza kompleksnih algoritama.

00:45:38.493 --> 00:45:40.920
e) Ograničena interpretacija

00:45:40.920 --> 00:45:48.506
Atinino veliko sjedinjavanje je jedno od rešenja koje spaja kvantnu fiziku i Ajnštajnovu teoriju relativnosti.

00:45:48.506 --> 00:45:53.118
Dok odgovara na mnoge probleme iz fizike, kao na ona koja su ovde navedena,

00:45:53.118 --> 00:45:59.336
to je moja ograničena interpretacija njegovih prvih meseci naučnog istraživanja.

00:45:59.336 --> 00:46:07.691
Bez obzira na ishod, jasno je da smo ušli u eru gde je nauka svima dostupna.

00:46:07.691 --> 00:46:15.903
I ako možemo da sačuvamo nefiltriran pristup neutralnom internetu, time možemo da testiramo vrednost naših ideja,

00:46:15.903 --> 00:46:20.770
možemo da poboljšamo našu maštu stvarajući nove korelacije,

00:46:20.770 --> 00:46:50.915
i možemo biti deo evolucije naših shvatanja o univerzumu i umu.

00:46:50.915 --> 00:47:01.175
Epilog

00:47:01.175 --> 00:47:05.642
U kvantnoj mehanici smo naučili da drugačije priđemo realnosti,

00:47:05.642 --> 00:47:10.142
i da vidimo sve kao verovatnoće umesto izvesnosti.

00:47:10.142 --> 00:47:14.045
U matematičkom smislu sve je moguće.

00:47:14.045 --> 00:47:19.610
Kako u nauci tako i u našim životima, obim do možemo da računamo

00:47:19.610 --> 00:47:26.215
ili da shvatimo verovatnoće, je određeno našom intelektualnom sposobnošću da spoznamo šablone.

00:47:26.215 --> 00:47:32.311
Što smo manje pristrasni, jasnije možemo da identifikujemo ove šablone

00:47:32.311 --> 00:47:37.361
i da baziramo naša dela na razumnim verovatnoćama.

00:47:37.361 --> 00:47:42.235
Otkad je u samoj prirodi naše leve moždane hemisfere da odbijemo ideje

00:47:42.235 --> 00:47:47.366
koje se ne uklapaju u naš trenutni primer, što smo više privrženi našem sistemu verovanja,

00:47:47.366 --> 00:47:53.061
manje smo sposobni da donosimo svesne odluke za sebe.

00:47:53.061 --> 00:48:01.261
Ali posmatrajući ovaj proces, mi proširujemo našu svest i poboljšavamo našu volju.

00:48:01.261 --> 00:48:07.346
Rečeno je da mudrost dolazi s godinama, ali otvorenošću i skepticizmom,

00:48:07.346 --> 00:48:10.813
ključni principi naučne metode,

00:48:10.813 --> 00:48:18.164
nisu nam potrebne decenije suđenja i grešaka da bi utvrdili koje su od naših ubeđenja možda neverovatna.

00:48:18.164 --> 00:48:22.233
Nije pitanje to da li su naša verovanja ispravna ili pogrešna,

00:48:22.233 --> 00:48:29.779
već biti ili ne biti emocionalno privržen njima, što će nam manje-više koristiti.

00:48:29.779 --> 00:48:36.095
Ne postoji takva stvar kao što je slobodan izbor prilikom emocionalne privrženosti sistemu verovanja.

00:48:36.095 --> 00:48:40.442
U momentu kad smo dovoljno samosvesni da shvatimo ovo,

00:48:40.442 --> 00:48:57.747
možemo zaista da radimo zajedno da shavtimo realne šanse onoga što će nam najviše koristiti.

00:48:57.747 --> 00:49:10.069
" Evolucija kvantne mehanike je bila jedna od jednistvenih skeptičnih nadzora prema našim klasičnim naučnim primerima. Samosvest i voljnost da promenimo naše hipoteze, koje su konstatno izazvane u nauci i čovečanstvu, će odrediti obim do kog možemo da steknemo dublja saznanja u um i univerzum."